Ova zima biće najmračniji period pandemije

Pančevac Nikola Ivica, doktorand na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), govori za „Danas” o razvoju vakcine i greškama tokom poslednjih meseci

Redakcija
Objavljeno 20.11.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 14 mins

Zna se da nema ekonomije bez zdravlja. Ja sam očekivao da Amerika i Evropska unija postupe isto kao Kina, odnosno da paralelno sprovedu masovno testiranje i karantin. Sam karantin ima malo efekta ako nema masovnog testiranja. Kina je sprovela masovno testiranje nekoliko puta i na taj način maltene iskorenila virus. To su uradili i Tajvan, Novi Zeland, Vijetnam, Island. U Bostonu recimo stanovnici se testiraju dva puta nedeljno PCR testovima. Pri tome ne mislim da nije bilo kapaciteta za masovno testiranje već da nije bilo znanja. Mi već deset godina koristimo tu vrstu tehnologije za masovno testiranje u istraživačkim centrima. Nije mi jasno kako države koje imaju ogromne finansijske kapacitete nisu to organizovale. Pre će biti da ljudi koji su savetovali političare za to jednostavno ne znaju – kaže u razgovoru za Danas Nikola Ivica, doktorand na Institutu za tehnologiju Masačusets (MIT).

Nikola Ivica je osnovne studije iz hemijske i fizičke biologije završio na Univerzitetu Harvard, a na MIT-u se trenutno bavi istraživanjem imunometabolizma i imunoterapija za lečenje mijeloidnih leukemija.

Sa Nikolom smo razgovarali o trenutnoj situaciji u svetu i Srbiji, razvoju vakcine, njenoj efikasnosti, te čemu manje bogate zemlje mogu da se nadaju.

Srbija poslednjih nedelja svakodnevno beleži veliki broj zaraženih ali su strože mere poput ograničenja rada ugostiteljskih objekata uvedene tek juče, a to se objašnjava ekonomskim razlozima. Da li je to razumno opravdanje u ovom trenutku?

To ima smisla. Srbija je imala slabe kapacitete za suočavanje sa kriznim situacijama i pre pandemije, a od marta su dodatno oslabljeni svi segmenti državne administracije od zdravstvenog do finansijskog.

Potpuno zatvaranje stanovništva verovatno više nije opcija. Takođe, sada postoji veliki zamor od pandemije u svim zemljama sveta, minusi u državnim kasama su veliki, a došlo je hladnije vreme kada većina ljudi provodi vreme u slabo provetrenim prostorijama. To su sve parametri za stvaranje savršene oluje i plašim se da će ova zima biti najmračniji deo kovid 19 pandemije.

Treba dodati i da je u martu i aprilu donet niz pogrešnih mera. Policijski čas i finansijski stimulus je morao da bude iskorišćen za osnaživanje biotehnološke i zdravstvene infrastrukture koje bi omogućile normalnije funkcionisanje privrede uz zaštitu zdravlja.

Ove godine smo posmatrajući budžetski deficit i zaduživanje izgubili oko sedam milijardi evra. Gde je otišao taj novac? Sada kada je to privredi i zdravstvu najpotrebnije nedostaje nam infrastruktura za proizvodnju testova i vakcina. Taj novac je bačen u vazduh.

Šta je izlaz?

U odsustvu efektivne terapije i vakcine ja i dalje jedini izlaz vidim u masovnom testiranju stanovništva koje bi identifikovalo skoro sve nosioce zaraze.

Na primer, u Slovačkoj je sprovedeno testiranje svih građana antigenskim testovima, tako da su sada u izolaciji samo pozitivni i oni koji se nisu testirali. Tri dana nakon početka masovnog testuranja u Slovačkoj je primećen pad zaraženih i ta zemlja će verovatno već sledeće nedelje funkcionisati koliko toliko normalno.

Ili možemo da uzmemo primer masovnog testiranja Vuhana, koji ima oko 11 miliona stanovnika i za koji je Kina potrošila oko 130 miliona dolara za testiranje. Meni je sasvim jasno da je Kina u poslednjih nekoliko decenija uložila ogroman novac u razvoj farmaceutske industrije i biotehnologije, ali PCR testove može da vam napravi svaka bolja laboratorija.

