(Pre)živeti u Srbiji

Objavljeno 01.01.2023.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 19 mins

Nedelja, 25. decembar 2022. godine

Dan posle promocije nove knjige Ivana Ivačkovića Panonski admiral o Đorđu Balaševiću, koja je održana u Kulturnom centru u Pančevu, još uvek razmišljam o tom događaju.

Prvo, odlično je što je odlučeno da se promocija održi u velikoj dvorani Kulturnog centra a ne na mestu gde su do sada priređivani slični takvi događaji. Ispostavilo se da je to bio pun pogodak, s obzirom na to da je dvorana bila ispunjena skoro do poslednjeg mesta. Pančevci i Pančevke su time pokazali da nisu zaboravili prerano preminulog panonskog mornara uz čije pesme smo rasli, zaljubljivali se, doživljavali prve ljubavi, i živeli u nekim mnogo lepšim i srećnijim vremenima nego što je ovo danas. Jedno je sigurno – „Panonski admiral” (kako je Balaševića nazvao autor knjige o njemu Ivan Ivačković) nije više sa nama, ali Ne lomite mi bagrenje, Bezdan, De mol, Rekvijem i druge njegove poznate pesme još uvek žive, i ko zna koliko dugo će živeti i koliko će se slušati!

Ponedeljak, 26. decembar 2022. godine

Uživanje u podsećanjima na promociju knjige o Balaševiću su mi sutradan pokvarile alarmantne vesti o događajima na Kosovu koje su objavili elektronski mediji. Navodno, pored Zubinog potoka se čula pucnjava, na osnovu čega su izveštači sa Kosova zaključili da je kosovska policija krenula da na silu uklanja srpske barikade na šta su naši sunarodnici zapucali i uzvratili. Iako će se kasnije ispostaviti da to nije tačno, ostala je prava misterija oko toga šta se zaista dogodilo, s obzirom na to da su i kosovska policija i KFOR demantovali da su Srbi pucali na njih. Međutim, to nije smetalo Pinku da povodom tog događaja emituje specijalnu emisiju sa gostima koji su podigli do maksimuma tenzije i strahovanja od mogućih srpsko-albanskih sukoba širih razmera.

Pojedini učesnici te emisije su izneli drastične optužbe na račun nezavisnih medija. Poslanik u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović i urednici režimskih tabloida Informer Dragan J. Vučićević i Srpski Telegraf Saša Milovanović su bez ijednog argumenta optužili beogradske nezavisne medije da rade u sadejstvu sa Vladom u Prištini na ugrožavanju bezbednosti Srba na Kosovu, i da čekaju instrukcije iz Prištine!?

Izricanje ovakvih osuda na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom je drastično ugrožavanje rada zaposlenih u nezavisnim medijima i njihovo targetiranje. Mediji naklonjeni vladajućoj partiji u Srbiji, ali i njeni čelnici poput premijerke i predsednika države, nikako da se naviknu da nije obavezno da svi o aktuelnim temama imamo isto mišljenje, i da je sasvim legitimno i demokratski ukazivati na probleme u društvu, i kritikovati i preispitivati rad političara iz vladajuće partije, što inače rade nezavisni mediji. Da u Srbiji ne postoje Nova S, list Nova, N1, Vreme i Danas, preostali elektronski i štampani mediji bi prikazivali našu zemlju kao idiličnu, sređenu i harmoničnu državu u kojoj teku med i mleko. A nije tako, iako je neosporno da su više oblasti života u Srbiji tokom posljednjih godina ostvareni pozitivni pomaci.

Utorak, 27. decembar 2022. godine

U godini koja je za nama sam najviše strahovao od mogućnosti da stalna kriza i tenzije na Kosovu prerastu u veće oružane sukobe koje nije moguće kontrolisati, a da u jezivom, strašnom, i nepotrebnom ratu Rusije i Ukrajine počnu da se koriste nuklearne bombe.

