Moj deda je bio na Solunu A bio sam i ja Moj deda osamnaeste Ja desete Deda u prošlom veku Ja u ovom Deda kao mrtvac Ja upalio sveću Iza mog dede ne ostade nikog

Jutroske Pođoh u čaršiju Kad iz jedne kapije izbi ljuto pseto I zgrabi me za članak Meni se smrači Pa ga Onako iz voleja zahvatih nogom U meki stomak I on cvileći Pobeže Posle mi

Igram se kamenom s ramena kamen bacam u vis I na glavu dočekujem jedan drugi treći Puca koža Pršti krv A ja se igram igram igram ponekad uputim kamen ka praznom golu Jedan nulaaa

Uhvatila me jutros pred zoru crna misao Pa ne pušta Šta sve nisam radio da je se nekako rešim I ovce brojao Od sto pa unazad Sve su sirotice išle u rikverc samo da mi

sedim sedim zagledam se nekoliko sati trajem tako mesa jednom mesečno lekove redovno za smirenje bolove kad imam deca preko pun staž radio na budućnost ne mislio zato sad svaki dan trajem tako

voleću te kada ptice napuste gnezda i đubretari skrenu iza našeg kvarta znaćeš da je vreme kada ostane premalo reči i roletne se zatresu od istočnog vetra tiho je u sobi dok portreti šapuću stihove

večeras sinoć ili jutros poželeo da malo samo malo u dah nem i prisutan budem nije nam se išlo iz škole nemoj da mi pričaš šta je ko rekao kako je ko kome podvalio pusti

Kuvanje je jasno i veoma glasno. Vena je vrela kao cev mitraljeza. Samo se još ne zna ko je kašika. I čiji je špric. Prska ekranska gudra svuda Kičma se ukrutila kao ruda Od bicikla,

Mržnja sveta Srce mi ispuni Sve mogu Da razorim Da zapalim I da srušim Da osetim Mir u duši Jer kad mrzim Ja postojim A kad volim Ja se bojim

razgovor u nedodiru telekomunikacione bežičnosti u razmeni banalnosti u nizanju slika bez adekvatnog prizora i ne znaš da sam večeras naročito dodirljiv na klupi sedim nedaleko je neko nismo se ne razumeli ode