To je jedan od segmenata u koji je moglo da se investira i u Srbiji. Još jedan propust u tom polju je bila i kupovina gotovih testova. Mislim da je država mogla da prođe mnogo jeftinije kupovinom pojedinačnih komponenti i stvaranjem finalnog proizvoda u domaćim laboratorijama.

Ova kriza je bila savršena šansa da država subvencioniše stvaranje i razvoj domaćih biotehnoloških startapova. Nažalost ta šansa je propuštena i to je jedan od većih propusta adiminstracije koju predvode Brnabić i Vučić.

Kako ste dočekali vest o Fajzer/Bajontek vakcini i da je efikasna u 90 odsto slučajeva?

Za mene je vest o Fajzer/Bajontek vakcini i njenoj efikasnosti bila manje-više očekivana. Oni su već objavili rezultate na kraju faze jedan po kojima su osobe koje su primile vakcinu imale do 50 puta više neutrališućih antitela nego pacijenti koji su preležali virus.

Šta se dešava sa ostalim vakcinama za koje je bilo reči da su istraživanja pri kraju?

Moderna, koja je fazu tri započela u skoro isto vreme kao i Fajzer, očekuje da ima 150 inficiranih osoba za statističku analizu. Moderna će podatke proveravati u tri vremenska intervala i to nakon 53, 106, i 150 inficiranih subjekata.

Pre nekoliko dana Moderna je objavila da su među ispitanicima imali 53 inficirane osobe i pretpostavljam da će komitet za proveru podataka već u ponedeljak izaći sa podacima o efikasnošću.

Astrazeneka je usporila regrutovanje ispitanika zbog prijave ozbiljnog neželjenog dejstva za koje se kasnije ispostavilo da se desilo kod osobe koja je dobila placebo. Njihova statistička analiza će takođe koristiti 150 inficiranih subjekata, a podatke će proveravati u dva vremenska perioda, nakon 75 i nakon 150 infekcija.

Ruski zvaničnici su takođe objavili da je njihova Sputnjik V vakcina efikasna u 90 odsto slučajeva. Pri tome Sputnjik V je veoma slična Astrazenekinoj vakcini, radi se o adenovakcinama. Ja lično sumnjam da će biti jednako efikasne kao vakcine zasnovane na RNK tehnologiji, što su Modernina i Fajzer/Bajontek vakcina, ali ostavljam mogućnost da grešim.

Vrlo je moguće da adenovakcine neće biti podjednako efikasne bez ađuvansa (dodataka).

Veliki deo ukupno planirane proizvodnje Fajzer/Bajontek vakcine već su rezervisale najbogatije države pa postoji strah da će nam se ponoviti situacija iz 2009. i pandemije gripa kada su najbogatiji uzeli najveći deo vakcina ostavljajući siromašnije bez zaštite. Da li očekujete da se to ponovi?

Tako se čini. Ali to nije tako crno-bela stvar. Kompanija Fajzer nije učestvovala ni u jednom od programa subvencionisanja vakcina zato što su smatrali da će to usporiti razvoj vakcine.

Prema tome, oni imaju isključivo odgovornost prema svojim akcionarima. Istovremeno, postoje kompanije kao što je Moderna, koja je primila subvencije od američke federalne vlade i očekivano je da će njihov proizvod biti dostupan prvo američkim građanima.

Bilo bi teško objasniti jednom siromašnom američkom poreskom obvezniku koji je u svom neposrednom okruženju imao osobe zaražene virusom, da nema vakcine za njega već se ta vakcina daje građaninu neke siromašnije zemlje kada je taj isti čovek izdvojio iz svojih usta za razvoj vakcine.

Teško da će biti političke volje bilo ko da je na vlasti u Americi da šalje vakcinu drugima dok se ne vakcinišu američki građani.

