Završnica urbicida Vršca

Dragica Stanojlović
Objavljeno 16.10.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

Vršac je u XIX veku bio grad. Nisu ga činile samo palate u stilu secesije već vrednosti koje su njegovi građani proklamovali i štitili. Poštovalo se znanje udruženo sa željom većine da grad napreduje i prati razvojne procese u ostalim evropskim državama. Negovana je tradicija kao temelj identiteta i kontinuiteta kulture u koju su involvirana duhovna, materijalna, tehnička i tehnološka znanja. Ondašnji Vrščani su svoje umeće i veštine ulagali u prosperitet grada kroz pozitivnu kompeticiju koja je rezultirala velikim postignućima u svim oblastima života. Među njima je živeo Jovan Sterija Popović, čovek velikog znanja, vizionar i neumorni pregalac na polju kulture. Zauvek je zadužio Srbe osnivanjem Akademije nauka, Narodne biblioteke, Narodnog muzeja, prvog beogradskog teatra i književnim delom neprolazne vrednosti. Njegovi sugrađani ga nisu razumeli ni shvatili veličinu poruka koje im je slao. Umro je usamljen i duboko povređen ljudskim slabostima.

U XX veku dramatična i tragična događanja tokom dva svetska rata promenila su geopolitički status grada i uslovila drugačiji sistem funkcionisanja. Nova estetika rođena iz komunističke ideologije zahtevala je da se graditeljski poduhvati usklade sa modernim diskursom. Nemilosrdno i surovo je srušen čitav kvart u centru grada da bi ustupio mesto nemaštovitim, ružnim, geometrijski jednostavnim zdanjima od betona. Građani koji su ustali u odbranu arhitektonske celine grada izgubili su bitku od političara koji su nametnuli pravila po kojima manjina na vlasti daje sebi pravo da suspenduje mišljenje stručnjaka i tradiciju kao nepotreban balast. Rušilački pohod na građevine koje su predstavljale simbol prosperitetnog vremena gradskog života, označio je početak uništavanja ontološkog urbanog identiteta Vršca. U to doba život grada je obeležio još jedan velikan srpske kulture. Vasko Popa, pesnik svetskog renomea, pokrenuo je među mladim kreativnim Vrščanima stvaralački entuzijazam koji se održao i tokom prvih godina građanskog rata i sveopšte destrukcije.

U novom veku i milenijumu Vršac je sigurno krenuo putem propadanja. Velika socijalna raslojavanja, odlazak mladih i sposobnih ljudi uz egzistencijalnu ugroženost većine, doveli su do promene sistema vrednosti. Osećanje zajedništva, dobronamernost, čast i moral povukli su se pred pohlepom, neodgovornošću i bezakonjem. Ljudi neopterećeni savešću, željni dobiti bez ličnog ulaganja, pohrlili su da se uključe u razornu morbidnu SNS organizaciju i preuzmu sve poluge vlasti u gradu. Njih ne interesuje prošlost, ni značajni ljudi koji su svojim delima postavili temelje univerzalnim vrednostima, žive u sadašnjosti zadovoljni sobom i imetkom koji su stekli i veruju da im je budućnost osigurana. Imena Sterije i Vaska Pope služe im da se pohvale pred gostima. Dozvolili su da u Sterijinoj rodnoj kući njihov član drži kafanu i da turiste koji žele da je posete dočekaju jelovnik i vinska karta okačeni na kapiju. Ukinuli su nagradu za pesničko stvaralaštvo koja se 22 godine dodeljivala u čast Vaska Pope. Nisu reagovali dok je banatski vladika uništavao enterijer Saborne crkve i Vladičanskog dvora koji je u registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika označen kao kulturno dobro od velikog značaja. Vršac je davno izgubio sjaj nekadašnjeg grada. Danas, sa administrativnim statusom grada predstavlja palanku potonulu u beznađe, korupciju i laži. Ostale su priče iz prošlosti i zapušteni spomenici kao svedoci urbicida.

2 Comments to: Završnica urbicida Vršca

  1. Avatar

    maja

    16 oktobra, 2017

    Grad Vršac je na kolenima. Ovde je kultura poslednja rupa na svirali. Direktori svih kulturnih institucija su postavljeni zbog političke podobnosti, ne zbog stručnosti. Ovde se kultura tretira kao trošak, ne kao mogućnost i šansa da se nešto zaradi.

    Odgovori
  2. Avatar

    Dudan

    18 oktobra, 2017

    Zato pijacni maniri opstaju. In vino necesitas

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)