Poslednjih godina smo mnogo puta videli naslove u novinama: Zbog ljubomore ubio ženu, pa presudio sebi; Kobni ljubavni trougao; Nezapamćena porodična tragedija i slično. S jedne strane je pozitivno što se o nasilju prema ženama piše u medijima, ali je s druge strane, veoma često neprimeren način na koji mediji izveštavaju o nasilju. U suštini nasilja prema ženama su nejednaki odnosi moći između muškaraca i žena, koji su prisutni oduvek i u svim društvima. Nejednaki odnosi moći dovode do dominacije muškaraca i diskriminacije žena, zbog čega Komitet za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW) ukazuje da rodno zasnovano nasilje predstavlja sredstvo kojim se žene drže u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce, što štetno utiče na njihov lični, društveni, politički i ekonomski život i ostavlja posledice na društvo u celini.
Nasilje prema ženama je veoma rasprostranjeno u Srbiji, a ovaj zabrinjavajući negativni društveni fenomen utiče ne samo na žene koje su izložene nasilju već i na porodice i društvo u celini. S obzirom na nesporno značajnu ulogu medija u svakom društvu, način na koji se piše i izveštava o nasilju prema ženama je veoma bitan. Mediji treba da informišu javnost o važnim društvenim temama, ali oni istovremeno edukuju javnost i utiču na formiranje mišljenja i stavova.
Međutim, iako ima medija koji profesionalno izveštavaju, u Srbiji je prisutna tabloidizacija medija, što je dovelo do toga da se senzacionalistički izveštava o nasilju prema ženama, uključujući i femicide. Senzacionalizam je postao svakodnevna pojava u medijima, a odlikuje ga kršenje etičkih pravila novinarske profesije. To znači da se iznose neproverene infomacije, objavljuju se lični podaci, zadire se u privatnost osoba o kojima se piše, objavljuju se uznemirujuće fotografije i slično.
Analiza medijskog izveštavanja o problemu nasilja prema ženama Novinarki protiv nasilja prema ženama pokazala je da je u periodu od sedam meseci (januar-jul 2019) od ukupno 5.549 medijskih objava na ovu temu, u preko 70 odsto prekršen bar jedan pokazatelj medijski odgovornog izveštavanja.
Naslovi koji nas uvode u ovakve tekstove najčešće sadrže reči šokantno, brutalno, jezivo, horor, što je takođe jedna od odlika senzacionalističkog izveštavanja. Veoma često u tekstovima saznajemo mnoge podatke o ženi, od ličnog imena preko zaposlenja i bračnog statusa do toga šta rodbina, prijatelji i komšije misle o njoj, a ponekad tekstovi sadrže komentare o tome kako se žena oblačila, da se „slobodnije” ponašala, da je bila „problematična”, uz komentare kakva je bila supruga/partnerka i/ili majka. Ove i slične informacije koje nisu bitne za čin nasilja o kome se izveštava, često dovode do dodatne viktimizacije, žena se ponižava, osuđuje zbog svog ponašanja ili stila života, a često se istovremeno nasilnik opravdava, uz obrazloženje da je nasilje učinio zbog ljubavi, ljubomore, alkohola i slično. Na ovaj način se često nasilje romantizuje i relativizuje, čime se ženama šalje poruka da su same krive zbog nasilja kom su izložene, što može da utiče na njihovu odluku o prijavljivanju nasilnika, traženju pomoći i podrške i izlasku iz nasilja.
Slična je situacija i sa izveštavanjem o nasilju prema devojčicama, odnosno, često se ne poštuje dodatna zaštita koja je propisana u vezi sa izveštavanjem o deci. Na primer, krajem 2019. godine, svi mediji su danima pisali o otmici maloletne devojčice iz okoline Niša. U tabloidnim medijima je bilo objavljeno skoro sve – njen identitet, fotografije i podaci iz ličnog života devojčice i njene porodice, a ovakvo izveštavanje je nastavljeno i kada je devojčica pronađena. Savetu za štampu podnete su brojne pritužbe zbog ovakvog izveštavanja. Utvrđeno je da je nekoliko medija prekršilo Kodeks novinara Srbije, ali ovi mediji nisu adekvatno kažnjeni.
S obzirom da svaki oblik nasilja prema ženama i devojčicama ima višestruko negativan uticaj na njihov život, mediji o ovom fenomenu moraju izveštavati profesionalno. Veoma je ohrabrujuće organizovanje grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, koju čini preko 30 novinarki. One se organizovano, javno i glasno bore protiv nasilja prema ženama i zalažu se da se prilikom izveštavanja o nasilju prema ženama govori kao o društvenom problemu, uz ukazivanje na njegove uzroke, osudu svakog oblika nasilja i pozivanje na odgovornost počinilaca i institucija nadležnih za zaštitu od nasilja.
Odgovornim izveštavanjem pruža se podrška ženama da izađu iz nasilja, dok se javnosti šalje jasna poruka o neprihvatljivosti i kažnjivosti nasilja.
Sa tim ciljem izrađene su Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, koje sadrže preporuke za urednike/ce i novinare/ke o tome na koji način treba da pišu o nasilju prema ženama, kao i na koji način treba da intervjuišu žene koje su preživele nasilje. Profesionalno novinarstvo odlikuju istinitost, objektivnost, iznošenje provernih informacija relevantnih za događaj o kom se izveštava. Za profesionalno izveštavanje o nasilju prema ženama, uključujući i izveštavanje o femicidima, novinari i novinarke treba da budu edukovani i senzibilisani, kao i svesni činjenice da poruka koju šalju utiče na celokupnu javnost.
Autorka fotografije: Žana Šišić
Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska i informaciona pismenost i rodna ravnopravnost” koji realizuju FemPlatz i KomunikArt, a koji je podržan delom granta u okviru regionalnog projekta „Mediji za građane – građani za medije”.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja građanki FemPlatz i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
