Privatizacija školstva između redova

Šta čeka javne službenike i prosvetare, sudeći po novim zakonima?

Miljana Novaković
Objavljeno 16.10.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 15 mins

Svetski dan dostojanstvenog rada u Srbiji 7. oktobra obeležili su protesti prosvetara, vojnog i policijskog sindikata, sindikata zdravstva, studentskih pokreta i građanskih inicijativa kao što je „Ne davimo Beograd”. Povod za ovaj skup ispred Vlade Srbije je neobičan pritisak vlasti da što pre progura novi Zakon o zaposlenima u javnim službama kao i na brzinu doneti novi zakoni o obrazovanju (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju).

O tome šta je sporno u ovim zakonima i kakve će biti njihove posledice razgovarali smo sa profesorom Nikolom Ćebićem, profesorkom Oliverom Glumac Fazlovski, i sa potpredsednikom Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Dušanom Kokotom. Oni upozoravaju da su ovi zakoni besmisleni, loši, protivustavni i diskriminišući, da u sadejstvu uništavaju obrazovni sistem, i da praktično za zaposlene u javnim službama tiho ukidaju Zakon o radu i prava koja on garantuje.

Foto: Zoran Mrđa/Fonet

Prema rečima profesora Ćebića, ono što ove proteste razlikuje od prethodnih je činjenica da ovoga puta ekonomski status prosvetnih radnika nije u prvom planu, jer je problem mnogo veći i opasniji od tog:

Ovi zakoni su sporni na mnogo nivoa, a konkretno kada je reč o zakonima o prosveti i obrazovanju, tragična činjenica je da se nijedan zakon do sad, pa ni ovaj, ne bavi kvalitetom obrazovanja, već stvarima organizacione prirode, menjajući pritom nešto što je funkcionisalo. Takođe, činjenica da će po novom zakonu ministar prosvete imenovati direktore škola je alarmantna. Vlast u rukama jednog čoveka nikada nije dobro donela, a uzimajući u obzir da su njemu data i određena diskreciona prava, eto prostora za ogromne zloupotrebe, bez ikakvog mehanizma kontrole, što je nedopustivo. Moj je utisak da vlast doživljava prosvetu kao potencijalnog oponenta, budući da je to nemala brojka od 100.000 zaposlenih u školstvu koji su misleći i relativno organizovani ljudi. Ovim nametanjem direktora, vlast izgleda želi da disciplinuje prosvetare, iako je u tome delom već uspela – čak 15 odsto prosvetnih radnika radi godinama na određeno, pa su strah od gubitka posla i neizvesnost u direktnoj vezi sa nedovoljnim brojem ljudi na protestima – kaže profesor Ćebić.

Dušan Kokot, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine objašnjava detaljnije zašto je jedan od glavnih zateva sindikata da Zakon o zaposlenima u javnim službama ne bude usvojen:

Mi već imamo postojeći Zakon o javnim službama koji posebnim zakonima uređuje taj miks raznorodnih delatnosti, a na sva druga opšta pitanja primenjuje se Zakon o radu. Vlast sada gura ovaj sumanuti Zakon koji će za zaposlene u javnim službama praktično suspendovati Zakon o radu, on za nas više neće važiti, njime postajemo legalizovani nadničari. Dalje, ovaj Zakon suspenduje socijalni dijalog. Prema novim odredbama, esnafski, granski sindikati se neće pitati čak ni o ceni rada, već će o tome odlučivati Vlada na predlog Socijalno-ekonomskog saveta. Zatim, kolektivni ugovori gube smisao, budući da zakon navodi da kolektivnim ugovorom mogu biti definisana prava, ali samo ukoliko nisu utvrđena ovim zakonom. Problem je što sva prava već jesu uvrđena ovim zakonom, pa tako nećemo imati o čemu da pregovaramo, naš kolektivni ugovor će moći da stane na papir A4 formata.

