Weekends are probably made in China, they don’t last long

Aleksandar Anokić
Objavljeno 30.06.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 19 mins

Nedelja, 23. jun 2019. godine

6:30 – Alarm

7:00 – GYM

9:00 – Svaka nedelja počinje kafom na Dorćolu. Generalno tri IT-jevca i jedan „biznismen” ne pripadaju silikonskoj ekipi u Strahinjića Bana, ali ta nedelja ujutro je savršena jer nema skoro nikoga. Posebno u ovo doba godine kada možeš da prepoznaš pravu lepotu Beograda, bez preglasne muzike, nabudženih automobila i veštačkih lepotica koje su ujedno i zaštitni znak. Živim na Novom Beogradu, obožavam taj deo Vojvodine, ali Dorćol ima neki svoj šmek kakvog nema u Srbiji.

Svaki dan ima svoj dobar i svoj loš deo.

Dobra stvar je da je proslavljena karatiskinja Tanja Petrović organizovala desetu jubilarnu sportsku bajku u zoološkom vrtu, gde je okupila gomilu dece koja se bave sportom i priredila im mini takmičenja i upoznavanja sa drugarima iz celog regiona Balkana. Bio je prikazan 31 sport, gomila poklona je podeljena, deca su osvajala medaljice i sve u svemu jedno jako lepo iskustvo. Tanja je car, verovatno jedna od najuspešnijih sportiskinja Srbije i dalje ima snage i energije da radi pozitivne stvari i da neprestano dokazuje da ima dobrih stvari i ovde kod nas. Ne znam koliko obraćate pažnju, ali videti sreću deteta kada pobedi u nečemu je neopisivo osećanje. Ja sam imao ulogu karate sudije, naravno.

Drugi deo dana je naravno pokazalo kakvo je realno stanje u Beogradu, da mi je „neprijatno koliko nam je dobro“. Ogromne kiše su stvorile jezera po celom gradu. Auto mi je bio u vodi, pa sam morao da istrčavam u papučama da ga pomerim negde gde ima malo manje vode. Naravno, kao i uvek, gradska vlast je naravno ostala nema. Pretpostavljam da taktika „Ako ignorišem, nije se ni desilo” i dalje pali kod naroda koji veruje u „naprednu” Srbiju. Šta ima veze što je 21. vek i što je normalno očistiti odvode. Možda baš taj tender nije završen još, a ne sme se bez tendera jer nije bitan čovek, bitan je proces.

Pobednik dana: Tanja Petrović
Luzer dana: Vlada grada Beograda

Ponedeljak, 24. jun 2019. godine

4:30 – Alarm

5:00 – Aerodrom

7:00 – GYM

Prva kompletna nedelja da sam u Srbiji, posle dužeg vremena. Naravno, Marfijev zakon je uvek aktivan tako je supruga otputovala ranim letom za Rim, pa opet ništa od porodičnog druženja. Je*iga, to ti je moderan način života, radiš za strance pa više nisi tu nego što jesi. Negde sam pročitao da je tajna uspešnog braka da se ne viđaš često sa partnerom, onda bi rekli da je moj brak idealan.

Otišla mi je supruga, ali mi je došao kolega iz Rumunije. Tehnički trener za klimatizaciju vozila kojem ću biti domaćin ove nedelje. Ne samo da ćemo obilaziti klijente, već moram da mu pokažem malo i kako mi živimo. Da se razumemo, Rumuni su daleko ispred nas, ali naše oružje je dobra ekipa i dobra klopa, tako da mislim da će mu biti OK.

Videh da je El Patron posetio levu obalu Dunava i obećao kanalizaciju. U 21. veku ti nekome obećavaš kanalizaciju kada se ljudi dave u sopstvenim fekalijama. Pa imaš li malo srama. Majstore, to se ne radi tako. Kada imaš problem odeš i rešiš ga, zajebi medijsku kampanju, lažne zagrljaje i ostale gluposti. Ili kreneš da rešavaš problem ili se skloniš i ćutiš kao i svi ostali poslušnici oko tebe.

