Zaborav, negiranje, poricanje jednako je genocid

Ljilja Spasić
Objavljeno 11.07.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica–Potočari, 11. jula biće ukopani ostaci 70 žrtava genocida počinjenog pre 22 godine. Prema informacijama objavljenim u medijima, među žrtvama nalazi se i sedam maloletnika. Potočarska ravnica i ove godine kao i prethodnih biće pokrivena zelenim tabutima i suzama neutešnih porodica, koje oplukuju svoje najmilije. Danas je ovo najtužnije mesto na svetu. Kolona ljudi na veoma visokoj temperaturi, žuri kako bi prisustvovala dženazi, suzama i molitivama ispratila posmrtne ostatke svojih najbližih.Genocid počinjen u Srebrenici 11. jula 1995. godine, najveći je masovni zločin počinjen na tlu Evrope nakon holokausta u Drugom svetskom ratu.U ponedeljak, 3. jula ujutro, sedamdesetak učesnika krenulo na Marš mira Sarajevo–Nezuk–Srebrenica, osmodnevni put dug više od 240 kilometara, u znak sećanja na stradale u genocidu počinjenom u Srebrenici u julu 1995. godine, ali i na sve žitelje tog grada u bosanskohercegovačkom Podrinju koji su prešli skoro sto kilometara kako bi pronašli spas u Tuzli.

Evropski parlament proglasio je 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici i preporičio državama u regionu da ga obeležavaju svake godine. Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo, forumZFD kao i mngobrojne nevladine organizacije okupiće se u znak sećanja na žrtve genocida nad muslimanskim stanovištvom. Podsticanje javnosti na izraze solidarnosti i saosećanja neće izostati od onih građana i građanki koji godinama unazad ne pristaju na ratnohuškačku politiku i nametanje kulture zaborava. Odavanje pošte žrtvama genocida u Srebrenici pokazaće da u Srbiji postoje građani i građanke koje se oštro suprostavaljaju negiranju i poricanju zločina. Danas će, kao i prethodnih godina, biti sahranjeni posmrtni ostaci Damira Suljića koji je imao samo 15 godina.Teško je u ovom trenutku ne setiti se bahatog generala koji je tog 11. jula 1995. godine sejao smrt po Bosni. Iako privden pravdi naše društvo i dalje je nespremno da se suoči sa razmerama masovnog zločina počinjenog u Srebrenici. Odbrana ratnih zločinaca u Srbiji i Republici Srpskoj  savršeno funkcioniše. Policija u Banjaluci odobrila je skup podrške Ratku Mladiću, u organizaciji udruženja „Zavetnici”, i na taj način će oni izraziti podršku „jednom od največih srpskih junaka 20.veka”. Odbrana ratnih zločinaca savršeno funkcioniše. Knjiga Ljiljane Bulatović, ličnog biografa i aktivnog negatora genocida koja je trebala biti predstavljena na manifestaciji „Petrovdanski dani Srebrenice”,otkazana je pod pritiskom nevladinih organizacija. Promocija knjige „Srebrenica – laž i podvala srpskom narodu”, koja je trebalo da bude održana u okviru ove manifestacije otkazana je. B-H mediji podsećaju kako je Bulatović poznata po bliskim odnosima s Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem, te da je u svojim istupima i tekstovima negirala srebrenički genocid.

Anatomija zla: Dan kada se Srebreničani izvinjavaju koljačima

Zamislite scenarij po kojem Himler ili Leni Rifenštal u Aušvicu prave film ili izdaju knjigu o negiranju holokausta, a to plaćaju preživjeli Jevreji.(izvor Al Jazeera Balkans D. Bursać)

Nezainteresovanoj javnosti, za procese suočavanja s prošlošću najlakše je usvajanje stereotipa da je za sve kriva „ona druga strana”. Decidnije i preciznije dinstanciranje od zločinaca sa naših prostora nephodno je svima nama, kako već utvrđene činjenice ne bi dovodile do paušalnih ocena i proizvoljnih zaključaka, čime se otvara prostor za ponavljanje zločina. Dug je i mukotrpan put osvešćivanja besvesnih i dalje nam je prostor veoma vrednosno zagađen, ksenofobija i dalje dominira ovim prostorima…. a žrtve genocida su tu u Potočarima i od svih nas zaslužuju da im se u miru i tišini poklonimo i time pokažemo da smo spremni osuditi zločin i njegove kreatore.U svom tekstu „Slavi li Banjaluka Srebrenicu” novinar Dragan Bursać je pozvao pisce, glumce, profesore, učitelje, lekare, pravnike da sa katedri, govornica, bina, parkova, pozornica i ulica održe istorijski čas o počinjenom srebreničkom genocidu i na na taj način ostave trag dostupan čovečanstvu. Neophodno je i u našem društvu učiniti isto – obrazložiti genezu ljudskog zla kako se ono više nikada ne bi ponovilo. Ostajemo nam da verujemo da slike iz Novog Sada i Niša, sa četničkom ikonogafijom prilikom projekcije filmova, sa ciljem uspostavljanja mira na našim prostorima neće biti scenario kojim će biti obeležena godišnjica srebreničkog zločina.

Ako treba da ćutimo, neka to bude minut ćutnje za žrtve srebreničkog genocida i neka taj, baš taj minut zapara uši neofašistima. (Izvor Dragan Bursać Al Jazeera Balkans)

U presudi Međunarodnog suda pravde Srbija je proglašena krivom po dva osnova: jer nije učinila ništa da bi sprečila genocid u Srebrenici i jer nije kaznila, odnosno izručila Haškom tribunalu, optužene za taj zločin. Proglašena je odgovornom i za kontinuirano kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida od 1995. do danas, zbog odbijanja da Tribunalu izruči optužene za genocid s Ratkom Mladićem na čelu. Inače, presuda Međunarodnog suda u sporu „Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore“ je najteža osuda jedne države u istoriji suda.

Pitanja o našem daljem odnosu prema prošlosti, ratnim zločinima, suđenjima za ratne zločine, zvaničnim ali iskrenim priznanjima u periodu odsustva morala i ljudskosti, ostaju i dalje otvorena, na nama je da i dalje koliko god je to moguće insistiramo na utvrđenim činjenicama kako bi procesi suočavanja s prošlošću postali politički imperativ. Prihvatanje neugodne istine i njenih uzroka bolan je i dug proces. Ukoliko to ne učinimo ostaćemo i dalje da živimo u ruševinama prošlosti. Zaborav, negiranje i poricanje ne smeju biti deo sistema vrednosti. Pokušajmo, ipak, da afirmišemo određene osnovne vrednosti i time stvorimo bolje i sigurnije polazište za budućnost.

„Zovem se Uroš. Rođen sam 1981. godine u Pančevu. Da se zovem Mirsad i da sam rođen u Srebrenici, bio bih već 13 godina mrtav”, podnaslov: „Građani Pančeva saosećaju s porodicama 7.500 nedužnih civilnih žrtava Srebrenice”, naslovna stranica, sa velikom fotografijom mladog muškarca („Pančevac”, nedeljne novine, osnovane 1869, broj 4253, 11. juli 2008).

Ostavi komentar

  • (not be published)