Uzorak i ishodi sporova o grejanju u periodu od 2000. do 2010. godine

U knjizi „Nevidljivi zakon” obrađene su 22 prvostepene i pravnosnažne presude koje se odnose na period od 2000. do 2010. godine a u vezi sa petoro potrošača isključenih sa sistema daljinskog grejanja, formalno zbog neplaćanja. Najranija doneta presuda potiče iz 2006. godine, a poslednja iz 2015. godine. U tri presude je potrošačima veoma ozbiljno prekršeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer se na odluke suda čekalo više od 10 godina

Objavljeno 31.12.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 17 mins

Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovde

U korist navedenih potrošača kao tuženih doneto je šest prvostepenih presuda, od kojih je jedna iz 2007. godine, dve su iz 2008. godine, jedna je iz 2013. godine i dve su iz 2015. godine[1].

U korist navedenih potrošača kao tuženih donete su tri pravnosnažne presude, od čega su dvema drugostepenim presudama (iz 2008. i 2010.) potvrđene prvostepene u korist potrošača, a jedna prvostepena presuda iz 2015. godine stekla je svojstvo pravnosnažnosti jer se tužilac nije žalio[2].

U korist „Grejanja” kao tužioca a protiv tuženih doneto je devet prvostepenih presuda, od kojih je jedna iz 2006, jedna iz 2007, dve su iz 2008, jedna je iz 2010, dve su iz 2011, i po jedna je iz 2012. i 2014. godine[3].

U korist „Grejanja” kao tužioca donete su tri pravnosnažne presude kojim su potvrđene prvostepene presude u korist „Grejanja”, po jedna 2007, 2009. i 2014[4].

Jednom drugostepenom presudom je u korist „Grejanja” preinačena prvostepena odluka koja je bila u korist tuženog[5].

Jednom drugostepenom presudom je ukinuta prvostepena odluka koja je bila u korist tuženog i vraćena na ponovno suđenje[6].

Nijedan potrošač nije uspeo žalbom da pobije prvostepenu presudu koja je doneta u korist „Grejanja”.

Svi postupci su vođeni po inicijativi „Grejanja” kao tužioca.

Karakteristike nepovoljnih presuda za potrošače

Ključna odlika nepovoljnih presuda za potrošače, prvostepenih i pravnosnažnih koje se odnose na period 2000-2010, jeste odlučivanje suda samo po Odluci, uz pozivanje na ovlašćenja koja lokalnoj samoupravi daje Zakon o komunalnim delatnostima iz 1998. godine, uz njegovu selektivnu primenu – samo u smislu nabrajanja pomenutih ovlašćenja. Kada se pominje Zakon o obligacionim odnosima, on se pominje takođe selektivno, uvek kroz odredbe čijim se citiranjem stvara utisak da utuženi potrošač ima obaveze koje nije ispunio, da je potrošač dužnik koji je prekršio zakon time što nije o dospelosti platio mesečne račune za grejanje. Prećutkuje se da potrošač ima i prava, da Zakon o obligacionim odnosima poznaje institute koji ga štite poput načela autonomije volje, načela jednake vrednosti uzajamnih davanja, načela ravnopravnosti stranaka u obligacionom odnosu, zabrane zloupotrebe prava, zabrane ustanovljavanja prava i odnosa kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu. Prećutkuje se da on ima pravo na otkaz odnosno na raskid ugovora. Šta god potrošač iznese u svoju odbranu, na koja god prava i argumente da se pozove, sudije svode spor na dihotomiju „platio je/nije platio račun”, a kao dokaz visine potraživanja priznaju podatke iz verodostojne isprave. Dovoljno da se tužiocu ukaže potpuno poverenje. U presudama se citiraju navodi iz predloga za izvršenje i podnesaka po kojima „Grejanje” potražuje mesečne naknade za pružene usluge[7], što je u slučaju svih petoro potrošača – neistina.