Još mračniji deo ovog Zakona je, kako Kokot navodi, to što Zakon o zaposlenima u javnim službama predviđa preuzimanje radnika iz jedne javne službe u kojoj je proglašen tehnološkim viškom, u drugu javnu službu, sa zanimljivim detaljem da pritom zadržava platu koju je imao:

– Tako ćemo imati na primer prevodioca iz ambasade sa platom od 100.000 dinara koga preuzima škola kao profesora jezika, i on će raditi isti posao kao njegov kolega, ali za dvostruko više novca, što je suprotno Zakonu o radu koji garantuje jednaku zaradu za isti rad. Tu je zapravo reč o formiranju internog tržišta rada. Svake godine iz prosvete nekoliko hiljada ljudi ode u penziju. Do sada smo mi definisali redosled preuzimanja zaposlenih u okviru prosvete, prioritet je imao neko ko nema pun fond časova ili je u nekoj školi postao tehnološki višak. To, međutim, neće više biti pravilo, budući da prema novom Zakonu o obrazovanju ministar prosvete postavlja direktore škola, a direktori odlučuju ko će se gde zaposliti. Jasno je da sada ministar dobija moć da diriguje i uređuje kadrove u sistemu koji ima preko 100.000 ljudi. Još kada tome dodate odredbu zakona po kojoj direktor ima diskreciono pravo da kažnjava i nagrađuje zaposlene po nekom za sada nepoznatom mehanizmu, jasno je da su mogućnosti za manipulaciju i ucenu ogromne. Do sada vlastima ovo Ministarstvo nije bilo toliko zanimljivo, ali siguran sam da će se u nekoj sledećoj raspodeli karata otimati za to mesto. Međutim, čak ni to nije primarni efekat ovih promena. Primarni efekat će biti namerno derogiranje kvaliteta obrazovanja. Evo kako: kada u sistem počnu da ulaze neprovereni kadrovi – priučeni profesor fizike, priučeni profesor književnosti, politički kadrovik na mestu profesora matematike, roditelji će se zapitati gde to šalju svoje dete. I tu je zapravo ključna stvar. Po svemu sudeći, dobićemo getoizirane škole poput onih američkih, u kojima niko ne želi da radi, i u kojima će kvalitet obrazovanja biti na nivou spajanja kablova koje nam je Zakon o dualnom obrazovanju već spremio. Roditelj će tada dobro da razmisli u koju školu će poslati dete, ako želi da mu pruži kvalitetno obrazovanje. I tu se otvara neverovatan prostor za biznis sa privatnim školama. Ministar Šarčević je inače vlasnik privatne škole u Beogradu, i to je već sukob interesa. Novim zakonom dobija razne mogućnosti za zloupotrebu. Sistem obrazovanja je ogroman, veliki novac je u pitanju, sto milijardi dinara godišnjeg budžeta. Vlast ima interes da smanji ta izdvajanja iz budžeta i skine deo školstva sa grbače, a time se reši i dela zaposlenih. Ovaj ministar je upravo zato tu, da stvori prostor za privatne škole. Pa, pogledajte samo zdravstvo – plaćamo socijalno i zdravstveno, imamo overene knjižice, ali kada dođete u bolnicu čeka vas manjak lekara, pokvaren instrument i lista čekanja za skener od godinu dana. Svako tad zavuče ruku u džep ili pozajmi novac, i ode kod privatnog lekara. Tako će i roditelji za decu, znajući da im je alternativa u državnoj školi osposobljavanje za proste manuelne poslove.

Foto: Oliver Bunić/RAS Srbija

Na pitanje koliko su sindikati konsultovani u izradi Zakona o obrazovanju, Dušan Kokot odgovara:

– Oni su sve naše primedbe uredno zapisali. Međutim, znate kako se to radi? Oni namerno pokvare trideset članova, jer znaju da ćemo reagovati na njih, unapred formulišu nešto što znaju da neće proći jer je suprotno Ustavu, zakonu i slično. I onda to uvaže i preprave, a onih dvadeset krucijalnih primedbi ne diraju. I tako fingiraju socijalni dijalog i tvrde u medijima da su uvažili veliki deo promedbi sindikata. Uz sve to nam još premijerka Ana Brnabić poručuje da će nam na sastanku pojasniti nešto, jer navodno nismo razumeli šta piše u tim Zakonima. Naš stav, stav Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine je da mi u tom „pojašnjavanju” nećemo učestvovati, a listu naših zahteva možete pročitati u našem zajedničkom proglasu.

