Jedno pitanje i jedan odgovor u prepisci sa akademikom Pavlom Petrovićem otvorili su put ovom rukopisu. Pitali smo akademika, bivšeg predsednika Fiskalnog saveta, zašto Srpska akademija nauka ćuti na događanja izazvana studentskim buntom i posledicama njihove akcije na društveno-politički život u zemlji. Odgovor Pavla Petrovića, inače, predsednika Srpske akademije ekonomskih nauka, a u ime ove akademije i Naučnog društva ekonomista Srbije, bio je da oba naslova snažno podržavaju studente u njihovim zahtevima koje iznose kao akademski građani. „Ne ostavljamo mesta sumnji da studenti svojom višemesečnom borbom pokazuju našem društvu da bez istinitosti i slobode izražavanja, vladavine prava, solidarnosti, zajedništva i tolerancije ostajemo u podaničkom odnosu vladavine jačeg…“ Ne treba nam novi Mesija, treba nam oslobođeni pojedinac kao ugaoni kamen slobodnog inovativnog i naprednog društva.
Ova skica iz prepiske otvorila je prostor za kasnija pitanja i odgovore Pavla Petrovića, redovnog člana Srpske akademije nauka. Reći će nam da su ga studenti beogradskog Ekonomskog fakulteta u blokadi pozvali na razgovor. Na tom susretu sa akademcima ove visokoškolske institucije, gde je i on započeo svoj akademski put, a kasnije „umatičio” katedru kao redovni profesor, otkriće nam u prepisci šta im je govorio, zajedno sa prof. dr Dejanom Šoškićem i prof. dr Milojkom Arsićem, u rukopisu koji je pred čitaocima sajta Pančevo Si Ti. Uz njegovu dozvolu prikazaćemo, u sažetom obliku, šta je bila njegova poruka o ekonomskim posledicama studentskih protesta. Pitali smo akademika šta traže studenti u višemesečnim protestima. „Traže da institucije rade svoje posao. Poseban zahtev je vladavina prava i smanjenje korupcije u dramatičnom obimu. Pridružili su im se i prosvetni radnici koji ukazuju na zapušteni obrazovni sistem. Traži se reforma tog sistema. Uspostavljanje nezavisnih institucija i kvalitetno obrazovanje su temelj za snažan i održivi ekonomski razvoj Srbije”, napisao nam je akademik Petrović. U razgovoru sa studentima, poručio je da bi to dovelo do oslobađanja domaće privatne privrede i prelazak sa sadašnjeg niskog nivoa dohotka, zbog niskog nivoa vladavine prava, visoke korupcije i ostalog, na nivo koji odgovara potencijalima privrede.
Državne investicije van institucionalne kontrole
On je visokoškolcima rekao da je sadašnji status kvo na srednji rok neodrživ i da se državni model rasta iscrpljuje. „Visoka korupcija i nizak nivo vladavine prava i dalje će gušiti domaći privatni sektor i povremeno dovoditi do kolapsa kakav je bio onaj u EPS-u ili tragedija u Novom Sadu. Zato su eventualni prolazni ekonomski troškovi studentskih protesta zanemarljivi u odnosu na ekonomski prosperitet koji bi bio omogućen ispunjenjem njihovih zahteva. Sadašnji model privrednog rasta je višestruko loš. Velike državne investicije sprovode se van institucionalne kontrole. Ne idu tamo gde treba. Ogromne pare daju se za projekte sumnjive ekonomske isplativosti, poput Ekspa, nacionalnog stadiona ili u vojnu opremu koja ne generiše privredni razvoj. Sa druge strane, izgradnja metroa se odlaže u nedogled. Nema dovoljno ulaganja u obrazovnu infrastrukturu, niti u životnu sredinu koja je u katastrofalnom stanju. Vazduh je opasan po zdravlje u većini gradova. Učestali su požari čak i na ono malo sanitarnih deponija koje su izgrađene. Beograd nema kanalizaciju na levoj obali Dunava. Jedina je evropska prestonica koja otpadne vode izliva u Savu i Dunav bez ikakvog prečišćavanja…“
Pavle Petrović je redovni član Odeljenja društvenih nauka SANU, za čijeg člana je izabran 7. novembra 2024. godine Doktorske studije pohađao je, između ostalog, na Univerzitetu Harvard. Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu je bio od 1991. godine, a profesor emeritus od 2016. Široj javnosti je poznat, najviše, kao nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta. Bio je i predsednik Saveta Narodne banke Srbije od 2003 do 2004. godine.
