Prve vanilice u Šapcu

Šapčani vole da se hvale, nekada preteraju, a jedno od preterivanja, koje nije daleko od istine jeste da je u gradu više kafana nego stanovnika. Neke istorijske činjenice, poput one da je u XIX i sa početka XX veka Šabac bio grad sa najvećim brojem kafana po glavi stanovnika, potkrepljuju teoriju iz prve rečenice

Marina Minić
Objavljeno 26.09.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Šabac je imao preko sto kafana, na svakih sto Šapčana dolazila je jedna kafana. Bilo je gradova sa velikim brojem kafana, ali ne i sa toliko kafana prema broju stanovnika. Vikipedija beleži devedeset kafana: Velika kasina, Beli krst, Zlatni jelen, Zeleni venac, Sopronj, Šopron, Bikić, Baka, Ljube Simića, Zora, Balkan, Abisinija, Zlatibor, Slavija, Takovo, Dalmatinac, Grand Hotel, Narodna gostionica, Nova narodna gostionica, Velika gostionica, Prizren, Podrinje, Tamnava, Sarajevo, Grčka kraljiva, Zlatni Prag, Srpska kruna, Deligrad, Gradska pivnica, Petrovgrad, Fruška gora, Kafana Bože Ivanovića, Kafana Tomića, Tunel, Fruška gora, Prnjavor, Stara Srbija, Kafana Đenića, Devet direka, Mačva, Kafana Božića, Beli orao, Mala kasina, Žirovni venca, Amerika, Jugoslavija, Ženeva, Kraljević Marko, Proleće, Tešmanovića, Bele ovce, Šumadija, Zlatna lađa, Kod „Sloge“, Hotel Central, Topčider, Koceljeva, Hadžića han, Rusija, London, Tri grozda, Kriva vrba, Matroz, Kod Plemića, Stanišića, Ljočića, Devet Italijana, Bairhan, Velika Srbija, Zlatna česma, Miramare, Laf, Haljduk Veljko, Grkova kafana, Hotel Grand II, Hotel Grand III, Velika Srbija II, Zeleni venca, Port Said i tako dalje…

Kafana „Devet direka”

Pred Prvi svetski rat svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kafane su mesto društvenog života i kulture. U njima su biblioteke, društveni klubovi, klasični podijumi i pijanke. Postojao je i običaj, u Srbiji tog vremena, jedino u Šapcu, da su nedeljom pre podne žene sa muževima odlazile u kafanu.

Za potrebe ovog teksta, a uz pomoć Vikipedije, podsećamo na neke od kafana koje su obeležile društveni život Šapca.

Kasina je kafana Pravitelstvene ulice, sa uličnom baštom i bioskopom. U Kasini je po pričanju Mladena St. Đuričića ispevana pesma „Rod rodila kruška ranka pod Milošićem“, a po uveravanju tekst je sastavio Milan Šanića, unuk lepe Šane, koji se i pominje u dopevima te pesme.

Evropa je evropski salon u Šapcu. Sagrađena sedamdesetih godina XIX veka, po ugledu na moderne zapadne salone, imala je visoke salonske prozore, mermerne kockarske stolove (takozvane tablanete), klavir, hotelske sobe. Evropa je kafana u kojoj su se kockali bogati mačvanski trgovci, nakon poslova na Velikoj pijaci i Bairu. (Pošto je se i sama nalazila na Velikoj pijaci). U Evropu je voleo da svraća kralj Milan, i da se kocka sa Mačvanima, tako da su jednom prilikom Mačvani zbog nerešenog kockarskog duga ukrali čiviju kralju. Kao kafana naslanja se Žirovni venac, dvospratni hotel, a ova je u neposrednom susedstvu Više kraljevske ženske škole, iste one u kojoj je Isiodora Sekulić dobila srpsko državljanstvo. Srušena za vreme Prvog svetskog rata (kada je sa savskih ratnih brodova sravljen Šabac), Evropa je obnavljena na mestu nekadašnjeg Žirovnog venca, ali kao jednospratni salon na glagol.

