Nije lako biti ništavan. U okruženju Kalabića. To je kao da si nož koji seče kulen u domaćoj proizvodnji. Kada se ugasi svetlo razuma, upali se šuma neznanja, i onda neumerenost udari putem osnovnih čula. Dante. Aligijeri. Za početak. Razlike između vas i neznanja. Neumerenost pohotnim ubijanjem…
Kad čovek voli da jede govna, onda mora da bude spreman, da će vreme doći po svoje. Nikome u literaturi nije presudila ljubav, nego prst nemogućnosti ostvarenja. Sanjali smo naš fašistički svet i onda nismo stigli na vreme da napravimo atomsku bombu. Za vas. Veću od smrti.
Moj otac drema u snovima o puščanoj stvarnosti dok majke isteruju decu iz utroba. Gradonačelnici ližu naredbe ministrima policije, i sve je OK. Posebno što predsednik zna da je mlad kao jad, i da još u njemu ima sperme za oplođenje, prosvetnih jadnika. Kolginice su izuzete iz seksa. Prosvećivanja.
Sve je sebe preuzelo i obuklo za karneval. Uzeli su lica fasada koje nemaju veze sa saznanjima. Uzeli su noći koje nisu spavali. Uzeli su diplome koje nisu mislili. Uzeli su sve što je prazno u noći ljubavi. Prazno kao početak nulte matematike. Uzeli su sami svoje dane. I dali ih sebi. A dani su: NULA. Kao terorizam. Ili : Bregzit.
Šta sada da stignem da ujedem kada su sve izujedali? Šta da ugrizem kada su ugrizom zabranili da se voli hleb? Šta sada da primim kad je falus dat pogrešnima za snošaj? Kako da napravim Karneval kad su ljudi spremni za orošavanje vagine? Bez saznavanja? Rukavci smisla se udvajaju u silikonu.
Lako je biti leptir. Lako je odreći se sveg tog saznanja. Teško je pisati o njima. Oni nisu poetični. Oni su Aušvic. Kao sečenje nokata u vrelo podne. Ili vađenje zuba u ranu zoru. Kao metak u glavi Cigana. Kao pristanak na žicu pred jamom. Kao majka čije dete jede praznom kašikom kroz tanjir kojeg nema.
I ništa nije tužno. Svako rame ima kuda da se okrene. Svakome će rukav biti čist. I niko nikoga nije zaklao. A svi smo na istoj liniji ulaženja u propalu stvar. Ja kurvu znam. I bio sam sa njom. I nije ona tu da biste se zadovoljili, nego da bi svet koračao u zabludi. Tu je da bismo vaskrsli: kamu i nož i vrat i roštilj.
Sutra, kada se osvestimo, više neće biti nas. Biće rakije. Neki drugi ljudi će nasleđivati naša nenastojanja. Ali svet će još biti jeftin. Ja, mi, ti i oni bićemo rukavi na njihovim odelima. Dok epolete vrište. Novu krv. Da. A krv, ona ne zna čija se svuda… Prima.
Boginje. Komarci. Ljudi žabe.
Polipi. Delfini.