Još malo i navršiće se tačno godina dana od kako je Rusija napala Ukrajinu uz izgovor da je potrebno da se sprovede denacifikacija te države, i da se zaštite ugrožena prava pripadnika ruske manjine.

U ime tih ciljeva ruska vojska predvođena predsednikom Putinom od početka rata u Ukrajini već skoro godinu dana ispisuje najsramnije i najmračnije stranice novije ruske istorije. Rusija nemilosrdno bombarduje, raketira, i uništava gradove u kojima nema ukrajinske vojske, a da sve bude strašnije, jedini ruski ciljevi su već duže vreme objekti za snavdevanje stanovništva Ukrajine strujom, vodom i gasom, iako je pao sneg, a temperature u toj zemlji su danima ispod nule!

Još je strašnije i apsurdnije to što ruska vojska u svojim dejstvima u Ukrajini često imitira ono što je NATO radio u Srbiji 1999. godine (na primer, bombardovanje Ukrajine krstarećim raketama sa ratnih brodova i podmornica, bombardovanje dalekovoda i električne mreže, vođenje medijskog rata i svesno plasiranje dezinformacija). Nažalost, to nimalo ne smeta čelnicima ruske države da često daju izjave u kojima kritikuju NATO zbog onih što se dešavalo u Srbiji u proleće 1999. godine!?

Zato je šokantno i nepojmljivo to što uprkos stradanju koje smo mi u Srbiji doživeli te godine ogroman broj građana naše države bezrezervno podržava Rusiju u ratu u Ukrajini, i ne pokazuje ni trunku empatije zbog razaranja i velikih patnji civilnog stanovništva te države. Poređenja radi, NATO agresija na Srbiju je trajala 77 dana i noći, a rat u Ukrajini besni već skoro godinu dana. Srbija je 1999. godine bila bez struje samo dva dana i noći posle dejstva NATO devijacije pa nam je bilo izuzetno teško, iako se to dešavalo u proleće. S druge strane, stanovnici Ukrajine već danima nemaju struje, vode, i grejanje iako je u toj zemlji počeo da pada sneg, a temperature su ovih dana u popriličnom minusu!

Mi u Srbiji se i dan danas sećamo kako su portparoli NATO-a posle bombardovanja civilnih ciljeva u Srbiji 1999. godine tvrdili kako su u pitanju slučajne i nenamerne greške (tzv. kolateralna šteta). Danas portparoli ruske vojske, predsednika Putina i Ministarstva spoljnih poslova Rusije svesno lažu domaću i međunarodnu javnost tvrdnjama da ruska vojska namerno sporo osvaja Ukrajinu i ne razara gradove da bi se izbegle civilne žrtve!? Dovoljno je videti snimke u bilo kojoj informativnoj emisiji na televiziji i zaključiti da se ukrajinski gradovi svesno uništavaju, i da su civilne žrtve velike!

Sreda, 28. decembar 2022. godine

Kraj godine je vreme za sumiranje utisaka o svemu što se dešavalo u prethodnih dvanaest meseci i za podvlačenje crte.

Kada razmišljam o tome smatram da je u 2022. godini i pored svega što se dešavalo ipak bilo dobrih stvari za Pančevo i Pančevce. Preuređeni su park i plato ispred Kulturnog centra i Muzičke škole (koji sada izgleda mnogo bolje nego pre), a renovirani su kej i šetalište na njemu (posebno mi se sviđa što tu sada postoji biciklistička staza, i što su postavljene klupe).

Osim toga, preuređena je Ulica Cara Lazara i dvorište ispred Američkih zgrada, a napravljen je i kružni tok pored Plinare (izvinjavam se ako sam nešto od urađenog zaboravio).

Dobro je što je posle dužeg vremena rekonstruisan hotel „Tamiš” i što će uskoro, kad taj ugostiteljski objekat dobije potpuno novo lice, moći da se kaže da je u pitanju objekat najviše klase. Sadašnji vlasnik „Tamiša” podjednako zaslužuje pohvale i zbog toga što nije renovirao samo područje neposredno ispred hotela, već i plato pored njega (trotoar preko puta restorana „Katarka” i Vodne zajednice).

