Pored priča (Stories) koje su se pojavile u martu ove godine, Fejsbuk je uveo još jednu novinu koja je izazvala vrlo podeljene reakcije. U pitanju je eksperiment koji bi trebalo da potraje mesecima, a u kome, pored Šri Lanke, Kambodže, Gvatemale, Bolivije i Slovačke, učestvuju i korisnici iz Srbije
Društvene mreže, ukoliko danas žele da opstanu na tržištu, moraju da na što bolji način ponude relevantan sadržaj. Da bi u tome uspele neophodno je da svoje timove stručnjaka angažuju na proučavanju velike količine podataka o korisnicima koji se tiču njihovih navika, objava i komentara, pa i navika njihovih prijatelja. Isto kao i kod Gugla, najviši procenat Fejsbukovog profita čini zarada od reklama. Upravo zbog toga algoritam favorizuje sponzorisane objave koje svakodnevno viđamo u svojim novostima pored objava prijatelja i drugih stranica.
Crv sumnje se pojavio još u martu ove godine kada se pored standardnih ikonica mogla primetiti i raketa u aplikacijama za iOS i Android. Kako se ispostavilo u pitanju je alternativan News Feed koji se sastoji od objava, članaka, fotografija i video snimaka sa izvora koje korisnik ne prati, ali za koje algoritam veruje da bi mu mogli biti zanimljivi.
Cilj Fejsbuka je oduvek bio da bolje razume interesovanja svojih korisnika, što je bilo otežano na klasičnom News Feed-u koji je prikazivao uglavnom objave prijatelja i praćenih stranica. Iako još u ranoj fazi eksperiment se već negativno odrazio na manje stranice, a pogotovo na one koje se ne sponzorišu. Njihov organski doseg pao je za čitavih 66 procenata. U Slovačkoj je prema sprovedenom istraživanju čak 60 najvećih medijskih stranica od 19. oktobra zabeležilo četiri puta manju interakciju (broj komentara, sviđanja, deljenja).
Razlog za ovakav potez Fejsbuka mogao bi biti povezan s ranijim saopštenjem za javnost objavljenim u julu ove godine. Tada je upozoreno da će prihod kompanije biti usporen zbog opterećenja reklamama. Nije tajna da Fejsbuk više nije toliko atraktivan mlađoj populaciji kao nekad, te da kompanija investira i u druge oblasti poput virtuelne realnosti, veštačke inteligencije i računarske vizije kako bi se održala konkurentnost na budućem tržištu čiji će se najuspešniji startapovi najverovatnije baviti ovim oblastima.
Ukoliko ne dođe do značajnijih promena u algoritmu manje stranice na Fejsbuku bi mogle da pretrpe ogromne gubitke u budućnosti, za razliku od promovisanih koje se i dalje normalno prikazuju u novom News Feed-u. Promene, doduše, zahvataju i nesponzorisani sadržaj velikih stranica, kao što su na primer objave koje nisu podeljene preko plaćene promocije. Ono što vlasnicima nekomercijalnih stranica u zemljama zahvaćenim novim eksperimentom još uvek uliva nadu da su ove promene privremenog karaktera, jeste zvanično saopštenje kompanije u kome se navodi da oni ipak ne planiraju puštanje novog News Feed-a globalno.