Hotel Pariz je salon podignut u drugoj polovini XIX veka. Salon na dve vode, sa zarubljenim kalkanima, mansardom, zelenom baštom (u vidu kvadratnog prostornog vrta), bioskopskom salom, pozornicom, bifeom, i letnjim belvederom. Pariz u delu zelenog vrta, koga su ukrašavali cvećnaci i žbunovi stilizovanog oblika, ima i natkriljeni prostor, takođe sa stolovima, panoima i drugim. Najznačajniju celinu predstavljaju bife i spoljnja bašta. Kafana Pariz je klub oficira i podoficira. U njemu svraju Cicvarići.

Kafana Pariz je takođe druga kuća boema i pesnika. U njemu stihove piše Vojislav Ilić Mlađi (sa posvetom „U Parizu Srpskom Verdenu”). Pariz prima kraljeve, delegacije, ministre, atašee. Između dva rata u njemu će pevati Sofka Nikolić, Milan Timotijević, Bora Janjić. Svirana je klavirska, vokalna, operska i klasična muzika. Međutim u njemu se najbolje opija uz patriotske pesme Cicvarića.

U njemu su se naravno dešavale i čivijaške šale. Na primer jednom prilikom je šabački list Čivija objavio pesmu u kojoj Načelnik šeta sa žirado šeširom Savom i obljubljuje žene. Na to je žena šabačkog načelnika dopala u Pariz i počela da razbacuje stolice pred gospodinom Grdaničkim, tadašnjim urednikom Čivije, gde zamalo nije došlo do obračuna. Korpulentna Načelnikovica je tražila satisfakciju. U njemu su slavljeni rođendani kraljice Natalije, pa bi svi bili osuđivani na zatvor, ali niko nije išao.

Veliki broj kafana prati i uvođenje modernih evropskih običaja i recepata.

Knjeginja Tomanija, žena kneza Jevrema Obrenovića, nastojala je da, zajedno s mužem, u Šabačku nahiju uvede „evropejske” navike. Tako su u Šapcu počele da se služe vanilice, bela kafa i slatko od ruže. Ovaj običaj se ukorenio, pa se bela kafa i danas pravi u šabačkim kafeima, a vanilice u gradskim poslastičarnicama.

A evo i starinskog recepta za vanilice:

Potrebno je:

  • 250 g masti
  • 250 g šećera
  • četiri jajeta
  • 250 g mlevenih oraha
  • brašno
  • džem
  • 200 g šećera u prahu
  • tri kesice vanilinog šećera

Umutite mast omekšalu na sobnoj temperaturi sa šećerom. Dodajte cela jaja. Zatim sve sjedinite s mlevenim orasima.Zatim dodajte brašno za kolače, sve dok testo ne bude kompaktno, ručno ga mesite.

Pospite radnu površinu brašnom i razvucite testo da bude debelo oko tri milimetra. Malim okruglim kalupom izvlačite kružiće i redajte ih u plitak pleh obložen bakpapirom. Možete da ih izrežete u obliku srca, cvetića, jelčica, bubamara, kalupa kakve imate.

Pecite ne duže od pet minuta (dovoljno je da samo blago porumene), vadite, i dok su još tople, lepite jednu za drugu malom količinom džema (ne sme da curi sa strane). Zatim svaku vanilicu uvaljajte u prah šećer i odložite u kutiju za keks.

Potrebno je da vanilice odstoje 24 sata da omekšaju. Možete da ih izrežete u obliku srca, cvetića, jelčica, bubamara, kalupa kakve imate.

Oživljavanju tog vremena doprineće i podsećanje na zaboravljene ukuse, a sve će i zamirisati kao u vreme „prve varoši”, na vanilice, starinski kolač i prvu šabačku belu kafu. Uz recept za vanilice i jedan starinski za belu kafu:

  • 0,5 l vode
  • 0,5 kašičice cikorije
  • kašika mlevene kafe
  • 0,75 l mleka
  • 80 g šećera

Priprema

  1. Cikoriju staviti u hladnu vodu pa na vatru
  2. Kad proključa dodati mlevenu kafu ili žitnu kafu (1-2 kašike ječmene kafe i sl.)
  3. Mešati dok ne nestane pene
  4. Zaliti sa malo hladne vode
  5. Poklopiti i ostaviti da se staloži
  6. Nakon toga, kafu odliti i pomešati sa mlekom, zašećeriti i služiti
  7. Prijatno

Tekst je objavljen u okviru projekta „Naši gradovi u svemu prvi”, koji partnerski realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca, UG „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Fotografije: Vikipedija, Stvar ukusa

Ostavi komentar

  • (not be published)