Život u petoj brzini

Dušica Jovanović
Objavljeno 14.04.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Nedelja, 7. april 2019. godine

Budim se u 9:20h. Prvo što pomislim šta mi se desilo kad sam ovako dugo spavala. Ne pamtim da sam bila u snu posle devet bar deset godina. Ubrzo shvatam da sam prethodni dan provela aktivno od 7:30 do 23:30, a još uvek se oporavljam od nekih zdravstvenih problema koji traju skoro mesec dana. Takav ritam još uvek nije za mene i nadam se da će me jutarnja kafa osvestiti i podsetiti da usporim koliko je to moguće. Međutim sastanak od prethodnog dana nikako nisam želela da propustim pošto je mogao biti i potencijalni politički pozitivni podsticaj, mada sam bila prilično skeptična. Kada danas sumiram utiske sa pravom sam bila skeptična. Kvalitetnih ljudi koji se bave politikom je sve manje. Postojeća garnitura političara na vlasti je ogadila politiku većini pristojnih ljudi. Oni koji su ušli su takođe skeptični kao i ja. Nije ni čudo kad znamo šta smo sve preživeli u opozicionim akcijama u proteklih pet godina, dobro je da uopšte imamo volje i za najmanje akcije, a o započinjanju velikih projekata da ne govorimo. Vožnja od 300 km me je dodatno izmorila i da nije završila kratkim druženjem sa privatno dragim osobama verovatno bih bila i nervozna pored toga što sam neispavana.

Ponedeljak, 8. april 2019. godine

Interesantan dan za mene, poslednji radni u trenutnoj firmi, pa imam gomilu papirologije da obavim. Sreća pa sam vešta u administraciji i neće mi teško pasti. Žao mi je što napuštam kolege koje su divne, ali pomenuti zdravstveni problem iziskuje duže mirovanje, pa ću posao jedno vreme staviti na mirovanje. Svakako moj drugi posao (iako na žalost u Srbiji niko bavljenje politikom ne smatra za posao, naprotiv!) će me okupirati dovoljno da se ne ulenjim.

Utorak, 9. april 2019. godine

Dokaz da život u Srbiji u odnosu na život ljudi u uređenim društvima Evrope treba da se tretira kao odnos godina života pasa i čoveka, dobro, ne baš sedam prema jedan, ali bar tri prema jedan je današnji dan. Pratim rođenu sestru za Švajcarsku, i prethodni dan u kojem prestajem da radim i trebalo bi da mi bude turbulentan što se tiče emocija bar dve nedelje, već je zaboravljen jer je današnji još turbulentniji. Dodatno ga pojačava druga rođena sestra koja mi javlja da odlazi u Nemačku za manje od mesec dana. Aman ljudi dajte malo pauze između… Ovoliko promena prosečan Švajcarac ima u 130 godina… Ja se još uvek borim sa vetrenjačama u Srbiji ali ako se ne bude nazrela prilika za promenama u nekom bliskom periodu, možda ću i ja početi da „šprehujem” nemački uskoro.

Sreda, 10. april 2019. godine

Danas ne mrdam iz kuće, najavili su mi se neki dragi ljudi. Ne mogu da spremim neki doček kako dolikuje, i da se kao što ume završi čak i sa klopom, vinom, rakijicom pa i pesmom. Ali razumeće oni, ovog puta kafa i ćaskanje. Ekipa me nije izneverila, početak sa donošenjem buketa kala koje obožavam, a i dalji tok priče mi je bar za neko vreme skrenuo misli od pomenutih turbulencija koje su bile a i od onih koje me ovih dana očekuju. Pravi ljudi oko vas su ključ izvora energije za sve u životu.

Četvrtak, 11. april 2019. godine

Odlazim u zgradu Gradske uprave da sredim papirologiju oko zdravstvene knjižice, deo radnika administracije izuzetno ljubazan i korektan, vidi se da su tu odavno. Kako prepoznati koji su radnici novi i zaposleni preko stranke – pa to su on koji su zapalile cigaretu u kancelariji. Subjektivni osećaj je da sam upravo ušla u scenografiju filma „Tesna koža” i da će uleteti u kancelariju mlađi referent Pantić i Šojić, da je 1982. godina i ništa se nije promenilo… Dobro štampači su laserski, da ne preterujem… ali šest radnica u kancelariji od devet kvadrata, taj deo je nenadmašiv čak i za Titov period.

Petak, 12. april 2019. godine

Dani lete kao sekunde, kažu da je tako kad pređeš 35-tu godinu… nedelja je proletela i evo nas u danu ispred subote, 13. aprila, za koju je najavljen protest građana u Beogradu. Sinoć kasno se pojavila vest koja me je nasmejala do suza. Naš ministar odbrane je najavio da će štrajkovati glađu jer mu se ne sviđa opozicija. Toliku glupost nisam čula za evo pet godina slušanja raznoraznih gluposti koje prosipaju naši trenutni „vladari”. To bi bilo kao da vas na primer lopov pokrade, a onda krene da štrajkuje glađu jer niste imali više para u kući.

Još uvek razmišljam da li fizički mogu da odem na protest, teže se krećem i ne mogu dugo da stojim. Već pet godina protestujem na sve moguće načine protiv zla koje nas je snašlo u vidu vladajuće stranke. Borba je i za štandovima i u Skupštini i u beskrajnim ubeđivanjima ljudi da je politika normalno zanimanje i da predstavlja rad u službi građana. To što neko taj posao zloupotrebljava nije do politike, do ljudi je… izglasajte u porodici da član porodice koji je samoživ i misli samo na sebe vodi domaćinstvo i videćete šta će da se desi… Dajte mu sav novac koji zaradite svi kao ukućani, a on nek kupi sebi ferari, to što vi nemate šta da jedete nije njegov problem, pa glasali ste za njega… Politika je jednostavna stvar… Svi plaćamo, svi moramo da imamo da jedemo…

Subota, 13. april 2019. godine

Danas je jutro osvanulo sa svega pet stepeni, a pre par dana je bilo 25. Počinju ponovo bolovi valjda zbog ove nagle promene vremena. Odustajem od odlaska za Beograd. Interesantna današnja činjenica, gradski autoprevoznik je objavio da ne želi da vozi ljude za Beograd jer navodno nema goriva i vozača. Baš danas kad je protest, sasvim slučajno se desilo da nemaju goriva. Još jedan u nizu uvreda zdravog razuma od strane vlasti. Kako će ljudi na posao u Beograd ne znam, ali što bi rekao jedan „vladar” ljudi su glasali za nas pa možemo da radimo šta hoćemo.

Iskreno se nadam da će zdrav razum kod ljudi kad tad pobediti, i da će izdržati ove nalete imbecilnosti. Koji je tačan put za ovu pobedu se još uvek ne zna, možda današnji dan nešto promeni…

P.S. Na žalost zbog roka za slanje ovog dnevnika potencijalne dobre vesti sa protesta ćete morati da čujete od nekog sledećeg pisca…

Autorka je odbornica Slobodnog Pančeva

Ostavi komentar

  • (not be published)