Kraj dana je neplanirano opet završen u sali. Deset rundi boksa sa Bubijem Marićem, članom ekipe koja je vicešampion Evrope u karateu. Mali je brz, ima duge ruke, ali zato udara jako. Ima 21 godinu i može da uradi sve što hoće. Ja imam 38 godina i teram sebe do krajnjih granica, ali kada naletiš na nekoga kao što je Bubi ostaje ti samo da spašavaš živu glavu. Rezultat, malo me boli vilica, ali srećom nema nikakvih vidnih povreda.

Pobednik dana: Bubi Marić
Luzer dana: El Patron

Utorak, 25. jun 2019. godine

6:30 – Alarm

7:00 – GYM

Još me boli vilica! Naravno, neću malom to da priznam ☺

Malo o poslu, već dugo godina sam u auto-industriji. Pošao od prodavnice u Pančevu, preko auto placa u Beogradu, veleprodaje delova i trenutno imam pakt sa Holanđanima da ih predstavljam u 14 zemalja. Šta mislite, koja je zemlja najteža za rad? Pa naravno, Srbistan. Ne zna se ko koga više ne voli i koga više hoće da prevari. Slovenci, Hrvati, Kiprani, Grci, Česi, Mađari, Albanci i ostali, gledaju kako da zarade dugoročno, kod nas je bitno da uzmu novce sada, a sutra nije bitno.

Danas smo Alin (kolega iz Ruminije) i ja u Vojvodini. Imamo tehnički trening sa prodajnim timom ugledne srpske firme. Prijatna atmosfera, ljudi su to organizovali kako treba. Ključna stvar se dešava nakon treninga, kada izađemo na cigaru i počnemo da pričamo o stvarima koje se dešavaju svaki dan. Tu se vodi bitka, naučiti iskusnog čoveka od 50 godina da mora da promeni svoj stav i način rada da bi svi išli napred. Osnova je, ako ti daš sve od sebe da firmi bude bolje, biće i tebi samom bolje. Bojim se da ovde i dalje važi, ja ću da radim što manje – ali ću da kukam što više.

Kada sam već u tu, ne mogu da ne odem do glavnog grada Vojvodine. Novi Sad ima neku posebnu energiju i uvek je zadovoljstvo biti tamo. Ja sam stari ligaš, volim Vojvodinu, volim Novi Sad, volim mentalitet ljudi severno od Dunava. To je neka druga dimenzija, nema toliko nacionalizma, mržnje, netolerancije. Sedneš negde kod Spensa, večeraš i piješ neko dobro vino, tamburica se tiho čuje u pozadini i to je to. Oslobađa me stresa isto kao da sam odradio najbolji trening na svetu.

Pobednik dana: Novi Sad
Luzer dana: Radnička klasa

Sreda, 26 jun 2019. godine

6:30 – Alarm

7:00 – GYM

Dva sastanka i već je 15h. Nekada dan prođe i ne stigneš da se okreneš. Kontam da će Alinu biti zanimljivo da ruča na Kališu, vidi Pobenika koji svojim golim telom gleda ka Austriji, oseti lepotu Knez Mihajlove i popije kafu negde na zemunskom keju. Nažalost, ovog puta nećemo iči za Pančevo, ali sam mu obećao da ču ga sledeći put voditi u svoj rodni grad. Ima Pančevo šta da pokaže, ima čime da se pohvali. Naravno, to nije gradska vlast, ali su zato sigurno ljudi koji žive pokraj Tamiša. Dugo već nisam u PA, preko 10 godina, ali i dalje ne prođe dan da ne pomislim na svoj grad. Moja supruga ima teoriju da u svakom trenutku, u svakom kraju sveta, postoje dvoje ljudi iz Pančeva koji će se sigurno sresti, prepoznati i izgrliti kada se vide.