Na koji način činjenica da postoje osobe koje su se u razmaku od nekoliko meseci dva puta zarazile korona virusom utiče na stvaranje vakcine i njenu efikasnost?

U mojoj laboratoriji je rađeno na razvoju vakcine protiv denge virusa, koji izaziva hemoragičnu groznicu. Ovaj virus je specifičan po tome što je u stanju da inficira ćelije putem receptora ali i putem antitela.

Naime kod osoba koje razviju slab imuni odgovor tokom prvobitne infekcije ovim virusom, u drugom kontaktu antitela umesto da spreče virus da inficira ćelije one mu pomogne da inficira imune ćelije, što dovodi do jakih zapaljenskih procesa i težeg oblika bolesti.

Ovaj proces se dešava i kod infekcija sa koronavirusima uključujući i novi SARS-CoV-2 u određenoj meri. Postoji mogućnost da osobe koje u prvom talasu nisu imali simptome, nisu ni razvile jaka antitela, pa su tako slaba antitela pri drugom zaražavanju omogućila virusu da uđe u imune i druge ćelije.

Zato se kod razvoja vakcine izuzetno pazilo na to da kvalitet antitela bude visok i zato se govori o nivou neutrališućih antitela, dakle onih antitela koja zaustavljaju virus da inficira ćelije.

Drugo objašnjenje za ponovno zaražavanje tokom kratkog perioda bi moglo da bude da osoba pri prvom zaražavanju nije razvila jak imuni odgovor pa su se brzo izgubila antitela, što je čest slučaj sa asimptomatskim infekcijama.

Efikasnost Fajzer/BNT vakcine se proverava četiri puta

Postoje prigovori na račun Fajzera da vest o efikasnosti vakcine nisu ispratili podaci o starosnim grupama što može da baci senku na rečenu efikasnost od 90 odsto. Kako to vidite?

Podaci o starosnim grupama nisu još uvek objavljeni jer je takva regulatorna procedura. Čeka se dva meseca od davanja vakcine, što bi trebalo da bude krajem novembra, da bi se ti podaci predstavili.

Fajzer je sigurno imao ispitanike iz svih starosnih grupa. Merenje efikasnosti se vrši korišćenjem takozvanog Koksovog proporcionalnog hazaradnog modela, koji će vam reći koliki rizik od zaražavanje u određenom vremenskom periodu ima osoba koja je primila vakcinu ili placebo.

Ta proporcija rizika je broj koji je suprotan efikasnosti. Da uprostim, ako postoji rizik zaražavanja od 10 odsto znači da je vakcina 90 odsto efikasna. Tako da kada podaci budu objavljeni oni će u stvari pokazivati rizik od zaražavanja a ne nužno govoriti o efikasnosti vakcine, da ne bude zabune.

Da bi se sa velikom dozom statističke sigurnosti pokazalo da je vakcina efikasna potrebno je analizirati oko 150 inficiranih osoba.

U slučaju Fajzer/BNT vakcine odlučeno je da je dovoljno da se inficiraju 164 osobe, a da se efikasnost proverava u četiri vremenska intervala i to nakon što se inficira 62, 92, 120, i 164 subjekata. Pošto je u Americi u ovom trenutku ogroman nivo zaražavanja, već u prvom intervalu su imali 94 zaražene osobe umesto predviđene 62.

U tom trenutku je komitet za proveru podataka iza zatvorenih vrata seo i „otvorio“ podatke. Pri tome, ni Fajzer ni doktori koji su davali vakcine nisu znali da li daju vakcinu ili placebo, i to se zove „zaslepljivanje“ (blinding). Te podatke ima isključivo spomenuto nezavisno regulatorno telo. Podaci koje su imali pred sobom pokazuju da je efikasnost vakcine veća od 90 odsto.

Moguće je na primer da su od 94 inficirane osobe dve primile vakcine, a 92 placebo. Treća faza vakcine se nastavlja i podaci koji budu objavljeni će nam omogućiti da izračunamo efikasnost vakcine za različite starosne i etničke podgrupe.

Ostavi komentar

  • (not be published)