Stariji su bili savremenici ili deo te scene i više-manje pamte šta se sve dešavalo u to vreme. Pisati za njih je često samo spuštanje na nivo nostalgije, na sladunjastu skribomaniju o vremenu kada smo svi bili mladi i lepi pa nam je i muzika bila poletna i uzbudljiva. Sa druge strane, mlade ljude – one kojima bi ovakav tekst zapravo mogao biti najkorisniji – rock and roll sve manje zanima, što je razumljivo, druga su vremena, druge se muzike slušaju, vidljivo je svakome ko prati, da su ozbiljne rock svirke postale posela za sede glave. Ipak, istorije radi, faktografije radi, hajde da se osvrnemo na najznačajnije pojave koje su obeležile pop i rock muziku u Kovačici, bez upuštanja u setu i melanholiju. A mlade Kovačičane ako sve ovo baš i ne zanima, neka ih bar podseti na činjenicu da njihovo malecno vojvođansko mestašce nije uvek bilo ovako prazno, dosadno i zaostalo, da Kovačica ipak nije sredina bez ikakvog nasleđa i tradicije kada je u pitanju popularna kultura i rock and roll muzika.
Praistorija (1955 – 1980)
Počinjemo od praistorije, od vremena kada kod nas još nije postojao rock and roll u pravom smislu te reči, od vremena kada pojedini članovi školskih i omladinskih orkestara tek počinju da osluškuju prva talasanja na mirnoj površini mora koje se zvalo zabavna muzika, šlager ili pop muzika. Pod uticajem stranih i domaćih atrakcija iz sveta ondašnje pop muzike, prvi omladinski orkestar u Kovačici nastao je davne 1955. Ovaj orkestar je bio sastavljen od mladih muzičara koji su uz neizbežne slovačke narodne pesme, na igrankama svirali i popularnu zabavnu muziku. Strane i domaće hitove skidali su slušajući pesme sa beogradskih i novosadskih radio stanica. Na tada veoma posećenim igrankama u omladinskoj sali, najpopularnije su bile pesme sa raznih festivala – San Remo, Opatija, Beogradsko proleće…
Prvi vokalno-instrumentalni sastavi koji se značajnije orijentišu na pop muziku pojavljuju se šezdesetih. Orkestar Kovačica je postojao od 1963. do 1966. Činila ga je grupa učenika tadašnje Srednje ekonomske škole (danas je to Gimnazija „Mihajlo Pupin”) i osim svirki na zabavama Kluba studentske omladine veoma uspešno su nastupili i na pokrajinskoj smotri vokalno-instrumentalnih sastava u Kovinu. Kasnije nastaju grupe kao što su VIS Lausser (koja počinje da skida tada popularne pesme Bitlsa i Silueta), grupa Kobre (koja hrabro uvodi i malo tvrđi gitarski zvuk), grupa Akordy 220 (prvi bend koji je u sastavu imao jednu devojku, klavijaturiskinju), a tu su bile i grupa Majami, grupa Apex, grupa Epitaf, grupa Norg/Sunshine Day igrupa Rekord. Najznačajniji sastav iz ove generacije je ipak grupa Vzlet. Bio je to za to vreme izuzetno popularan bend i bila je to prva grupa koja je u svom repertoaru imala i sopstvene pesme.
Vzletovci su na nastupima svi nosili ista odela, a kao neka vrsta lokalnog pop-fenomena (kovačički Bitlsi) bili su u stanju da sviraju samostalne koncerte (dakle ne samo igranke). Iako tokom svog delovanja nisu uspeli da objave ploču, grupa Vzlet je u originalnom sastavu funkcionisala čak do 1989. Grupa Vzlet se u nekoj od postava povremeno okupi i dan-danas, najčešće na raznim kovačičkim proslavama i jubilejima…
Međuvreme (1980 – 1990)
Prva generaciju pop-rock bendova je svoj vrhunac doživela sedamdesetih, da bi početkom osamdesetih kovačička omladina polako počela da se orijentiše i na disko muziku a igranke malo po malo zamenjuje diskoteka u omladinskoj sali. U toj – možda i najlepšoj – dekadi u Kovačici ipak uspešno deluje druga generacija pop-rock bendova, grupe kao što su Gracija, Boing 747, Ravni tabani, E. A. Bend, kao i grupa koja je najviše obećavala – 232. Ovi sastavi uglavnom sviraju po igrankama u Kovačici i Padini (vremenom je postalo normalno da članovi nekih kovačičkih bendova postanu i pojedini muzičari iz susedne Padine). Kao poslednji izdanak i naslednik svih tekovina generacije osamdesetih, 1990. nastaje grupa Luna (ne mešati je sa srpskim i američkim sastavima istog imena). Ovaj bend je delovao u najteža vremena (raspad države, ratovi, sankcije), ali je ipak uspeo da objavi dve kasete i da nastupa po Vojvodini i u Slovačkoj. Radilo se o muzički veoma dobro potkovanoj grupi, o bendu sastavljenom od odličnih muzičara, o ljudima koji su mogli da se pohvale solidnim poznavanjem (za to vreme) najmodernije muzičke opreme. Članovi ovog benda su imali svest o nasleđu sredine iz koje dolaze (dakle slovačka narodna muzika kao osnova ili inspiracija), širinu muzičkih shvatanja (u svoje pesme ubacuju elemente iz celokupne muzičke istorije 20. veka) kao i svest o potrebi da se stvara muzika koja ide u korak sa savremenim svetom (njihove pesme ni danas ne zvuče zastarelo i staromodno). Na kraju su iza kovačičke Lune ostala ta dva kasetna izdanja i nekoliko televizijskih nastupa (na RTV Novi Sad). Ostaje pitanje, dokle bi sve ovi momci dogurali da su radili u neka srećnija vremena…
U nastavku teksta, koji će biti objavljen u nedelju, 12. novembra: Novo doba (1990 – 2001)
Na nosećoj fotografiji, sleva, članovi benda Vzlet: Jaroslav Chalupa, Juraj Suchánek, Martin Zloch i Michal Suchánek (Izvor: FB stranica Vzlet)
Nastavak teksta možete pročitati ovde
