Kao prva reakcija na najave koje su stizale u tom trenutku iz različitih izvora, studenti i članovi Udruženja „Kreni-promeni” pokrenuli su 17. februara onlajn-peticiju „Ne damo Studentsku polikliniku”. Taj naslov bio je prilično iznenađujuć s obzirom na to da ni u jednom mediju nije bilo reči o tome da nadležni planiraju promenu statusa ove jedinstvene zdravstvene ustanove.
Inicijatori peticije pozvali su studente i građane da se potpisom suprotstave ukidanju Studentske poliklinike, verovatno zabrinuti zbog mogućnosti da 90.000 visokoškolaca ostane bez adekvatne zdravstvene zaštite i nege. U vestima, međutim, nema informacija o ovoj temi i tek peticija pokreće nekoliko medija da izveštavaju o njoj: tako javnost saznaje da je ukidanje studentskih poliklinika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu deo Masterplana za usavršavanje zdravstvenog sistema, prema kome bi ove ustanove bile pripojene domovima zdravlja u pomenutim gradovima.
Posledica ovakve promene u zdravstvenom sistemu bila bi preusmeravanje studenata u domove zdravlja – u Beogradu bi to bio onaj na Vračaru. S obzirom na to da mnogi studenti nemaju prebivalište u Beogradu, morali bi ili da ga promene ili da se obrate matičnoj zdravstvenoj ustanovi, a ukoliko bi se prijavili u Beogradu, izgubili bi pravo na mesto u studentskom domu. Obaveštenje o tome da se u jeku pandemije zatvara jedna zdravstvena ustanova od velikog značaja za studente pokrenulo je peticiju i zahtev ministru zdravlja i premijerki da do ukidanja poliklinika ipak ne dođe.
Iz tih razloga, studenti, predstavnici različitih organizacija i zdravstveni radnici Studentske poliklinike (koji su se mogli prepoznati po majicama Ne damo studentsku polikliniku i ZZZS ne sme da zaspi) okupili su se 22. februara ispred ove ustanove zahtevajući od ministra zdravlja i predsednice vlade da odustanu od realizacije spornog Masterplana. Istog dana, studenti su predali Ministrastvu zdravlja peticiju sa 35.000 potpisa.
Prilikom predaje peticije, predstavnik Udruženja „Kreni-promeni” Nikola Arsenić ocenio je pred novinarima i ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom da položaj studenata u ovoj zemlji nije dobar i da imaju lošu komunikaciju sa ministrima i Vladom, pri čemu se osvrnuo na događaje iz prethodne godine – prinudno iseljavanje studenata iz domova, odbijanje zahteva za smanjenje školarine i druge, a spomenuo je poimence studente koji su bili žrtve policijske brutalnosti tokom demonstracija. Ministar Lončar olako je prelazio preko ovih navoda odbacujući ih kao neosnovane. Ovom prilikom, on je imao još jedan kiks jer je izjavio da bi studentima bilo bolje da se „politike ostave”. Ovakva izjava izazvala je buru komentara na društvenim mrežama. Komentatori događaja bili su skandalizovani, jer smatraju da je pravo, čak i obaveza svakog studenta i uopšte građanina demokratski uređene države baš upravo to – da učestvuje u političkim procesima. Kao epilog ovih dešavanja, ministar i premijerka su izjavili da do ukidanja poliklinika neće doći, a kako će čitav Masterplan proći u Skupštini, to će se tek pokazati.
Učesnici protesta ipak su zahtevali da dobiju i pismenu potvrdu da do rekonstrukcije nauštrb poliklinika neće doći, iskazujući očigledno nepoverenje u usmena obećanja zvaničnika. Njihovim sumnjama pridružio se i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić. Iza pomenutog Masterplana stoji Svetska banka, u okviru projekta optimizacije sredstava. Panićevo mišljenje je da se, kao što su svojevremeno privatizovane i rasprodate fabrike, sada isti scenario priprema i za javno zdravstvo, pri čemu su na meti, kako kaže, parcele i zgrade domova zdravlja na atraktivnim lokalcijama.
– Odgovorno tvrdim da je ideja ministarstva u ovom Masterplanu, takozvanoj optimizaciji zdravstva, da kompletnu preventivu ugasi, a da postepeno – da li do 2035. godine ili ako budu mogli brže, primarnu zdravstvenu zaštitu prevedu potpuno u privatne ruke – rekao je Rade Panić, a preneo portal Glasamerike.net.
Dvadeset prvi vek, doba informacija, doneo je sa sobom, paradoksalno, krizu informisanja, a poslednjih godina ona je prerasla u svetsku krizu obejktivnog novinarstva. Kada informacije u medijima izostanu, da li je i to svojevrsna poruka? Da, i njena definicija glasi: medijski mrak. Primer poliklinike samo je jedan pokazatelj tog mraka.
Pažljivom posmatraču ne može promaći da je o ovom slučaju šira javnost saznala neposredno pre puštanja peticije da kruži po mreži. O protestu su izveštavali manji mediji i društvene mreže (poput, recimo, Fejsbuk kanala organizacije Ne davimo Beograd), ali ne i oni sa nacionalnom frekvencijom.
Da ova namera ne utiče na kvalitet života studenata i njihovu zdravstvenu zaštitu, pitanje je da li bismo do 2035. išta i primetili ili bismo se jednog dana našli pred zaključanim vratima lokalnog doma zdravlja. I hvala studentima što su ovaj slučaj izneli na svetlost dana. Pitanje je gde počinje mrak: Da li na vrhu, jer se krucijalne informacije ne puštaju u javnost ili je pak problem u kanalima informisanja, kojima ovakva informacija nije u sferi interesovanja ili im nije u interesu da se ovim informacijama bave? Ili i jednima i drugima?
Srna Marković
Nevena Milosavljević
Nataša Nikodijević
Milica Proševski
Ovaj tekst je nastao u okviru lokalne akcije „Medijska pismenost i mladi”, koju realizuje medij Pančevo Si Ti. Projekat je proistekao iz edukacije „Medijska pismenost online”, a realizuje ga UG „Zašto ne” iz Bosne i Hercegovine na inicijativu „Techsoup Europe”. Izneseni stavovi ne odražavaju nužno stavove partnera i donatora.
