Nedelja, 27. jun 2021. godine
Prošlo je 24 časa od ulaska u Srbiju nakon dve (skoro pa) utopijske nedelje.
Teško mi je da pričam svima kako mi je bilo jer je toliko vruće u Pančevu, da imam osećaj da ću da skapam, a pritom mi kažu da je prethodne nedelje bilo mnogo gore nego sada.
Okvirno, 10 je sati, mama ulazi u kuću sa svoje nedeljne terapije na starom buvljaku („Nedelja je mamindan”) i FRAPIRA SE otkud pas i dalje spava, kad je, dok sam ja bila odsutna, ustajala svako jutro u sedam.
Odvrćem slavinu na hladno, ali, na ovoj temperaturi, hladno je samo reč. Razmazujem spf 50 po licu i vratu jer su mi influenserke sa instagrama tako rekle da činim ukoliko želim sa 40 da izgledam kao da imam 20 godina.
Hranim Micu (pas), izlazimo u kasnojutarnju šetnju. Kontempliram o životu dok Mica njuši sveže pišaćke. Veterinarka Goca mi je rekla da je to njima nešto kao nama fejsbuk, i od tada se pitam da l’ ona zna čiju pišaćku njuši, koja rasa se popiškila, da li taj pas works at Debela ladovina ili I don’t work I am a princess.
Nekakva užasna nelagoda me obuzima, da li je to neizvesnost koje leto donosi ili zastrašivanje delta sojem, ne bih znala da procenim. Kao i svaku brigu u svom životu, pa i ovu, rešavam na način koji ne preporučujem – ignorisanje i prebacivanje fokusa na bilo šta drugo.
Ovog puta to će biti pregledanje, selekcija i editovanje fotografija sa putovanja. Obično to ne radim odmah nakon povratka zato što mi to budi gorak osećaj večitog pitanja „da li sam iskoristila sve dane maksimalno?” ali, i pored toga, rešila sam to da uradim ne bih li ispoštovala društvo sa kojim sam tamo bila i udostojila ih lepih fotki. Moram priznati, mali korak za čoveka, ali veliki za Jelenu.
Ponedeljak, 28. jun 2021. godine
VIDOVDAAAAAAAaaaaAAAAAAAAN.
Au, čoveče, setih se kad smo išli po knjižice u školu, kakav blast from the past. Doduše, istovremeno se osećam da je osnovna škola bila juče ali i pre sto godina.
Pošto je ponedeljak, prethodno veče sam odlučila DA OD DANAS JEDEM SAMO ZDRAVO I USTAJEM U 6H KAKO BIH UČILA.
Prvenstveno bih da naglasim da je to apsolutno nemoguće, em mi je nedostajao svež hleb na drva iz pekare sa Zelene pijace, em što ova vrućina namene deluje kao ubod ce-ce muve. Tradicionalno „nova ja” ponedeljkom, rešila sam da ipak uradim nešto donekle korisno – da vidim koji ispit da prijavim. Sreća pa mogu da biram, nisam dugo kročila na faks.
Mica i ja smo same naredni period i koliko sam zbog toga srećna, isto toliko i nisam jer moram sama da smišljam šta ću da jedem, ima li šta gore. Ruku na srce,to kuvanje mi je oduvek bilo privlačno, ali samo kada bih iz prve bila masterchef, da ne da moram da grešim, pa da nešto zagori, pa da ja tu kao učim iz svojih grešaka, neka hvala. Svoje neumeće opravdavam željom da podržavam lokalne pekare i restorane.
Kad smo već kod lokalnih vesti, koja je korelacija između platana starog 50 godina, firme za ketering i bahate vlasti?
Utorak, 29. jun 2021. godine
Nisam fan pisanja dnevnika, pogotovo ako uzmemo u obzir da sam više puta pokušavala da ga pišem, a prvi put je bio u osnovnoj kad sam pročitala Dnevnik Ane Frank. Tada sam sebe ubedila da ću ja biti nekakva istorijska ličnost čiji će dnevnik svi čitati ali sve što sam pisala jeste šta sam jela za ručak i da sam išla na Margitu na igralište da se družim sa Selenom, Vanjom i Magdalenom posle škole u kojoj sam takođe bila sa njima.
Ordur bizar.
Pre tačno nedelju dana,bezbrižno sam stajala i poskakivala u ritmu jakih talasa okeana koji ti ne daju da zaplivaš ni dve sekunde. Da mogu ponovo da se rodim, izabrala bih da se rodim na portugalskoj obali Atlantskog okeana. Ne samo što je mesto rođenja jako bitno prilikom saznanja koji ti je podznak u horoskopu, nego je bitno i za tvoj pogled na svet.
