Rudarstvo u Banatu: O eksploataciji peska u Padini

Da li bi eksploatacija peska u okolini Padine, za koju se sprema beogradska firma „Unogradnja V.V.” d.o.o, nepovratno uništila ekosistem i ugrozila vodoizvorište na ovoj lokaciji?

Objavljeno 27.10.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 14 mins

Naseljeno mesto Padina se nalazi u opštini Kovačica, i iako se pominje još 1774. godine, tek 1806. u nju dolazi prvih osamdesetak slovačkih porodica koje osnivaju danas poznato naselje. Doseljenici grade školu i počinje sa delovanjem crkvena zajednica slovačke evangelističke crkve. Prvih godina pa i tokom sledećih nekoliko decenija, meštane je najviše mučio nedostatak vode – Padina je na 120 metara nadmorske visine i bilo je neophodno kopati izuzetno duboke bunare za šta tadašnji naseljenici nisu imali mogućnosti. U početku je izgrađen samo jedan bunar – i to uz pomoć vojske – ali on je ubrzo postao nedovoljan za potrebe meštana čiji broj se neprestano uvećavao. Žeđ je postala do te mere velika da su već 1814. naseljenici tražili dozvolu da napuste ovaj prostor ali im to nije bilo dozvoljeno. Iako je u početku život doseljenika bio izuzetno težak, vremenom su ipak nekako u onim najnižim delovima naselja izgrađeni novi bunari, novi doseljenici su pristizali i selo je zaživelo. Godine 1841. je završena izgradnje crkve, a 1846. nova, velika školska zgrada. Ipak, do dan danas je krčag za vodu ostao simbol Padine, nalazi se i na grbu ovog vojvođanskog slovačkog mesta. Padina po poslednjem popisu ima nešto više od 5.500 stanovnika, a važi za najslovačkije vojvođansko mesto, jer su više od 95% meštana Slovaci. U zadnje vreme primetna je depopulacija, to jest odlazak velikog broja Padinaca za poslom u inostranstvo, pa se na neizvesnu budućnost koja je pred ovim mestom opet – baš kao i pre dva veka – gleda sa velikom strepnjom. Nažalost, ono što nije primetno jesu neki uočljivi pomaci ka boljitku, dešava se čak nešto suprotno tome – ono što bi eventualno zadržalo meštane Padine u svom selu ili ono što bi eventualno privuklo neke nove doseljenike u Padinu, očaravajuća lepota ovog slovačkog naselja, zdravo prirodno okruženje, mir i tišina se narušavaju idejom o eksploataciji peska kao građevinskog materijala u neposrednoj blizini ovog naseljenog mesta.

Prizori iz Padine 1: Bager u akciji septembra 2019. g.

