Dvorac Bisinger u Vlajkovcu

Dragan Stanković
Objavljeno 29.01.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

U južnom Banatu, na putu ka Vršcu iz pravca Pančeva, u selu Vlajkovac nalazi se dvorac grofa Bissingera. Nekada je to bila reprezentativna građevina, raskošnog izgleda, luksuznog enterijera, okružena parkom i sa teniskim terenima, dok je danas u pitanju ruina na granici obnovljivosti.

Od 1989. godine dvorac je pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja, a bio je na neki način uključen i u projekte međudržavne prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, o čemu tužno svedoči tabla pored ulazne kapije gledano sa puta. Uprkos svemu tome, on se nepopravljivo urušava. Nenastanjen, bez ikakve ljudske i društvene brige, ostavljen je na milost i nemilost prirodi, atmosferskim prilikama i vandalizmu. Mnogi delovi enterijera su u potpunosti uništeni ili ukradeni. Kaljeve peći su razrušene, a njihovi metalni delovi su izvađeni i, najverovatnije, prodati u „staro gvožđe”. Svi elementi od bilo kakve vrednosti koji su mogli da se skinu sa vrata, prozora, zidova, podova, odavno su nestali, verovatno u istom pravcu. Uprkos višedecenijskoj zanemarenosti, ova stara lepotica ipak pokazuje tragove svog nekadašnjeg sjaja. Još uvek se prepoznaju oblici reprezentativne klasicističke arhitekture, a naročito jak utisak ostavljaju monumentalni metalni stubovi koji nose terase, čije su ograde izrađene od kovanog gvožđa, kao što je slučaj i sa kapijom i ogradama oko celog objekta. Fasade sadrže niše u kojima se samo naslućuju lokacije odavno nestalih skulptura. Iza dvorca se nalazi park, prema kome je bio okrenut glavni ulaz u dvorac Bissingerovih.

Ovu reprezentativnu jednospratnu građevinu sa tornjem sagradio je 1859. godine Gyorgy Foeni Mocsonyi, da bi je 1890. nasledila Georgina Foeni Mocsonyi i njen muž Bissinger-Nippenburg Rezso. Kako iznosi Ferenc Nemet, pisac knjige „Gospodski svet u Torontalskoj županiji” (2003), krajem 19. i početkom 20. veka u dvorcu je postojalo nekoliko značajnih kolekcija, koje su činili biblioteka sa više hiljada knjiga, stilski nameštaj i zbirka porcelana i retkih figura izrađenih od zlata. Ove dragocenosti su u inventar dvorca došle zahvaljujući porodici Bissinger, koja je vodila poreklo iz Nemačke, a čiji su se pojedini članovi, pišeNemet, u Mađarsku doselili u prvoj polovini 19. veka.

Ne samo zgrada dvorca, već i njegova okolina su plenili pažnju. Dvoracje bio smešten u brižljivo uređenom parku, u kojem su se nalazili i veštačko jezerce, fontana, i potok sa nekoliko manjih mostova. Postojala je i staklena bašta u kojoj je glavni baštovan kultivisao biljke, među kojima su bile i neke retke i egzotične vrste, i negovao ih tokom zimskih meseci. Bio je to, nastavlja Nemet, pravi raj za decu, što i nije iznenađujuće ako znamo da su Bissingerovi imali četiri ćerke: Mariju, Liviju, Veru i Georginu.

Dvorac je služio mahom kao zimska i letnja rezidencija porodice Bissinger, i njeni članovi su dvorac koristili sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovan. U njemu se u posleratnom periodu najpre nalazio Dom za decu, a posle 1953. godine poljoprivredno dobro „Ogled”. Nemet 2003. godine beleži da je u dvorcu, iako je u lošem stanju, tada još uvek živelo nekoliko porodica. On takođe piše da je park uzeo u zakup meštanin koji živi u Beču, Ištvan Biro, i da ga održava. Danas, 2018. u dvorcu ne živi niko, park deli sudbinu objekta, a sve zajedno budi mučan osećaj izazvan prizorom opšte zanemarenosti.

Ildiko Erdei i Dragan Stanković

 

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

One Comment to: Dvorac Bisinger u Vlajkovcu

  1. Avatar

    Kašteli, letnjikovci i dvorci u Južnom Banatu

    januar 30th, 2018

    Na potezu Plandište – Vršac nalazi se desetak kaštela od čega polovina u opštini Plandište (letnjikovci porodice Jagodić i Danijel u Konaku, veliki i mali Danijel, te Kapetanovo u Starom lecu i letnjikovac Damaskin familije Dunđerski u Hajdučici). Bliže Vršcu se nalaze letnjikovac grofa Mačonjija u Velikom Središtu, pomenuti Bisingen u Vlajkovcu, mali i veliki kaštel porodice Lazarević, te Vladičanski dvor u Vršcu (Srpska pravoslavna crkva). Kao jedna od prednosti ovog poteza ističe se prijatna ruža vetrova, te zdrav i lekovit vazduh. Inače, u Vojvodini se nalazi stotinak kaštela, letnjikovaca i dvoraca od čega polovina u Banatu. Greota je da su letnjikovci poput Bisingena prepušteni zubu vremena, mada ima suprotnih primera. Neki su prodati kao dvorac Kapetanovo, na primer, obnovljeni, ali još uvek nisu dostupni široj javnosti.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)