Ne gledam TV već duže vreme i pokušavam da se informišem preko interneta. Video sam da nas u Savetu Evrope bruka sin ortodoksne budale. Pa zar mi nemamo pametnije ljude od familije Šešelj? Savet Evrope, još jednom boldovano SAVET EVROPE, i ti pošalješ njega. Pa treba da se zapitamo da li mi u stvari zaslužujemo sve ovo što nam se dešava. Možda i nismo za bolje, funckionišemo samo kada nam daš čobane koji će da nas vode, a mi samo treba da mekećemo i zaokružimo pravi broj. Pričam sa rođakom koji je podigao kredit da ode na more. Rade i on i supruga, imaju dete i ne mogu da skupe dovoljno para da odu na letovanje, već moraju da se zarobe sa još jednim kreditom. Ljudi u Srbiji žive na mesec od siromaštva, ostaneš bez posla i posle 30 dana nemaš šta da jedeš. Letovanja su postala luksuz, zimovanja se sve ređe pominju, a kupovina stana, automobila ili vikendice je postala misaona imenica.

Kraj dana u Pabu, Jameson + Jameson + Jameson + Jameson dupli itd.

Pobednik dana: Pančevo
Luzer dana: Srbija

Četvrtak, 27. jun 2019. godine

6:30 – Alarm

7:30 – F*ck the Gym today said by Jameson

9:00 – Sastanak

12:00 – Sastanak

15:00 – Novi Sad, njega nikad dosta. Trening sa ekipom iz cele Srbije. To je uvek zanimljivo kada možeš da porazgovaraš sa ljudima iz raznih krajeva ove naše zemljice. Niti manje zemlje, niti većeg disbalansa između glavnog grada i ostalih regiona.

Alin ide sutra ujutro nazad za Rumuniju, to znači da moramo da sednemo u pab bar još jednom da sumiramo utiske. Sviđa mu se Srbija, super su mu ljudi, klopa mu je top, ali kaže da smo svi opterećeni ratovima i vojskom. Počevši od nekih vesti koje je slušao, do vojnog muzeja na Kališu i ogromnih reklama u centru grada, stekao je utisak da dajemo tome preveliki značaj i da treba da se opustimo malo. U Rumuniji je totalno suprotna situacija. Oni nisu imali ratove i slično pa se više bave nekim normalnim temama. Generalno ljudi kod nas i dalje slepo veruju da je vojska jedna sigurna institucija na koju uvek možeš da se osloniš. Sve više klinaca teži ka vojnoj karijeri samo da bi osigurali neku mizernu platu do kraja života. Kao: „Nema veze, imam 35.000 i socijalno i to mi je sigurica!” Je*iga, ja to nikada neću moći da razumem.

U jednom momentu mi zvoni telefon, Grk me zove da se dogovorimo oko nekih cena. Gledam na sat 20:56 i još jednom shvatam da u mom poslu ne postoji nešto što se zove radno vreme. Možda i bolje tako. Sedeti u kancelariji od 9 do 17 mi u ovom trenutku zvuči potpuno nerealno. Ja radim od kada se probudim pa dok ne odem da spavam. Nekada uhvatim sebe da sedim u 2 ujutro u hotelu u nekom od gradova Istočne Evrope i da nemam predstavu ni gde sam, ni koje je vreme. Tada mi treba koji sekund da se resetujem i prepoznam okolinu.

Danas je bilo 40 stepeni, naravno u 22h kreće još jedna kišurina. Izgleda da su jake kiše moderna stvar leta 2019. Ona sleće iz Rima u 23:35 a napolju je provala oblaka. Naravno, avion stiže sat i po kasnije. Konačno je i ona tu pored mene. Nikad nisam voleo avione.

Pobednik dana: Ona se vratila
Luzer dana: Leto u Srbiji 2019.

