Osim po novogodišnjim, pretprazničkim događajima, Pančevo je u ovo doba godine prepoznatljivo i po gradskoj književnoj manifestaciji „Jedna knjiga – jedan grad”, čije će uvodno književno veče pod nazivom „Zavođenje” biti održano u četvrtak, 28. decembra od 19 sati u Čitaonici Gradske biblioteke. Ovogodišnji program posvećen je romanu „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile” novosadskog pisca, kritičara i esejiste Lasla Vegela u prevodu Arpada Vicka.
U želji da se potvrdi smisao manifestacije – popularisanje knjige i kulture čitanja – organizatori su odlučili da Pančevkama i Pančevcima predstave delo koje se nameće svojom višeslojnošću i karakterističnim temama i problemima. U okviru „Zavođenja”, o „Balkanskoj lepotici” govoriće književna kritičarka Vladislava Gordić Petković, Ana Kukolj iz „Akademske knjige” i autor Laslo Vegel.
– Prozboriće se o temi koja je u najopštijem smislu aktuelna vekovima, a tiče se problema identiteta kao neuralgične tačke svih naših tenzija na ovim prostorima, bilo da su ti identiteti nametnuti ili oduzeti na određeni način. Svi mi u porodicama imamo u poslednjih stotinak godina situaciju da je neki naš predak bio obespravljen do te mere da se sada kolektivno možemo zapitati ko smo, gde smo i kuda idemo – rekao je direktor Gradske biblioteke Dejan Bosnić na konferenciji za novinare uoči početka manifestacije „Jedna knjiga – jedan grad”.
„Zavođenje” će biti svojevrstan tizer za programe koji će se dešavati nakon praznika, u drugoj polovini januara. Učesnici književnih večeri, ljubitelji pisane reči i poštovaoci dela Lasla Vegela baviće se trima ravnima koje „Balkanska lepotica” dotiče. Kako je naglasio menadžer manifestacije Nemanja Vujić, predmet rasprave biće najpre istorijska ravan, pošto ona obuhvata čitav vek istorije na postoru Vojvodine. Zatim će se proučavaoci baviti sociološkim aspektom dela, a onda i trećom temom – najjezičkijom, koja se tiče specifičnog termina, onoga što sam Vegel naziva „bezbolna književnost”. Vegel piše na mađarskom jeziku, ali spada u korpus srpske književnosti. Zapravo, svrstava se u dva književna korpusa, iako on sam izbegava to svrstavanje. Zagovornik je ideje univerzalne književnosti, podvukao je Vujić.
– Roman pokriva istorijski period od skoro jednog stoleća, od početka 20. do početka 21. veka, bavi se istorijom porodice Šlegel i mogao bi se odrediti kao porodični ili, još bolje rečeno, antiporodični roman, jer govori o razaranju porodice, čemu doprinose istorijske okolnosti – menjaju se države, vlasti, vojske. Junaci poseduju po nekoliko senki – protagonisti, deda i unuk, imaju po tri imena. U odnosu na istorijski period i društvene okolnosti oni menjaju identitete – kazao je Nemanja Vujić .
Nakon udubljivanja u „Ruski prozor” Dragana Velikića, „Čitača” Bernharda Šlinka, „Najbolje namere” Ingmara Bergmana i neka druga dela koja su bila u fokusu manifestacije „Jedna knjiga – jedan grad” poslednjih šest godina, naši sugrađani imaće privilegiju da proniknu u srž problematike romana „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile”, u „sliku jedne epohe i anamnezu jedne bolesti”.
O događaju se možete više informisati na FB stranici Gradske biblioteke Pančevo ovde.
