U susret Uskrsima

Hani Šopov
Objavljeno 20.04.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Nedelja, 14. april 2019. godine

„Mamaaa, ustaaaj, 10 je sati, doručak je spreman… spavaš kao mala beba” – kaže meni moj osmogodišnji sin. Jeste, volim da budem beba, bar nedeljom. I nešto razmišljam, čisto da bi nedeljno buđenje bilo za pet nijansi lepše, mogao bi on polako i kafu da mi kuva. Jao, grozna sam…

Danas je inače moj dan za kuvanje. Volim da kuvam. Moji su za danas naručili lazanje i zelenu čorbu.

Zelena čorba je odlična za detox… toplo bih je preporučila mnogima… ne da razbistruje um, svest i savest. A pri tom je i vrlo ukusna.

Nedelja, tako je dugo čekam, a tako mi brzo prođe… Nisam stigla da odem sa svojom Sanjom na naše tradicionalno nedeljno napajanje energijom koju na tone možete naći na jednom lepom jezeru.

Noć je, moji momci već spavaju, a ja još želim da što više razvučem ovaj dan, šetam po kraju sa mamom i sestrom, tempo je brz, priče se nižu, kao i kilometri… Sigurna sam da ću lepo spavati…

Ponedeljak, 15. april 2019. godine

Zar sat već zvoni… tek što sam legla… kreće ritual haosa… svi smo ove nedelje prepodne… Knjige, užina, voda, sve je tu… eto, valja se sve to veče pre, tako da nema one bespotrebne nervoze oko nestalih stvari… brzo patike na noge, poljubaaac i briši… Brišem i ja.

Stižem na posao, a ispred kancelarije red poznatih lica koji jedva čekaju da mi s ponedeljnika ispričaju kakav im je bio vikend. A ja kao njihov terapeut, pratim svaki njihov razlog za osmeh, razlog za neraspoloženje, razlog da razlog. I da bi sve to stigli do kraja radnog vremena, odmah krećemo sa radno-okupacionom terapijom. Usput se pripremamo za predstojeće uskršnje i prvomajske praznike.

Tmurni su mi danas nekako svi… da li zato što je ponedeljak ili ne znam… Ali ne, moj zadatak je da obojim i ponedeljak ako trebam i da na crno sipam dovoljno bele, jer sa sivom nekako može da se funkcioniše. Sivo je OK.

Nova noć je dotrčala… neke u snove povela, a meni donela moj omiljeni serijal „Gospodari prstenova”, deo „Neočekivano putovanje”… već sam srećna, svaku narednu noć ove nedelje mogu da uživam sa Hobitima.

Utorak, 16. april 2019. godine

Ustajanje, spremanje, svako na svoju stranu… vidimo se poslepodne… Ne zaboravi, trening je u 17 h.

„Što je to s nama i sa životom, u kakve se to konce saplićemo, u što upadamo svojom voljom, u što nevoljom, što od nas zavisi, i što možemo sa sobom. Nisam vešt u razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke”, što reče Meša Selimović, a takav mi je danas dan bio.

Sreda, 17. april 2019. godine

Dobro jutro…

Da li je dobro, napolju je nešto mnogo mračno. Pogledam na sat, ustala sam na vreme.

Torba, patike, voda… briši, budi fin… vidimo se poslepodne.

Silazim niz stepenice, tmurna kao i ovo vreme… kad gle, prolete lasta… moja prva lasta… i odmah mi bi lakše i toplije… Dobro došla ti meni! Sigurno nam je donela zrake sunca sa juga.

Na poslu turbulentno, poslednje pripreme za sutrašnji naporan i dug dan. Ljudi opušteni. Trava pokošena. Magnolija kao prava lepotica pokazuje svoje roze cvetove i sa ponosom gleda u jedan ginko i tri breze. Koleginice mašu… Dogovaramo se za rođendansko iznenađenje koleginici koja uskoro postaje baka… svi se radujemo zbog nje i lakše podnosimo ove dane.

Kod kuće sam… ručak je prijao… kratak predah pa na fudbalicu. Posle toliko godina još uvek dobro baratam sa loptom. Moj sin voli fudbal, a ja volim njega pa eto, nije teško.