Davanje prednosti gradskoj Odluci i njenim odredbama kojima se nezakonito onemogućava korisnik usluge daljinskog grejanja da se isključi na sopstveni zahtev (1994-2005) naročito je vidljivo u odluci Višeg suda iz 2015. godine[8]kojom se u korist „‚Grejanja” preinačava prvostepena presuda koja je bila u korist potrošača[9]. Ta dobro argumentovana i dokazima potkrepljena presuda srušena je pozivanjem „Grejanja” na pogrešnu primenu materijalnog prava, pri čemu se iz drugostepene presude vidi ignorisanje činjenica koje su utvrđene i dokazane u prvostepenoj[10]. Pogrešna primena materijalnog prava, kako je vidi drugostepeni sud, svodi se na to što je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da je izmenama i dopunama Odluke iz 1997. godine svim korisnicima omogućeno da se na svoj zahtev isključe sa daljinskog grejanja dok je to pravo zapravo bilo omogućeno samo korisnicima poslovnih prostora. Zato je Viši sud bitno drugačije od Osnovnog suda vrednovao činjenicu potrošačevog slanja zahteva za raskid ugovora „Grejanju” 2000. godine, na koji „Grejanje” nikada nije odgovorilo. Dok je prvostepeni sud ispravno smatrao da je „Grejanje” bila dužno da zahtev za raskid uzme u obzir i postupi po njemu, drugostepeni sud je konstatovao da „po tom zahtevu nikada nije postupljeno i da ugovor nije raskinut, te proizvodi dejstvo”. Problem sa ovakvim rezonovanjem Višeg suda je to što, nezavisno od greške Osnovnog suda u pogledu onog što je od 1997. do 2005. godine pisalo u Odluci, sve vreme postoji Zakon o obligacionim odnosima koji dozvoljava i otkaz ugovora i raskid ugovora. Prema tome, sa stanovišta zakona je potpuno irelevantno da li Odluka dozvoljava ili ne dozvoljava isključenje na zahtev korisnika usluge. Zakon je „stariji” od Odluke, ali ta notorna ustavna činjenica je očigledno nekom jako zasmetala – tim pre što se prvostepeni sud pozvao na sve one „nepopularne” odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje su u korist potrošača, ako ne kao slabije onda makar kao ravnopravne ugovorne strane: na načelo saglasnosti volja sa pravom na otkaz ugovora, na zabranu ustanovljavanja prava i obaveza kojima se stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu i na načelo jednakih vrednosti uzajamnih davanja. Viši sud se po ovim pitanjima nije izjašnjavao. Njemu je bilo bitno samo ono što piše u Odluci.

Druga negativna tekovina po potrošače nepovoljnih presuda je pogrešna primena materijalnog prava unutar same Odluke, koja se podjednako zasniva na selektivnom odabiru normi, na korišćenju pogrešnih normi i na njihovom pogrešnom tumačenju – pod jasnim uticajem tužilačke strane uz zanemarivanje argumentacije tužene strane – radi pokrivanja „pravnih rupa” u Odluci. Takva jedna rupa je, kao što znamo, neregulisana situacija sa obustavom usluge zbog neplaćanja koja je „kreativno” popunjavana „analognim” pozivanjem na odredbu prema kojoj se naknada za komunalnu uslugu umanjuje 50 odsto za dane kada nije bilo grejanja, u situaciji „kada grejanja nema usled kvara na postrojenjima, odnosno kad je duže od tri dana prekinuta ili obustavljena isporuka toplote iz bilo kojih razloga”.

U pet nepovoljnih sudskih odluka određeno je da potrošači neće platiti 50 odsto ali će platiti 15 odsto[11]. Iz njih se vidi da su sudije – uprkos dvema pravnosnažnim presudama iz 2008. i 2010. godine u kojima je pravilno ocenjeno da korisnik kojem je usluga obustavljena zbog neplaćanja ne duguje ni 50 odsto cene ni 15 odsto cene, tj. ne duguje ništa – odlučile da ovakvi korisnici treba da plaćaju 15 odsto kao da su po svom zahtevu trajno isključeni sa grejanja, iako tu nikakva analogija ne postoji.