Kada je reč o sindikatima i protestima, sagovornici se slažu da je ključ u ujedinjenju i solidarnosti. Kako profesor Ćebić smatra, upravo ta sindikalna borba bi mogla biti rešenje, ali problem je što je jedan deo sindikata korpumpiran i kupljen od vlasti. Tako raspračani nemaju snagu, a ljudi se pojedinačno šikaniraju i zastrašuju. „Da od 1500 škola u Srbiji 1000 obustavi rad dok neka pitanja ne budu rešena, siguran sam da bismo za nedelju dana dobili šta želimo”, kaže on. Dušan Kokot dodaje da pojedini sindikati unose razdor i ne dozvoljavaju ukrupnjavanje protesta i sindikata time što navodno ne žele da učestvuju u „političkim protestima”:

– Mislim da je tu pre reč o tome da je kod njih prevladao strah od toga šta će im vlast reći. Nakon protesta u aprilu kada je u Beogradu na ulicama bilo preko 80.000 ljudi, i koji su državi napravili ogroman problem, neki sindikati u okviru sistema obrazovanja ne žele da učestvuju u pojedinim protestima jer ih smatraju političkim skupom. To je apsurd, naravno da je skup politički kada protestujemo protiv zakona, bavimo se politikom jer se ona bavi nama. Mantru da svako ko se buni protiv nečega se zapravo bavi politikom, u medijima plasira upravo vlast, i neki sindikati su nažalost prihvatili to.

Foto: Aleksandar Đelek Đorđević/www.beogradskigrafiti.com

Profesorka Olivera Glumac Fazlovski takođe smatra da je većina štrajkova unapred bila prodata i samim tim osuđena na propast. Mnogi sindikati su samo forma bez suštine i to pokazuju ili nedelovanjem ili selektivnim učestvovanjem u pojedinim akcijama:

– Elektrotehnička škola „Nikola Tesla” je jedina škola u Pančevu koja je ušla u Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine. Za razliku od većine drugih sindikata, kojima je fokus na novcu i uslovima rada, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine insistira prvenstveno na solidarnosti, jer njen nedostatak vidi kao najveću prepreku bilo kom koraku unapred, budući da nijedna grana nema snage da se sama izbori za promenu. Ujedinjeni sindikati bi to mogli, i smatramo da su spajanje i zajedničko delovanje sa vojnim, policijskim i drugim sindikatima, ali i građanskim inicijativama, jedino rešenje. Situacija sa lokalnim sindikatima nije dobra. Jedna grupa profesora i nastavnika je davne 1997. godine osnovala sindikat na nivou grada – Asocijaciju prosvetnih radnika Pančeva, međutim u međuvremenu se cela priča razvodnila i izgubio se taj sindikalni zamah. Utisak je da se danas njihovi sastanci održavaju formalno, po svakom dolasku dobijaju se dnevnice od 1000 dinara, ali oni u suštini nemaju naročit uticaj na kolektiv. U posednjih deset godina ne sećam se kada sam videla neku konkretnu njihovu aktivnost, saopštenje, reakciju, ne vidim kako plasiraju svoje ideje, i kakvu težinu uopšte imaju u javnosti. Osim toga, jedan deo članarine se ne upućuje Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, nego ostaje na nivou Asocijacije, i bilo bi dobro znati kako Asocijacija raspolaže tim novcem.

Odgovor na ovo pitanje kao i stav Asocijacije u vezi sa novim zakonima i protestima, redakcija sajta Pančevo Si Ti je pokušala da sazna od predsednice Asocijacije prosvetnih radnika Pančevo Dragice Tasić, ali ona nije želela da razgovara sa nama.

Ostavi komentar

  • (not be published)