Padina se dakle nalazi u severozapadnom delu banatske lesne zaravni, a atar ovog mesta se nalazi na obodu Deliblatske peščare, najveće kontinentalne peščare u Evropi. Deliblatska peščara je specijalni rezervat prirode i jedno je od najznačajnijih staništa ptica i biljaka u Evropi. Već skoro dve decenije Republika Srbija planira da nominuje Deliblatsku peščaru za upis na Uneskov popis mesta svetske baštine u Europi. Ipak, Padina je tek na obodu Deliblatske peščare i teoretski njen atar ne priprada samom rezervatu prirode koji se računa kao područje površine 34.829 hektara u opštinama Alibunar, Bela crkva, Kovin i Vršac. Ali, i tako je ovdašnje zemljište bogato peskom, na lokacijama oko mesta Padina, ispod sloja zemlje (humusa i lesa), nalaze se određena nalazišta peska. Otud se pre nekoliko godina u glavama nekih još uvek neotkrivenih kriminalaca pojavila ideja da na divlje, u kasnim noćnim satima – uz pomoć nečije profesionalne opreme i nečijeg dobro organizovanog prevoza – ukradu tone peska sa jedne od lokacija južno od naselja. Dakle, u danima 24, 25. i 26. juna 2016. godine građani Padine su primetili veliki broj šlepera natovarenih peskom kako prolaze centrom mesta i pozvali članove lokalnog ekološkog udruženja Ekološki pokret Padina. Članovi EKOP-a su izašli na teren i napravili foto i video zapise onoga što su kasnije opisali kao ekološka katastrofa. Oko 10 šlepera i dva bagera su tri dana neprekidno iskopavali pesak u neposrednoj blizini naseljenog mesta. Pretpostavlja se da je nezakonito odvezeno oko 3.000 kubnih metara peska, u procenjenoj vrednosti od oko 15.000 evra. U EKOP-u navode da su iskopavanjimau potpunosti uništena gnezda i celokupno stanište velikih kolonija lasta bregunica i pčelarica, zakonom zaštićenih vrsta ptica od izuzetnog značaja za ekosistem. Naredne nedelje udruženje EKOP je po osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja prikupilo saopštenja iz MZ Padina, JKP „Padina” i Opštine Kovačica u kojima se uglavnom navodi da ne postoji bilo kakva umešanost javnih institucija Padine i Opštine Kovačica u nezakonitu eksploataciju peska. Opštinska inspekcija je izašla na teren, fotografisala kop, sačinila zapisnik i zatvorila gradilište trakom. Inspekcijski nadzor je obavio građevinski inspektor Jan Beška, a tom prilikom je konstatovano da je na parceli top. br. 2890/19 KO Padina pesak ekspoatisan bez odobrenja. „Prema našoj proceni odneto je 3.000 m3, a koje prema našim saznanjima nema odobrenje za eksploataciju”, navodi se u Obaveštenju o ekspolataciji peska u Padini, koje je upućeno za dalje postupanje Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinstvo i saobraćaj. Neposredno nakon ovog događaja građevinski inspektor je dao ostavku na tu funkciju. Već narednog vikenda, u noći između subote i nedelje, pod reflektorima isti počinioci cepaju inspekcijsku traku i nastavljaju sa krađom peska. Te noći oko 50 građana je blokiralo šlepere i zaustavilo radove. Na poziv građana došla je i policijska patrola, koja je sačinila zapisnik. Građani su posvedočili da je policija utvrdila da vozači šlepera nisu imali putne naloge, niti da je postojao bilo kakav dokument vezan za zemljane radove. Na kraju, četiri godine kasnije, iako je utvrđeno da je u pitanju čist lopovluk, do dan-danas se ne zna ko je izveo ovu krađu.

Na kraju leta 2019. godine, firma „Unogradnja V.V.” d.o.o. iz Beograda, kao investitor podnosi molbu Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, radi vršenja geoloških istraživanja o resursima i rezervama peska kao građevinskog materijala na ležištu „Padina” kod Kovačice. Posao istraživanja i pisanja elaborata poveren je firmi „Geostim” iz Beograda. Nakon istraživanja koja su rađena u decembru i januaru, „Unogradnja V.V.” d.o.o. Pokrajinskom sekretarijatu dostavlja „Geostimov” Završni izveštaj o rezultatima geoloških istraživanja, a nedugo zatim i Zahtev za overu i razvrstavanje rezervi mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotremalnih resursa.

Prizori iz Padine 2: Istraživanja u septembru 2019. g.

Na ležištu „Padina” utvrđene su rezerve peska B (57%) i C1 (42%) kategorije u ukupnoj količini od 331.278 m2 ili 504.868 tona i predviđen je duži period njegove eksploatacije. Dana 29. maja 2020. godine u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj održana je prva, a onda 26. juna i druga javna rasporava nakon koje je Komisija za overu i razvrstavanje rezervi mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotremalnih resursa donela odluku o prihvatanju elaborata o resursima i rezervama peska kao građevinskog materijala na ležištu „Padina” kod Kovačice i overavanju predloženih bilansnih rezervi. Na osnovu ove odluke pomenute Komisije, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj doneo je Rešenje br. 143-310-56/2020-03 od 10. jula 2020. kojim se overavaju i razvrstavaju bilansne rezerve peska kao građevinskog materijala na ležištu „Padina” kod Kovačice.

Sve ovo je opet izazvalo zabrinutost meštana Padine, ali u njihovo ime se (ponovo) oglasio samo Ekološki pokret Padina koji je počeo da podnosi zahteve za informacije od javnog značaja. Podnet je zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za informacijama o tome da li je Sekretarijat dobio zahtev za izdavanje dozvole za eksploataciju bilo kakvih mineralnih sirovina na podrućju katastarske opštine Padina i da li je dobio zahtev za davanje mišljenja ili izrade hidro-geološke studije uticaja otvaranja iskopa peska na podzemne vode odnosno na vodosnabdevanje naseljenog mesta Padina. Na oba pitanja Pokrajinski sekretarijat je odgovorio negativno. Dakle, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u prethodnih godinu dana nije dobio ni zahtev za dozvolu za otvaranje kopa, ni zahtev za davanje mišljenja o uticaju eksploatacije peska na vodoosnabdevanje naseljenog mesta Padina.