U prepisci sa piscem ovih redova, akademik Pavle Petrović je napomenuo da je studentima Ekonomskog fakulteta skrenuo pažnju i na činjenicu da sada kad se čitavo društvo diglo na noge zbog novosadske tragedije, Vlada predlaže novo labavljenje zakona koji se odnosi na Ekspo. Novim posebnim zakonom se praktično kaže da ovaj projekat može da bude realizovan i bez upotrebne dozvole i bez saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu. I to samo zato da bi se stiglo da objekti budu završeni na vreme. Pitali smo ga i šta je kazao studentima o tome kako država vodi javna preduzeća: „Loše. Na to su ukaziali Fiskalni savet i Državna revizorska institucija. Skretali su pažnju na probleme u sprovođenju javnih nabavki u EPS-u i na potencijalnu korupciju. Tako je pre nekoliko godina utvrđeno da je broj ponuđača naglo pao na sa oko tri na svega 1,7 po tenderu, uz često pojavljivanje nekoliko preduzeća u različitim kombinacijama. To ukazuje na kartelisano tržište. Nedavno hapšenje bivšeg v. d. direktora EPS-a zbog sumnje na korupciju potvrđuje slutnje koje je deo stručne i šire javnosti iznosio godinama unazad. Račun za političke uticaje u upravljanju ovim preduzećem isporučen je krajem 2021. kad se desio kolaps EPS-ovih termoelektrana. Platili su ga svi građani kroz uvoz nedostajuće struje. Reč je o oko pola milijarde dolara iz budžeta”.
Ekonomski napredak zavisi od nivoa demokratije
Prema mišljenju našeg sagovornika sve govori da je privreda Srbije trenutno zarobljena sistemom u kome poslovni uspeh manje zavisi od konkurentnosti i inovativnosti preduzetnika, a više od veza poslovne „elite” sa državom… Da bi se to promenilo neophodno je jačanje institucija. To je i osnovni zahtev studenata. Srbija tu nikad nije stajala preterano dobro. Rezultati merenja relevantnih međunarodnih organizacija ukazuju na pogoršanje kvaliteta institucija, a trendovi su naročito poražavajući u oblasti vladavine prava i kontrole korupcije. Akademik Petrović je svojim slušaocima ukazao i da ekonomski napredak zavisi od stepena demokratije. Srbija na tom polju ne stoji dobro. Prema oceni Freedom House-a Srbija je 2019. godine prešla iz grupe delimično konsolidovanih demokratija u tzv. hibridni režim… To znači da smo u sistemu u kojem postoje samo spoljašnji obrisi demokratije, dok je stvarnost često obeležena ograničavanjem prava i sloboda, izbornim manipulacijama i velikom koncentracijom nekontrolisane političke moći. Ko ima snažan interes da kontroliše institucije? Privredna elita, jer bi delatne institucije ugrozile njihovu poziciju, a time i obim sredstava koje prisvajaju. Zato je njihov snažan interes da zadrže status kvo i spreče promene koje inače dovode do većeg dohodka i ekonomskog blagostanja građana.
Zašto treba podržati studentske i građanske proteste? Zato što daju retku šansu da se prvi put u poslednje tri decenije društvo usredsredi na izgradnju zdravih fundamenata snažnih institucija i kvalitetnog obrazovanja. Stoga ove studentske i građanske zahteve treba apsolutno podržati. A ko su gubitnici promena? Za Pavla Petrovića tu nema dileme. Poručio je studentima da su to sadašnja politička elita i sa njom povezana privredna elita koja će se zato snažno boriti da zadrži status kvo.
Fotografija iz lične arhive Pavla Petrovića
