Poslednjih meseci grupa aktivista, umetnika i građana pokrenula je inicijativu da se napuštena zgrada na uglu Solunske i Sibinjanina Janka na Dorćolu pretvori u društveno angažovan prostor, koji bi bio svima dostupan. Oni su doneli svoje krevete, stolice, knjige i projektore u bivši vojni samački hotel, koji su im zaplenjeni nakon što ih je Vojska Srbije 18. aprila isterala i oduzela i tu šaku imovine.
Kako i sami incijatori kažu „cilj ovog društvenog centra jeste da se oživi nešto što je počelo da se raspada, da se u Beogradu stvori jedno novo mesto na kome će moći da se okupljaju umetnici, studenti, aktivisti, oni koji su marginalizovani i obespravljeni, kao i svi članovi lokalne zajednice. Osnovni principi na kojima je utemeljeno sve što se dešava u ovom skvotu su demokratičnost, solidarnost i jednakost, a svi koji su raspoloženi da svojim trudom, radom i idejama pomognu funkcionisanju ovog mesta su dobrodošli. Ideja je da zgrada u Cara Uroša 63 umesto nebezbedne i oronule građevine postane mesto okupljanja svih onih koji žele da rade nešto kreativno i konstruktivno, onih koji žele da korak po korak grade jedan bolji svet i jedno humanije i pravdenije društvo.”
Napušteni vojni samački hotel u Ulici cara Uroša 63 u Beogradu
Reakcija države ovog puta nije izostala, kao što nikad i ne izostaje kada su u pitanju prinudna iseljenja i zakoni koji potrđuju da u Srbiji vlada zakon „jačeg”. No, besmislenost ovakvog poteza leži u apsurdu da država koja sebe naziva demokratičnom ustaje protiv načela za koja se navodno i sama zalaže – podizanje svesti o ljudskim pravima, inkluzija marginalizovanih grupa, pomoć obespravljenima i socijalno ugroženima. Društveni centar NNK je oličenje takve borbe, koju sistem, očigledno, sputava i zabranjuje.
Kako su naglasili okupljeni na protestu Odbranimo društveni centar, održanom nakon upada vojske, tužno je što narodna vojska čuva napuštene zgrade od naroda. U odgovoru na saopštenje Ministarstva odbrane koje navodi da su članovi NNK-a neovlašćeno upali u objekat, inicijatori su naglasili da je tim arhitekata utvrdio da zgradi ne preti opasnost od urušavanja, da su prostor i dvorište očišćeni i da se svakodnevno radi na eliminaciji vidnih oštećenja na fasadi i unutrašnjim zidovima. U neposrednoj blizini se nalazi vrtić, pa su i s tim u vezi otklonjene opasnosti kao što su smeće i staklo koje je visilo sa prozorskih ramova i ugrožavalo bezbednost dece koja često ulaze u dvorište da se igraju, a mnogobroje aktivnosti održane u ovom kratkom periodu i njihova posećenost dokazuju da ljudima treba ovakav prostor.
Napuštena, oronula zgrada koja ničemu ne služi ili prostor gde će se odžavati besplatne koncerti, performansi, tribine, čitalački klubove i kreativne radionice za sve generacije? U vremenu besmislenih privatizacija, kapitalizma, korupcije, bahatosti i oholosti moćnika imamo sasvim logički očigledan odgovor. Ukorenjena tradicija sputavanja promene i borbe protiv sebičnosti, nesolidarnosti i cinizma samo se nastavlja.
Saopštenje Društvenog kolektiva NNK od 21. aprila.
