Nemušti predlog kovinske vlade odbornicima, da razreše Jovicu Ivkovića, direktora Turističke organizacije znači samo da ovaj „dečko koji je obećavao doživljava prirodan pad”. Najpre mu je Sanja Petrović, glavookomandujuća kovinskih naprednjaka, izmakla stolicu drugog čoveka u Opštinskom odboru, a sad mesecima kasnije više ne može da bude turistički direktor.
Traumatični prekid (ne)uspešne karijere Ivkovića – lično sumnjamo da će odbornička većina naprednjaka pomilovati direktora TO – dešava se u vreme verskog praznika Usekovanje (odsecanja) glave Svetog Jovana Preteče. Poput Jovana Krstitelja, mitskog mučenika koji je izgubio glavu po naređenju paganskog Iroda, metaforički rečeno i njegov kovinski imenjak „izgubio je glavu”, kažu po naredbi velikodostojne Sonje Petrović, najmoćnije persone u Kovinu, bivše predsednice opštine i sadašnjeg „spikera” lokalnog parlamenta. Ovdašnji portal Kovinskeinfo, objavljujući nezvaničnu vest da je Opštinsko veće na telefonskoj sednici predložilo razrešenje Ivkovića, naglašava da odluka nema obrazloženje. Ništa neobično za antidemokratsku i totalitarnu praksu ovdašnje jadne „vlade” koja se krpi ljudima sa konca i konopca. Ti kepeci dobili su telefonski poziv da postupe po partijskom diktatu.
A isprva nije tako izgledalo. Jovica Ivković, do konkursa za direktora Turističke organizacije Kovina, šef nabavke u lokalnom JKP „Komunalac”, izabran je kao jedini kandidat za rukovodioca javnog preduzeća, koje su, slobodnije rečeno, vodili i Kurta i Murta. Jednom i jedan bravar. Braneći se od podsmeha čaršije umeo je da kaže kako je i Tito bio bravar, pa vladao Jugoslavijom. Ivković se pred komisijom za izbor legitimisao kao vlasnik MEGAtrendovske diplome visokoškolca. Diplomirani ekonomista. I dobro mu je krenulo. Novine su pratile njegove turističke projekte sa pažnjom. Pančevački Start 013, koji je pozobao neku kintu iz sirotinjskog budžeta Kovina, doneo je krajem 2024. godine intervju sa Ivkovićem, pravdajući tako svoj plaćeni medijski projekat o dostignućima Kovinaca. „Kod nas ima, gde nigde drugo nema!”, pohvalio se Ivković Startu 013, ispred štanda Kovinaca, na Sajmu turizma u Beogradu. Pričao o manifestacijama „Stari Lala”, „Dani mađarske kuhinje” i drugima koje su održavane i pre njegovog „vakta”, ali i istakao dobru saradnju sa lokalnom samoupravom. Avaj, koji mesec kasnije rukovodstvo samouprave, bez obrazloženja, okrenulo mu je guzicu.
NAPREDNJAČKA OMERTA (ZAKON ĆUTANJA)
Pitali smo Ivkovića ima li komentar. Za očekivati je da vrisne na brutalnu primenu sile, bez objašnjenja naprednjačke partijske vlasti. Ostao je nem i kad je smenjen kao sekretar OO SNS i sad kad ga lokalna samouprava seli sa mesta direktora Turističke organizacije. To je ovde pravilo. Poštuje se omerta. Nepisani zakon ćutanja koji važi među gangsterima. A možda će progovoriti na sednici SO Kovin u sredu, kad je na dnevnom redu predlog o njegovom razrešenju.
Kazaće se, izgleda, da je nemuštu diverziju prema Ivkoviću izvela rečena Sanja Petrović. Svojevremeno od samog Ivkovića branjena do „poslednje kapi naše krvi”, u odgovoru na naše tekstove o aferi sa lažnim diplomama u Kovinu. Da li su Ivkoviću porasli apetiti, jer se priča da mu se namigivala stolica predsednika Opštinskog odbora SNS-a, tek priča dalje teče da je njega kao člana „zavereničke” tročlane grupe za njeno rušenje, prepoznala Gvozdena partijska ledi kovinskog (o)kruga. Ništa ovde ne biva bez nje. Nije, dakle, mnogo prošlo od vremena kad je na vrata našeg ubogog dopisništva kucao Predrag Stojšin, smenjeni tehnički direktor „Komunalca” i kad nam je rekao da će Ivković doživeti „nogu u d..e” od Sanje Petrović. On i još dvojica iz grupe zaverenika. Pomenuo je i njihova imena. Jedan se i sam legitimisao, kad se suprostavio Petrovićku da se smeni Ivković sa pozicije drugog čoveka kovinskog SNS-a. Bio je to Milan Milovanov, aktuelni direktor „Komunalca”. On će kasnije na FB nalogu napisati da se plaši samo Boga, aludirajući na navode da mu preti Sanjina velika metla. A za krah Ivkovićeve (ne)uspešne političke i poslovne karijere može se reći „Bog dao, Bog uzeo”.
