Nikada neću zaboraviti devojku koju sam pre nekoliko godina videla na jednoj zabavi. Bila je visoka, bujnog poprsja, tananog struka, dugih nogu i prekrasne riđe kose. Riba, mačka, cava, komad, cupi… Miloska Venera okružena muškarcima koji su je gledali sa divljenjem gotovo bez daha skoro otvorenih usta. Odjednom, dok je sa jednim od njih razgovarala, izvukla je, iznenada, veliku japansku iglu iz svoje torbice, nekoliko puta zamahnula glavom, da joj poleti, prekrasna, duga, riđa kosa, a onda je jednom rukom uhvatila kosu, vešto je sastavila i spojila iglom. U društvu je nastao tajac, jer svi su posmatrali taj prizor kao očarani. Ruku na srce, i bili su očarani. Posle pola sata je izvukla iglu iz kose i predstava se ponovila. Pa još jednom. Svi su je gledali. Gledali su je ne samo muškarci, sa divljenjem, nego i žene, sa zavišću i nevešto skrivenim prezirom. Poluglasno su komentarisale „glupača”, „pravi se važna”, „izigrava”. Da, zaista je izigravala. Stvarno je išla na to skrene pažnju na sebe. Da bude primećena i zapamćena. Samo, ona je to radila vrlo vešto, i imala je sav potreban alat – mislim, lepotu, predivnu kosu i japansku iglu. To je bio njen štos kako da privuče pažnju. Originalno, šik ,drugačije, za pamćenje. U toj nameri nije se puno razlikovala od onih devojaka koje recimo nose providne bluze bez grudnjaka, ili kojima vire tange iz spustenih farmerki, koje u konverzaciju ubacuju francuske rečenice i italijanske uzvike čije značenje čestito i ne znaju ali zvuče, koga briga sta znače. Ili one koje kače svoje fotošopirane selfije – ja na Maldivima, na Diorovom pret a porteu kao njegov gost. To što čovek odavno ore nebeske njive je nebitan detalj. Sve one zapravo govore – gledajte me, gledajte me kako sam lepa, bogata, duhovita, pametna – ovo pametna i nije baš. U prošlom veku za takve devojke bi se reklo da se duvaju, da se prave važne, da se hvališu, a danas to se zove razmetanje. Ta reč nekako jače deluje, bolje zvuči, podiže onoga ko je upotrebio tu reč u vlastitim i tuđim očima, a osim toga zvuči uzbudljivije, čak erotičnije. Mene razmetanje asocira na egzibicionizam sa manje ili vise izraženim osećajem za meru. Ali kako živimo u društvu u kome je mera, kao i sve drugo, relativna stvar teško je odrediti prave granice razmetanja.
Osim toga bitan je i način, popularnije stil, razmetanja – u većoj ili manjoj meri, budući da smo ljudi, svi smo manje ili više zaraženi razmetanjem. Mali je brojih onih koji ne osećaju bar malu želju da se razmeću, ali ima i mnogo manje onih koji tu želju ne ostvaruju. Sa manje ili više stila i veštine razmeću se žene i muškarci na različite teme, u svim starosnim kategorijama i zanimanjima sa jednom željom – da budu primećeni i da drugi puknu od muke, što njima ide u životu, iako njima lično to pucanje od muke tih drugih ništa ne donosi. Dakle razmeću se domaćice, švaleri, baba ribe, stare cure, sredovečni momci, bogataši, umišljeni, glupi, primitivni, lepi, maštoviti, pametni i oni koji misle da su pametni, političari , glumci, pevači, zabavljači, ma svi – različitim stvarima. Gruba podela bi mogla da izgleda ovako – muškarci – novcem, automobilima, reckama, veličinom… kuće, naravno. A šta ste vi pomislili? Žene – krpicama, cipelama i tašnama, one retke muževima, silikonima i napućenim usnama. Neki i neke znaju kako, koliko i gde pa vladaju umetnošću razmetanja sa merom i još ostave utisak. Većina, bez mere, degutantno. Sad baš da ne kažem ko su ti al’ ‘ajde počinju na slovo p i imaju osobinu u narodu omiljenog organa, koji počinje na to isto slovo p. Preneseno je značenje jer taj organ nije ni kriv ni dužan. Ja nemam ništa protiv seksualnih i svih drugih razmetanja koja su zanimljivija i manje vulgarna od gore pomenutih sa dva p.
Prizori razmetanja raznih: Juče mi je jedna poznanica, a da je ništa nisam pitala, rekla, uh tako je teško dozvati taksi, pogotovo ako ovako lije kiša, da ja od toga odustanem, pa radije telefoniram da mi pošalju limuzinu sa vozačem, livrejisanim. To je skuplje, dakako, ali nema druge. Nema. Neki ljudi razmeću se pred sasvim nepoznatim ljudima, recimo u liftu. Pre neki dan čula sam ovaj monolog vožeci se do 12 sprata – stariji čovek kaže mlađem: „Podsetite me da telefoniram našim filijalama u Londonu i Tokiju”. „A na Bora Bora?”, dodala sam, izlazeći – nisam čula odgovor, jer žurila sam na avion koji me je čekao na krovu zgrade. AHA. Nedavno sam bila na koktelu, kada su se odjednom otvorila vrata i u prostoriju je ušla devojka. Još na vratima je vrisnula „Nećete verovati šta mi se dogodilo!” Nakon dramatične pauze od nekoliko sekundi, potrebne da bi svi prekinuli konverzaciju i naćuljili uši, kriknula je „Toliko sam se žurila da sam zaboravila da obučem gaćice, pa ispod haljine nemam ništa. Žene su je prostrelile otrovnim pogledima, a u sledećem trenutku bila je okružena muškarcima.
Razmećite se, nema ničeg lošeg u tome. I vi koji imate stila i mere i vi koji nemate – taj nesklad je preko potreban da bi se uspostavila ravnoteža i savladala umetnost razmetanja. Spreman, pozor, sad!
