San i java

Zapazio ju je još prvog dana. U crnom jednodelnom kupaćem kostimu, sa belim mrežastim šeširom velikog oboda, sedela je malo po strani na šljunkovitoj plaži zadubljena u Kunderinu knjigu. Nije video naslov, ali je bio siguran da je Kundera, jer među listovima iste takve knjige koju je imao kod kuće čuvao je višak novca od povremenih honorara.

Nije bio jedini kome ja zapala za oko. Prvih dana bio je svedok čak tri pokušaja mladića da joj priđu. Odlagala bi knjigu, čavrljala sa udvaračima, smejala se (a imala je čaroban osmeh sa rupicom na desnom obrazu), ali je završetak uvek bio isti. Uveče bi se vraćala sama u iznajmljenu sobu. Trudio se da na plaži neprestano bude u njenoj blizini. Činilo mu se, dok je nevešto glumio nezainteresovanost, da ona ipak povremeno baci poneki pogled prema njemu, ali prošao je jedan, pa drugi dan, a da se nije odvažio da joj priđe. Danas je čvrsto rešio da pokuša i kad se uputila na mol, malo je sačekao, a onda pošao je za njom. Uredno je složio šorts i majicu, izuo apostolke i opružio se na vrele, glatke, kamene ploče mola koji je štrčao stotinak metara, kao zaboden u prozirno plavetnilo mora. Kroz poluzatvorene kapke i rešetkastu senku trepavica piljio je u nju dok se sedeći malo pognuta, trudila da zauzme što udobniji položaj sa otvorenom knjigom u krilu. Sa plaže, tamo pozadi, dopirao je monoton romor kupača, povremeno nadjačan vriskom dece u plićaku. Starac sa slamnatim šeširom, na samom završetku mola, zabacivao je s vremena na vreme udicu, ne obraćajući pažju ni na šta oko sebe.

„Prići ću joj”, pomislio je čkiljeći ispod ruke kojom je krio pogled, „Sad ili nikad”. Zatvorio je oči i slike u njegovoj svesti su se smenjivale kao u nekakvom filmu.

Stavila je otvorenu knjigu pored peškira, skinula šešir, a onda i gornji deo tirkiznog bikinija i skočila u vodu. Kad je izronila, zatresla je glavom levo-desno otresajući sitne kaljice vode, a grudi čas pokrivene, čas otkrivene dolazećim talasima, njihale su se pri svakom njenom pokretu. Sledećeg trenutka i sam se našao u vodi. Približio joj se na dohvat ruke. Voda je grgoljila između njih. Njeni prsti ili talasi? Nije bio siguran. Sve se pomešalo. I lelujavo milovanje vode i njeni lagani dodiri. Osećao je neizmernu prijatnost. Prepustio se zagrljajima, pružao ruke i sam grlio. Gledao je u njene zagasite oči koje su blistale zadovoljsvom. Usnama je skupljao slane bisere sa njenih ramena. Ona se nasmešila. Poljubio je prvo rupicu na njenom obrazu, a onda im se usne spojiše. Da li je to med? Nektar? Da li je moguće da postoji toliko slasti u jednom poljupcu? Njen jezik mu je preplićući se sa njegovim, pričao strasne priče o sreći, o ljubavi o spajanju. Njena koža, skliska i meka palila je vatru u njemu dok je stiskom pokušavao da je smoždi, da je utisne u sebe…

Otvorio je oči. Još uvek je ležao na kamenim pločama mola. Zalazeće sunce mu se zabadalo u zenice iskričavim iglicama odblesaka sa vetrom namreškane površine mora. Starac je iz limene konzerve izvadio crnu školjku, razbio je kamenom i drhtavo meso stavio na udicu. Ona je sklopila knjigu, pokupila peškir i obavila ga oko struka.

„Sutra ću joj sigurno prići”, pomislio je, dok je pratio pogledom. A onda, sasvim neočekivano i za njega samog, reči se otisnuše kao da se otimaju, kao da su odlučile da bez njegove volje prekinu sramežljivu neodlučnost.

„Hej!”, viknuo je ustajući. Ona je zastala i okrenula se.

„Voleo bih da te držim za ruku kad skačem u vodu”. Lagano je ispustila knjigu na kamenu ploču i oslobodila se peškira. Čekala ga je ispružene ruke. Osetio je mekotu njenog dlana. Nasmešila se. Prstima  je pomilovao rupicu na njenom obrazu. Uzeli su kratak zalet i držeći se za ruke skočili u vodu.

Njeni prsti ili talasi? Nije bio siguran. Njegovi prsti ili talasi? Nije bila sigurna.

Crepaja, 23. maj 2018. g.