Uhvatila me jutros pred zoru crna misao Pa ne pušta Šta sve nisam radio da je se nekako rešim I ovce brojao Od sto pa unazad Sve su sirotice išle u rikverc samo da mi

sedim sedim zagledam se nekoliko sati trajem tako mesa jednom mesečno lekove redovno za smirenje bolove kad imam deca preko pun staž radio na budućnost ne mislio zato sad svaki dan trajem tako

voleću te kada ptice napuste gnezda i đubretari skrenu iza našeg kvarta znaćeš da je vreme kada ostane premalo reči i roletne se zatresu od istočnog vetra tiho je u sobi dok portreti šapuću stihove

večeras sinoć ili jutros poželeo da malo samo malo u dah nem i prisutan budem nije nam se išlo iz škole nemoj da mi pričaš šta je ko rekao kako je ko kome podvalio pusti

Kuvanje je jasno i veoma glasno. Vena je vrela kao cev mitraljeza. Samo se još ne zna ko je kašika. I čiji je špric. Prska ekranska gudra svuda Kičma se ukrutila kao ruda Od bicikla,

Mržnja sveta Srce mi ispuni Sve mogu Da razorim Da zapalim I da srušim Da osetim Mir u duši Jer kad mrzim Ja postojim A kad volim Ja se bojim

razgovor u nedodiru telekomunikacione bežičnosti u razmeni banalnosti u nizanju slika bez adekvatnog prizora i ne znaš da sam večeras naročito dodirljiv na klupi sedim nedaleko je neko nismo se ne razumeli ode

sloboda dok te gledam golu nije ni nalik letenju u snu smeh u biblioteci iskeženi glumci na plakatima i hladne zore po gradovima nisu ništa tvoji kapci su šaloni na tvojim grudima je po jedan

Lako je geju Da se grli i ljubi na keju A kako je latentnom Dok šeta sa ženom sretnom I gleda geja Kako se ljubi sred keja Sa drugim gejom Zamislite Kako je latentnom Da

Bez reči. Odlaziš. Ćutiš. Nema te, nestaješ. Poput magle. Vidim te, a u stvari ne postojiš. Privid. Trenutak. Vratiš se na kratko, kao Sunce u novembru. Prevrćeš po rečima. Ne biraš Postojiš još malo, dok