Zbog toga je za čuđenje što Srpska napredna stranka, čije prostorije su u zgradi Vodne zajednice, još uvek ne preduzima ništa da renovira staru, prljavu, i ispucalu fasadu te zgrade. Ona je i pre bola oči kada se ulazilo u Pančevo a sada će kontrast između nje i vrhunski preuređenog hotela „Tamiš” biti još izraženiji!

To što se u Pančevu odavno nije tako gradilo kao ove godine nije za čuđenje ako se uzme u obzir da su sada u gradu otvorene i uveliko rade dve nemačke fabrike. Budžet Pančeva od toga već ima i sigurno je da će tek imati koristi. Zbog toga se nameće pojačana potreba da se prati i kontroliše na šta i kako će se u ovim novim okolnostima trošiti pare iz gradske kase!

Neosporno je da je lepo to što su preuređeni Gradski park, Kej, plato ispred Kulturnog centra i zgrade Gradske uprave, ali bi bilo dobro da i drugi još uvek nezavršeni poslovi kao što su izgradnja kanalizacije (nema je u većem delu grada) i asvaltiranje brojnih još uvek neasvaltiranih ulica konačno dođu na red!

Četvrtak, 29. decembar 2022. godine

S obzirom na to da sam voljom vlasnika Pančevca Zorana Peševskog, i neformalnog, a u stvari pravog urednika tog lista Momčila Petrovića, ostao bez posla pre dve godine još uvek tražim novo zaposlenje. Na brojnim konkursima sam ostavljao svoje podatke pa sam zbog toga nedavno dobio nešto što uopšte nisam očekivao – ponude za rad u hotelima na Hvaru i Pagu tokom sledeće turističke sezone.

Iako je decembar, hrvatski hotelijeri već sada po Srbiji traže radnu snagu za iduće leto. Izgleda da su svi koji su do sada radili u ugostiteljstvu u Hrvatskoj otišli u Evropsku uniju da rade za veće plate, a da su hoteli u toj državi ostali bez radne snage.

Da nije tako, sumnjam da bi zainteresovanima u Srbiji nudili odlične uslove (plata hiljadu evra (!), besplatan smeštaj i hrana, brzo regulisanje svih administrativnih formalnosti oko dobijanja boravišne i radne dozvole).

Mi u Srbiji možemo samo da zavidimo građanima Hrvatske što su imali i još uvek imaju višestruke koristi od Evropske unije. Od 1. januara 2023. godine ulaze u Šengen zonu, evro im postaje jedina nacionalna valuta, ukidaju granične prelaze sa Slovenijom i Mađarskom, i dobijaju nove, digitalne pasoše. Kada se tome doda i to da će moći da putuju za Ameriku bez vize, onda je izvesno samo to da su odmakli daleko u odnosu na nas ostale Balkance. Tako smo mogli i mi, ali smo se umesto hoda u korak sa Evropom opredelili za tavorenje u mraku podela, kriza, međusobnih sukoba, i dugogodišnjih konflikata koji nikako da se smire!

Petak, 30. septembar 2022. godine

Nedavno sam upoznao ženu žrtvu nasilja u porodici koja je jedno vreme provela u sigurnoj kući, zajedno sa dvoje dece. Pre razgovora sa njom sam pomalo strepeo od toga kakav će utisak ona ostaviti na mene, a kakav ja na nju.

Međutim, bilo je nepotrebno. Oduševila me je svojom snagom, upornošću, i pozitivnom energijom. Iako joj nije ni malo lako, ona se bori, i ide hrabro kroz život, a na moje pitanje kako joj to uspeva odgovara da ne može drugačije zbog dece.

Nije mi ni najmanje bilo svejedno kada mi je na pitanje šta joj je najteže, odgovorila da je to tuga njenih roditelja zbog toga što ima težak život, kao i to što njena deca ne mogu da razumeju zašto je tata bio i još uvek je loš prema mami i njima, i zašto oni nisu kao druge porodice.