Sa druge strane, zahtev za informacijama je upućen i Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu prirode koji je potvrdio da je 16. septembra 2019. firma „Unogradnja V.V.” d.o.o. iz Beograda podnela zahtev za davanje mišljenja i uslova za geološka istraživanja, u vezi otvaranja kopa/pozajmišta peska, a radi odobrenja istraživanja, a onda i to da je 16. jula 2020. ista firma podnela i zahtev za „uslove za zaštitu prirode” – za dobijanje Odobrenja za izvođenje rudarskih radova po Glavnom rudarskom projektu eksploatacije.

Prizori iz Padine 3: Teške mašine na pbpdu Deliblatske peščare septembra 2019. g.

Pošto su za eksploataciju peska potrebni i vodni uslovi, firma „Unogradnja V.V.” d.o.o. iz Beograda obratila se i Javnom komunalnom preduzeću „Padina” radi izdavanja potvrde o uticaju radova na vodoizvorište u naseljenom mestu Padina. Dana 24. jula 2020. JKP „Padina” je od firme „Energoproing” d.o.o. iz Novog Sada zatražilo stručno mišljenje o uticaju eksploatacije peska na izvorište vodovoda JKP „Padina” u Padini. Već dana 29. jula 2020. – dakle samo pet dana kasnije – navedena firma daje stručno mišljenje o proceni uticaja eksploatacije peska na izvorište vodovoda JKP „Padina” da eskploatacija peska na eksploatacionom polju „Padina” nema uticaja na izvorište vodovoda JKP „Padina”.

Dakle, nešto se definitivno dešava, neki procesi su poodmakli i izgleda da se bliži dan kada će Padina postati i rudarsko područje – mesto organizovane i obimne eksploatacije peska kao građeviskog materijala. Meštani Padine, a naročito ljudi okupjeni u Ekološkom pokretu Padine, izražavaju zabrinutost da će – osim ostalog – ovako obimna eksploatacija peska ugroziti životnu sredinu u neposrednoj okolini naseljenog mesta Padina, ali i njeno vodosnabdevanje. Članovi EKOP-a ne kriju nepoverenje prema investitorima i opštinskom rukovodstvu, izražavaju sumnja u njihove dobre namere – lokalni ekolozi su najviše zabrinuti po pitanju blizine (100 metara jedno od drugog) nalazišta peska i vodoizvorišta, to jest opasnosti da radovi na eksploataciji peska zagade padinsko vodoizvorište. Iako postoji izvesna dobit od eksploatacije peska, članovi EKOP-a navode da je daleko više premašuje šteta koja može nastati. Jer do materijalne dobiti se može doži i na druge načine – ovo bi trebalo da bude kapitalističko društvo sa slobodnim tržištem, je li – dok se šteta koja se na ovaj način napravi ne može popraviti više nikad. Ako se uništi životna sredina, flora i fauna, ako se ugroze vodoizvorišta, nema više puta nazad.

Ostaje pitanje, šta nam je svima preče?

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

One Comment to: Rudarstvo u Banatu: O eksploataciji peska u Padini

  1. PIRATI S KARIBA - USA, 2003

    30 oktobra, 2020

    Walt Disney Pictures
    Režija: Gor Verbinski
    Priča i scenario: Ted Eliot i Teri Rosio
    Muzika: Hans Cimer
    https://www.youtube.com/watch?v=yRh-dzrI4Z4
    Glavne uloge: Džek Sparou (Džoni Dep), Elizabet Svon (Kira Najtli), Vil Tarner (Orlando Blum) & Kapetan Hektor Barbarosa (Džefri Raš)
    https://hr.wikipedia.org/wiki/Pirati_s_Kariba

    Na pesku je priča, ipak nešto drugačija
    https://www.youtube.com/watch?v=W_XCsQoNPk0
    Salazar’s Revenge – NEW Extended Look|Official Disney UK
    https://www.youtube.com/watch?v=N8XNe2qLl8s
    Ain’t No Grave by Johnny Cash (1930-2003) – Pirates of the Caribbean: Dead Men Tell No Tales
    https://lyricstranslate.com/sr/aint-no-grave-nema-tog-groba.html
    Pesma Ain’t No Grave vuče korene iz američke gospel tradicije. Sveštenik Klod Eli ju je napisao 1937, a 1953 snimio za King records pod nazivom Gonna Hold My Body Down.

    Jack Sparrow (3:58)

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)