Na kraju dana, umorna, ali zadovoljna. Laku noć.

Četvrtak, 18. april 2019. godine

Otvaram oči… uf, danas je dan D, ko preživi, pričaće. Izdržaću, moram.

Na poslu sam stigla za tili čas. Brzo prva kafa i krećem sa obeležavanjem Dana planete Zemlje. Sve ovo inicira buđenje i povećanje svesti kod ljudi o ugroženosti životne sredine. Sve to treba primeniti danas sa učenicima iz Tehničke škole sa jedne i mojim starima sa druge strane. Sve teče po planu, sve blista… mi blistamo. Ja hitam dalje, čeka nas Uskršnji bazar. Trajalo je dugo, ali isplatilo se. Trk nazad, vodim treću ekipu na turnir u šahu. Na kraju svega, kažem da se sav trud isplatio.

Poenta svega je zadovoljstvo, radost zagrljaja, širok osmeh (i zlatan zub), iskrena ruka, sreća… jer, NIJE SREĆA ŽIVETI, NEGO DOBRO ŽIVETI, znao je Seneka šta govori.

U svoje gnezdo sam sletela poprilično kasno. Gledaju oni mene, gledam ja njih i sve znamo… A ja u ponedeljak dolazim još kasnije, ali oni to još uvek ne znaju. Jao, grozna sam…

Petak, 19. april 2019. godine

Petak je…Veliki petak. Moja porodica slavi oba Uskrsa, oba Božića…Tri na tri nas je, pošteno.

Kod nas je tih dana kuća puna drugara, malih i velikih i svima je lepo i svi živimo… dobro živimo… jer život je san za mudre, igra za budale, komedija za bogate i tragedija za siromašne. Trudim se da budem mudra, a nije loše biti i budala u ovom slučaju. Probajte, nije teško.

Na poslu standardno. Mada, nekako je tiho i prazno. Ljudi odoše negde… ja ostala… i dobro se osećam, uvek iskrena sa sobom i slobodna.

Danas je počeo raspust. Ne znam ko se više raduje… naša deca ili mi roditelji… ili učitelji… ma svi zajedno… Uskrs stiže!

Subota, 20. april 2019. godine

Dan posle juče… znači, subota je. Moja radna subota. Ali šta ću, moja je. Ali i Lazareva. Tradicija živi i to je lepo.

U tom duhu i u to ime sam odradila današnji dan na poslu. Prijalo je i njima i meni.

Farbali smo jaja… poseban je osećaj u meni kada to radimo. Mudrujemo zajedno… neko više, neko manje… Slušali smo stare ploče koje su zaplesale na starom gramofonu i sve je plesalo i lišće i cveće i naše kose… jer vetra nije bilo.

Radujem se sutrašnjem danu… druženju sa porodicom, prijateljima, komšijama… radujem se što sutra imam pravo da budem beba (čekam doručak i spavam do 10 h)…

Dok je nama nas… dobro je.

Autorka je vlasnica magičnog kruga i drugarica oblaku sa kišom i bez kiše

One Comment to: U susret Uskrsima

  1. Avatar

    The Stranglers (Gilford, England, 1974)

    april 22nd, 2019

    Punk rock & new wave band (Hugh Cornwell – guitar & vocal, Dave Greenfield – keyboard, Jet Black – drums and Jean-Jacques Burnel – bas)
    S albumom No More Heroes (1977) Stranglersi skreću pažnju javnosti, dok su albumom La Folie iz 1981. postali poznati širom sveta. Uprkos različitim tumačenjima, pesma Golden Brown muzički daje utisak duhovne i religijske povezanosti istoka i zapada.

    No More Heroes
    https://www.youtube.com/watch?v=GoG4ziny-QI

    Golden Brown

    Golden brown texture like sun
    Lays me down with my mind she runs
    Through-out the night
    No need to fight
    Never a frown with golden brown
    Every time just like the last

    On her ship tied to the mast
    To distant lands
    Takes both my hands
    Never a frown with golden brown
    Golden brown finer temptress

    Through the ages she’s heading west
    From far away
    Stays for a day
    Never a frown with golden brown
    Never a frown
    With golden brown
    Never a frown
    With golden brown

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)