Petak, 28. jun 2019. godine

6:30 – Alarm

7:00 – GYM

Mala subota. Pun gas do 13h i onda stranci jednostavno nestanu iz svojih kancelarija. Holanđani, Poljaci, Italijani, Česi, već kreću da se odmaraju. Nema nikoga po kancelarijama, niko ne odgovara na pozive. Nije ni čudo što je za njih petak, mala subota. S druge strane, klijent iz Bosne hoće da se čujemo sutra rano prepodne. Vidi, do pre godinu i po dana svaku subotu sam radio, završio sam sa tim. Ne želim više da radim subotom, kada može EU građanin što ja ne bih mogao. Petkom uglavnom radim home office, a kada to kažem mislim na neki od kafića na NBG-u. Sedim pod klimom, ispred sebe imam laptop, dva telefona, ceđenu pomorandžu i završavam sve do 13-14h. Žao mi je Bosno, sledeće nedelje vam dolazim u posetu pa ćemo tada sve rešavati.

Danas je za neke klince mog karate kluba veliki dan. Grupa od dvadesetak polaznika karate škole polaže za plavi pojas. Nije mala stvar, to znači da treniraju već 4-5 godina i da su došli do visokog nivoa znanja ove prelepe borilačke veštine. Kao internacionalni karate sudija biću u komisiji koja će odlučiti ko je od dece zaslužio više zvanje. Nije to lako. Super je kada klinci polože, ali je jako teško reći nekom detetu da nije uspeo. Razočarenje na licu ostavlja duboke traume. Nadam se da su ovi klinci spremni i da ćemo svi da slavimo na kraju.

Petak uveče, davno sam zatvorio knjigu obilazaka beogradskih klubova i vraćanje kući u zoru. Kontam da je par pića u pabu, plus Netflix ili PS4, najbolja opcija.

Pobednik dana: Klinci karatisti
Luzer dana: Radna subota

Subota, 29. jun 2019. godine

08:00 – Alarm

09:00 – CF Spartanac

Ne idem više toliko često na Cross Fit u Spartanac ali kada god sam tamo, dušu ispustim. Neka neverovatna hemija vlada u ovom klubu. Dolaze ljudi iz različitih delova Beograda, iz drugačijih sfera društva, sa različitim političkim stavovima, a nekako svi zajedno čine jednu neverovatno vezanu grupu. Znači nije samo do treninga i netvorking je ovde bitan. Ne zovu za džabe ovaj klub: „Mesto gde su mazohisti ujedinjeni!”.

Subota mora da bude lagana, to treba zakonom obezbediti. Dan predviđen za uživanje, ispijanje kafa po baštama kafića, bazene, jezera, roštilje, maraton filmova ili serija, uveče za neku dobru rock svirku. Naravno, čuo sam se sa ćaletom i on je odlučio baš danas da kosi neku travu, ali kontam i njegov stav. U penziji je pa mu je sve jedno koji je dan.

Dobra stvar je što subotom mogu da provedem dan sa suprugom. Cele nedelje se nismo videli, a dosta se toga dešavalo. Vikend dođe kao onaj najbolji deo nedelje kada smo uglavnom oboje tu, kada imamo brdo tema razgovor i šansu da radimo šta nam je volja. Kada imaš pametnija posla, onda se ne obazireš na sve ono što se dešava oko tebe. Fokusiraš se na ono što voliš, u čemu uživaš i što imaš pored sebe. Naravno, tu je i mačak (Bentley) koji se nje uželeo pa se gura da se umazuje ceo dan. Lepo je to, zaboraviš na posao i prepustiš se čarima koje sa sobom nosi porodica.

Pobednik dana: Porodica
Luzer dana: Vikendom nema luzera

Autor je Pančevac oženjen Zemunkom, Business Development Manager for South East Europe, internacionalni karate sudija, veliki ljubitelj sporta, dobrog viskija i velikih gradova

Ostavi komentar

  • (not be published)