Voleo bih da u idućoj godini ne bude alarmantnih medijskih izveštaja o ženama koje su stradale u porodičnom nasilju, a da nadležne institucije za reagovanje u tim slučajevima postupaju odlučnije i brže. Samo tako se u 2023. godini neće ponoviti veliki broj ubijenih žena (tokom 2022. godine su njih 26 ubijeno, što je poražavajuće).

Subota, 31. decembar 2022. godine

Kada sumiram po čemu ću pamtiti 2023. godinu nezaobilazno mi je zadovoljstvo zbog dve lepe knjige koje sam pročitao. Ako je neosporno da se čitalac oseća dobro nakon jedne pročitane knjige, šta reći za „filing” koji te ne napušta posle dve dobre knjige?

Dela koja su ostavila dubok trag u meni su knjige Žakline Kiš Jocić Sastanak sa pepelom i Pečat u crvenom vosku. U prvoj se govori o stradanjima devojčice bez ikoga svoga u Aušvicu koju spasava sigurne smrti jedna Jevrejka logorašica. Nakon što obe uspeju da pobegnu iz logora smrti odlaze da žive u Francuskoj da bi posle nekog vremena devojka rešila da počne potragu za svojim korenima. Međutim, ispostavlja se da je njeno traganje bilo bezuspešno, da je ostala potpuno sama na svetu, i da niko ne zna šta je bilo sa njenim roditeljima!

Ništa manje nije uzbudljivija druga knjiga Pečat u crvenom vosku. Da sve bude zanimljivije njena radnja se dešava u današnjem Pančevu, a počinje kada naša sugrađanka Ena počne da doživljava čudne flešbekove. Tokom njih se takođe vraća u Pančevo, ali u 1848. godinu, kada se dešavaju važni istorijsku događaji. Zbog svega što je snašlo Enu ona počinje lečenje kod poznatog beogradskog psihijatra koji je hipnotiše, uspavljuje, i tera da u takvom stanju priča o svojim doživljajima.

Toplo preporučujem ljubiteljima dobre knjige da pročitaju oba ova dela i garantujem im da će uživati. Najveći kvalitet Žakline Kiš Jocić je što piše pitko i lako, i što se zahvaljujući tome njene knjige čitaju u dahu. Siguram sam da bi, kada bi bile prevedene na engleski i kada bi ih pročitao neki zapadni producent, sigurno bile iskorišćene za pravljenje nekog filmskih hita, ili izuzetno gledane televizijske serije!

Autor je pasionirani roker i bivši novinar koji je posle dvadesetogodišnjeg rada u „Pančevcu” zaslužio da se nađe u rubrici „Verovali ili ne” s obzirom na to da je dva puta za kratko vreme teran iz te firme! Autor je i osoba čije pokretačke snage su istina, pravda, sloboda, avanturizam, ljubav i nada!

One Comment to: (Pre)živeti u Srbiji

  1. Bluz, britanska priča

    4 јануара, 2023

    Madi Voters (1913 – 83) bio je američki muzičar prozvan ocem bluza. Kao inspiracija britanskim izvođačima šezdesetih Voters se našao na 17. mestu Roling stonove liste 100 najvećih umetnika svih vremena.

    Legendarni koncert Sestre Rozete i Madija Votersa na željezničkoj stanici u Mančesteru, 1964.
    https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-56615337
    Sister Rosetta – Didn’t It Rain ?
    https://youtu.be/Y9a49oFalZE
    Gospođa Tarp (1915 – 73) zaslužuje da se nađe na sličnom spisku. Naime ona je dokaz da je postojala žena koja je oduševljavala pre no što je osnovana kompanija Čes, zaslužna za popularizaciju bluza i r&b i iz kojih se razvio r n r. U kuću slavnih upisana je 2007.

    Muddy Waters – Hard Again Full (1977)
    https://www.youtube.com/watch?v=30Ohr-ymAXk

    Muddy Waters – Rollin’ Stone (tema)

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)