U sedam nepovoljnih sudskih odluka potrošačima je naloženo da „plate 50 odsto”, a jako je zanimljivo kada su neke od tih presuda donete. Četiri su usvojene pre prve pravnosnažne presude kojom je jedan pančevački potrošač sa obustavljenom uslugom oslobođen obaveze da plati „Grejanju” čuvenih „50 odsto” (2008)[12] – jedna je doneta 2006, dve su donete 2007. i jedna 2008[13]. Preostale tri donete su kasnije. Prva od tih kasnije donetih odluka potiče iz 2009. godine, i to je presuda Okružnog (kasnije Višeg) suda[14] kojom se potvrđuje prvostepena odluka u korist „Grejanja”, a kojom se „Grejanju” daje pravo da od utuženog potrošača prinudno naplati pet meseci u celosti i jedan mesec u iznosu od 50 odsto od pune cene, zato što je potrošaču u međuvremenu obustavljena usluga zbog neplaćanja. Iako je imao mogućnost da deo presude koji se odnosi na „50 odsto” preinači tako da potrošač ne plati taj mesec, a zbog pogrešne primene materijalnog prava, sud je presudu potvrdio. U veću koje je presudu donelo sedele su dve sudije iz veća koje je u pomenutoj pravnosnažnoj presudi iz 2008. utvrdilo da jedan drugi potrošač nije dužan da plati „50 odsto” s obzirom na to da obustava zbog neplaćanja nije regulisana Odlukom.

U sledećem nastavku, 7. januara: Famoznih „50 odsto” od iznosa računa za grejanje


[1]Opštinski sud u Pančevu P 1696/07 od 16. 5. 2007. (s. Miljena Zebić), P 616/08 od 17. 9. 2008. (s. Miljena Zebić) i P 1582/08 od 22. 12. 2008. (s. Jasmina Petrović), Osnovni sud u Pančevu 21P 1737/12 od 22. 11. 2013. (s. Mirjana Lazarević), 14P 190/14 od 18. 5. 2015. (s. Marijana Trifu) i 14P 1399/14 od 12. 11. 2015. (s. Marijana Trifu)

[2]Okružni sud u Pančevu GŽ 1461/07 od 27. 8. 2008. (p.v.s. Vladislava Sajkov Baroj, s. Ilija Rula, s. Ivana Mitrovski), Viši sud u Pančevu 1GŽ 810/10 od 25. 6. 2010. (p.v.s. Slavica Maksić, s. Svetlana Lazarević, s Ondreja Sahter), Osnovni sud u Pančevu 14P 1399/14 od 12. 11. 2015. (s. Marijana Trifu)

[3]Opštinski sud Pančevo 184/06 od 29. 12. 2006. (s. Mirjana Lazarević), 697/07 od 10. 9. 2007. (s. Dragana Krstanović), P 320/08 od 31. 3. 2008. (s. Ružena Medić), P 922/08 od 25. 9. 2008. (s. Ljiljana Sinđić), Osnovni sud u Pančevu 4P 988/2010 od 11. 3. 2010. (s. Milena Kornović), 4P 637/11 od 16. 9. 2011. (s. Milena Kornović), 11P 719/11 od 3. 11. 2011. (s. Jasmina Romčev), P 1928/11 od 18. 5. 2012. (s. Nela Petrušević), 5P 418/2014 OD 29. 9. 2014. (s. Biljana Đorđević)

[4]Okružni sud u Pančevu GŽ 258/07 od 26. 12. 2007. (p.v.s. Vladislava Sajkov Baroj, s. Persida Jovanović, s. Ilija Rula), GŽ 1183/08 od 19. 10. 2009. (p.v.s. Vladislava Sajkov Baroj, s. Persida Jovanović, s. Ilija Rula), Viši sud u Pančevu 4GŽ 676/14 od 9. 12. 2014. (p.v.s. Olga Bukvić, s. Vladislava Sajkov Baroj, s. Slavica Maksić)

[5]Viši sud u Pančevu, 3GŽ 822/15 od 1. 12. 2015. (p.v.s. Vesna Vuković, s. Slavica Maksić, s. Vladislava Sajkov Baroj)

[6]Viši sud u Pančevu 1GŽ 131 od 4. 3.2014. (p.v.s. Slavica Maksić, s. Svetlana Lazarević, s. Vesna Vuković)

