Aristotel u Vršcu

Živko Grozdanić
Objavljeno 08.11.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Prošle godine otišao sam na kafu u jedan novi vršački lokal, tik preko puta gradske kuće, nije mi kafa bila cilj, već enterijer. Volim da gledam miksovane enterijere po gradu, ima ih preko 60, i svaki od njih je isčupana stranica iz časopisa o arhitekturi. Enterijeri pokazuju da se gazde lokala snalaze sami i dizajniraju svoj prostor po mantri – moje pare moje zadovoljstvo. Ovaj preko puta je uređen kao mix citata raznih stranica. Ima tu Italije, Francuske, Egipta, stare Grčke… svega.. kako je dizajner sa gazdom čupao strane iz časopisa, takav je i dizan. Uglavnom, nije loše.

Ali jedan razgovor mojih poznanika za susednim stolom, tekao je od prilike ovako: Za stolom su sedeli jedan opasno dizajniran tip, koji je ovom loše dizajniranom, njemu i njegovoj dragoj, koja je ushićeno slušala dizajniranog, pričao: „Još je davne 1860. godine stari grčki filozof Aristotel slušao Platona, njegovog ortaka i rekao mu – ‘Znaš li ti da je neznanje koren i stablo zla?’”. Aristotel je skapirao, ali ovaj loše dizajnirani je sa nevericom gledao i onako zblaznut, priupita dizajniranog: „Jebo te, i to je rekao 1860. kako je taj tvoj ortak Grk bio zajeban lik”. Draga ovog loše dizajniranog uhvati za ruku i jednog i drugog i reče im „Čoveče, ti si genije, daj još nešto od tog tvog ortaka”. Ovaj opasni lik uze android i svojim sređenim prstićima, istipka sledeću veliku misao: „Ljubav je ozbiljna mentalna bolest”… Neverica, ona je bila oduševljena, zarumenela se od sreće ili besa… samo što joj suze nisu razmazale šminketinu ispod plavih očiju. Tišina, kratka pauza. I onda je ovaj loše dizajnirani mahnuo konobaru koji im je doneo još jednu turu pića.

E , sve se to dešava preko puta Gradske kuće, 23 metra od Opštine. Priča sa mislima velikih prastarih grčkih filozofa koji su „davne 1860” bili tako mudri. U Vršcu možeš videti kako za istim stolom sede loše i dobro dizajnirani opasni tipovi, Aristotel, Platon i jedan koji sedi stalno sa njima, ali on je hologramski samo prisutan… Svi sede u loše kolažiranom enterijeru lokala i razmišljaju o velikim mislima ovih ortaka iz stare Grčke. Uopšte nije važno što im se sve pomešalo u glavi, posebno vremena, važno je da se citiraju misli velikih filozofa iz stare Grčke. Ko sad kaže da čovek nije zoon politikon (Zombi), jedno zajebano političko biće koji svojom ruralnom prirodom i neznanjem stvara grad-državu, to je politika i tačka. Na ovom uzorku vršačkog ludila iz komšijske kafane, vidi se kakav je Vršac danas. Aristotelovo shvaćanje pojma demokratije uopšte nije jednako ovom shvaćanju koje imaju loši i dobro obučeni tipovi, ali istina je da ovi dizajnirani posredno i neposredno vladaju jedni nad drugim. Ovaj dizajnirani je sad blizak Vučiću i on je vladar, a ovaj će neko vreme biti pažlivi podanik. Isto kao kod Aristotela, nema zezanja.

Kao što se i Aristotelova doktrina nalazi napisana u osam knjiga, tako se i doktrina ovih dizajniranih zasniva na OSAM TENDERA. Njihovo bogatstvo je neznanje, a Aristotelovo je palamuđenje o važnosti zajednice nad pojedincem. Za ove je pojedinac glavni baja nad državom. Aristotel bi vrištao od bola kada bi video da su ovi dizajnirani, koji su sami sebi dovoljni, i zveri i bogovi u isto vreme. To je isto neki čudan oblik društvenosti. Vršac isto kao Grčki Polis, nastaje iz nižih, totalno neobrazovanih ljudi koji su sami sebi dovoljni, nastaje iz „porodičnih odnosa”, odnosno, „porodice” iz Loznice i ove „porodice” iz Vršca. Vladanjem nad ishodom javnih nabavki grade Polis Vršac. Aristotelove misli o ropstvu su samo za instagram, sve je deda promašio. Pa ropstvo od zavisnosti visine tendera je ključno, a ne da se rob smatra živom imovinom, oruđem koje govori, umno biće itd… deda je prolupao.

Pošto su za istim stolom loše i dobro obučeni tipovi, njegova žena, Aristotel i Platon, onda je jaz između njih, mali, nevidljiv. Ova dva ortaka iz stare Grčke ima da slušaju. Kad su se Grci popičkali oko priče o Državi, ovaj dobro obučen je stao na stranu Platona. Samo što nije utoku izvukao kada je Aristotel napao Platona za koncept demokratske, komplikovane države.. N, država ima da bude jednostavna, vlada samo jedan i tačka. Prosto ko pasulj. Zaključak da se ideje ne mogu sprovesti u praksi je nula, ništa. Pa ovaj dizajnirani, svaku svoju ideju sprovede vrlo jednostavno u praksi. A tek kad bi znali šta radi onaj nosonja koji kad ide na spavanje stavlja maskirnu kapuljaču da bolje sanja. On je stvar pojednostavio do savršenstva.

I ovde priča prestaje. Ko te pita šta je Država, njena teorija, ko je građanin, ko se treba smatrati građaninom, dobrim čovekom itd… To više nikome nije važno. Ovo palamuđenje Aristotela o odnosima etike i politike je tako besmisleno, jer država odavno više ne može da uredi trgovačke – biznis odnose. Njeni građani nisu svi puni vrlina i svi dobri. Ovi loši, neznalice, sad su napravili neki svoj feud u kojem se isključivo vlada neznanjem i silom i pitanje je dana kada će najuriti ove stare Grke iz njega. Ostaće samo ovi sa maskirnim kapuljačama koje će početi da ih nose i po danu, neće ih skidati, neće se ni umivati, ništa. Nastaviće da ruše sve staro, oronulo, smrdljivo. DSako mesto gde se može nazidati neka njihova loše dizajnirana zgradurina, iskinuta iz nekog časopisa.

Teorija verovatnoće da se to neće desiti je ipak matematička disciplina, empirijski fenomen koji nije strogo definisan, Ovde se iz aviona vidi da je veza između uzroka i posledica, tako debela i čvrsta, da su Aristotel i Platon male buba-mare. Ostala je samo komedija koja u načelu zajebava ove sa kapuljačom.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)