Pored toga što sam brđanka u duši, i samim tim mi je predoređeno da budem ekspresivna, visoka i samostalna, za moje oblikovanje zaslužni su i ljudi koje me okružuju. Trudim se da pazim kome ustupam vreme koje sam mogla da potrošim gledajući film ili seriju.
Ti naporni odnosi su kao ropstvo. Hvala blesavoj familiji na nesakrivanju emocija, samo još da naučim kako da reagujem na situacije u kojima život i nije najbolji drug.
Sreda, 30. jun 2021. jun
Pošto nisam morala da plaćam PCR test za let iz Lisabona do Budimpešte, koji je, btw, koštao 100e, rešila sam da sebe častim i kupila parfem u frišopu za kojim, može se reći, tiho patim već dve godine od kada mi ga je Ivana dala u Njujorku.
Naravno da ga sada nanosim i kada idem da bacim đubre, možda sretnem nekog, ahahah.
Muči me pitanje. Šta ručati? Je li glupo da non-stop kupujem gotovo?
Imam pastu, spanać, parmezan, sok od paradajza… Daj da zbrčkam nešto i ako mi OVO ne uspe, nikada više neću ništa pokušavati u kuhinji – mislim se.
Uspelo je. Preukusno.Otvaram foodie instagram nalog i pišem knjigu recepata u ime letećeg špageti monstruma.
Čitam Saramaga pred spavanje i upadam u san uz njegovo: „Kaže se da ne postoji posledica bez uzroka niti uzrok bez posledice, te stoga odnosi između njih moraju biti ne samo očigledni već i razumljivi, u svim svojim aspektima, kako u konsekventnim tako i supkonsekventnim”.
Pada mi na pamet nekoliko osoba.
A mogla bih i da napokon vratim ovu knjigu u biblioteku.
Četvrtak, 1. jul 2021. godine
Skupila sam snagu da odem na trening u 9h ujutru i to posle duple turske kafe. Za nizak pritisak, hvala Šunjevarić strani porodice. Mamina strana je potpuno suprotno, energična od jutra do sutra (bez (mnogo) kafe!).
Trening mi često dođe kao vrsta terapije, naročito kad sam se oslobodila uverenja da se trenira da bi se izgledalo vrhunski umesto da bi se osećalo tako. Svaki put kad se završi trening, osećam se kao boginja univerzuma.
Dan provela čitajući nebulozne rečenice knjige iz koje spremam ispit.
Nakon tromesečnog lečenja oka moje blesave cimerke Mice (pas), spremamo se da idemo kod veterinara u nadi da je oko izlečeno. Mica, standarno, kaki nasred Zmajeve, ja mašem kesicom kako bi svi videli da ću pokupiti za njom, stižemo u ambulantu gde jede sve što se pojesti moglo.Verujem da zaposleni misle da je ne hranimo nikada.
Uopšte nisam skapirala da je prvi jul, moja percepcija leta je izopačena, leto je za mene samo jedan mesec pun velikih očekivanja i iskupljenja za statičnost u prethodnim mesecima.
Petak, 2. jul 2021. godine
U 4:20 (slučajnost), čujem Micu kako kreće da povraća po parketu, pa da, naravno da se prejela kod veterinara, i sad izbacuje višak, prase a ne pas.
Opet trening, pa učenje.
Moje sve tj. moja sestra Vera i ja izlazimo u šetnju, ja joj prenosim šta sam saznala iz dubokog istraživanja o tome odakle je zapravo potekao korona virus i koliko mi se jede nešto slano.
Srećemo par ljudi i pitaju nas – Jeste pošle na karneval?
Ponavljam, leti ne znam ni koji je dan ni koji je tačno mesec, tako da ih zbunjeno gledam, nesvesna da je danas karneval koji mi nikada nije bio naročito primamljiv ali, eto, lepo je da se nešto dešava u gradu.
It’s Always Sunny in Philadelphia i tiramisu veče.
Subota, 3. jul 2021. godine
U potpunosti prospavana noć i sveže jutro donosi dugo očekivani mir, pokušavam da dan isforsiram u tom maniru. Jutarnja šetnja psa po centru gde sam očekivala da će biti mnogo više smeća i delića stakla od prethodne noći, ali nije.
Želju za dva ekstrema – život u svetskoj metropoli ili, suprotno tome, život na selu, pančevačko sveže letnje jutro uvek obuzda, kao da mi govori – Šta ti fali ovde?
Dan proveden sa jednim delom omiljenih osoba. Sa drugim delom me dele kilometri, ali barem su kilometri savladivi.
Autorka ne voli svoje ime