[7]Npr. Osnovni sud u Pančevu, 4P 988/2010 od 11. 3. 2010. (s. Milena Kornović), 4P 637/11 od 16. 9. 2011. (s. Milena Kornović), 11P 719/11 od 3. 11. 2011. (s. Jasmina Romčev), i 21P 1737/12 od 22. 11. 2013. (s. Mirjana Lazarević), 5P 418/2014 od 29. 9. 2014. (s. Biljana Đorđević)

[8]Viši sud u Pančevu, 3GŽ 822/15 od 1. 12. 2015. (p.v.s. Vesna Vuković, s. Slavica Maksić, s. Vladislava Sajkov Baroj)

[9]Osnovni sud u Pančevu, 14P 190/14 od 18. 5. 2015. (s. Marijana Trifu)

[10]U prvostepenom postupku je utvrđeno da cela zgrada u kojoj tuženi poseduje stan ima probleme sa grejanjem zbog neispravne pumpe, neispravnog cevovoda i problematične rezervne pumpe još od 1995. godine, i da je predsednik skupštine stanara, pokojni otac tuženog, više puta tokom 1995. i 1997. obaveštavao „Grejanje” o tome. Potom se tuženi iselio iz stana zbog neuslovnosti boravka u njemu preko zime (nema grejanja) i 2000. godine je u pisanom obliku zatražio raskid ugovora i obavestio „Grejanje” o novoj adresi na kojoj će boraviti. Toplana ovaj zahtev nikada nije uzela u obzir, i tuženom je usluga (koja praktično nije ni postojala ali je uredno tarifirana, bez dostavljanja računa nakon 2003. godine) obustavljena tek 14 godina kasnije – što je prvostepeni sud opravdano okarakterisao kao nesavesno postupanje „Grejanja” kojim je tuženom naneta šteta. U drugostepenoj odluci se, pak, navodi da je „tuženi dokazao da je samo 2013. godine temperatura u predmetnom stanu bila manja od propisane”.

[11]Opštinski sud Pančevo, P 922/08 od 25. 9. 2008 (s. Ljiljana Sinđić), Osnovni sud u Pančevu 4P 988/2010 od 11. 3. 2010. (s. Milena Kornović), 4P 637/11 od 16. 9. 2011. (s. Milena Kornović), 11P 719/11 od 3. 11. 2011. (s. Jasmina Romčev) i P 1928/11 od 18. 5. 2012. (s. Nela Petrušević).

[12]Okružni sud Pančevo, GŽ 1461/07 od 27. 8. 2008. (p.v.s. Vladislava Sajkov Baroj, s. Ilija Rula, s. Ivana Mitrovski)

[13]Opštinski sud Pančevo 184/06 od 29. 12. 2006. (s. Mirjana Lazarević), 697/07 od 10. 9. 2007. (s. Dragana Krstanović), Okružni sud u Pančevu GŽ 258/07 od 26. 12. 2007. (p.v.s. Vladislava Sajkov Baroj, s. Persida Jovanović, s. Ilija Rula), Opštinski sud u Pančevu P 320/08 od 31. 3. 2008. (s. Ružena Medić)

[14]Okružni sud Pančevo, GŽ 1183/08 od 19. 10. 2009. (p.v.s. Vladislava Sajkov Baroj, s. Persida Jovanović, s. Ilija Rula)

Tekst je preuzet iz studije Jovana Ristića „NEVIDLJIVI ZAKON (neprimenjivanje propisa o zaštiti potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu)”, koju je oktobra 2020. godine objavilo Udruženje potrošača i bankarskih klijenata Efektiva, Beograd, uz podršku Centra za evropske politike, Naleda i European Western Balkans, kroz projekat „Pripremi se za učešće” koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Pančevo Si Ti će u narednim mesecima objavljivati delove knjige koji se odnose na nezakonit rad JKP „Grejanje” (naplata fiksnog dela cene grejanja isključenim potrošačima) i na praksu sudova u Pančevu po ovom pitanju. Oprema teksta redakcijska.

Jovan Ristić (1973, Beograd) je diplomirani pravnik, angažovan u udruženju potrošača Efektiva. Pravna specijalnost su mu usluge od opšteg ekonomskog interesa i izvršni postupak. Dugo je bio agencijski i istraživački novinar, i prevodio je sa engleskog jezika.

Ostavi komentar

  • (not be published)