Večita, a u javnom diskursu slabo eksploatisana tema – odnosi Beograda i Pančeva, poslužila je kao okvir javnog razgovora koji je u samom finišu izborne kampanje za beogradske izbore organizovao Pokret slobodnih građana. Na pitanje zašto su lokalni izbori u glavnom gradu važni za Pančevo, ali i za celu Srbiju, odgovore su ponudili 28. februara u „Kupeu” nesporno merodavni sagovornici. Na samom početku, proslavljeni filmski reditelj i jedan od osnivača PSG-a Goran Marković je, nakon što se podsetio svojih filmskih i umetničkih veza sa našim gradom, rekao da ne možemo da smatramo da su Beograd i Pančevo gradovi različiti „po psihologiji, po shvatanju života”, a onda govorio o stanju u društvu.
– Srbiju je zahvatila užasna apatija i strašno beznađe, situacija je skoro apsurdna i ne pamtim, a imam puno godina, ovakvo odsustvo nade. Vlada osećanje da je otpor apsurdan. U vreme Slobodana Miloševića veliki broj ljudi je bio spreman da se angažuje protiv režima, a sada nije tako. Mi imamo pravo da se pobunimo, da budemo revoltirani, da izražavamo neslaganje sa ovakvim poretkom stvari i to je ono što sve nas treba sada da obuzme, jer je vlast u Srbiji preuzela kontrolu nad našim životima. Ovi izbori će oslikati vrhunac apsurdne situacije u kojoj se nalazimo, i ja nisam pesimista, ali sam skeptik što se tiče rezultata, jer znam koliko će vlastodršci ukrasti, platiti, potplatiti… Mi uvek imamo mogućnost da protestujemo, na ulici ili bilo gde, da kažemo „neću ovako da živim, to nije život, zašto ovako da živim?” I ne smemo da izgubimo nadu da je moguće promeniti vlast, a to bi trebalo da imaju u vidu mladi ljudi, čiji život tek počinje, oni bi morali da preduzmu akciju. Uopšte mi nije jasno zašto se ljudi toliko boje, šta imaju da izgube? Bednu platu, bednu penziju? – zapitao se Marković.
Na njegove reči nadovezao se Nebojša Tasić, poverenik PSG-a za Pančevo: „Naprednjaci su privatizovali državu, oteli su državu od svih nas, ovo je njihova država, ne naša, zato je i toliko beznađe, jer ne doživljavamo državu kao svoju. Naš prvi zadatak je da nacionalizujemo državu, to zvuči kao nepopularna mera, ali mi moramo da državu vratimo njenim korenima, a to znači nama, građanima. U ovom trenutku ovo nije naša država, mi nismo korisnici naše države, nego je ovo država SNS-a i naš glavni zadatak jeste da uništimo tu privatizaciju i vratimo državu građanima – objasnio je što je prioritet političke organizacije kojoj pripada, ali i svih građana bez obzira na politička uverenja.”
– Da je ovo normalna zemlja, beogradski izbori bi bili borba ideja, a kod nas se doživljavaju kao borba na biti ili ne biti, na život ili smrt. Tehnički gledano, ovo jesu lokalni izbori u Beogradu, faktički oni su mnogo više. Mi verujemo da su promene moguće i kada do njih dođe, odavde će krenuti talas promena po celoj Srbiji. Beograd je trenutno Potemkinovo selo, ljudi se voze nepostojećim metrom, kupuju karte za taj metro, kupuju stanove u Beogradu pod vodom… jedino što je opipljivo jeste jelka od 83.000 evra sa ukrasima, ali sav taj štras ne može da sakrije bedu. Jako je bitno šta će se dogoditi u Beogradu 4. marta, čekamo taj 5. mart da vidimo da li ćemo svi pasti u letargiju, ili ćemo se podići i nastaviti dalje ili ćemo izvojevati pobedu što se iskreno nadam da hoćemo – rekla je Zorana Šobot Matić, predsednica Južnobačkog odbora Pokreta slobodnih građana i dodala nekoliko rečenica o razmerama devastacije institucija i medijskom mraku.
Na pitanje moderatora Nikole Ćurčina, poverenika PSG-a za Južnobanatski okrug, kako motivisati mlade da se interesuju za politiku i društvena zbivanja i da budu aktivni u javnom životu, kandidat za odbornika na listi „Dragan Đilas, Beograd odlučuje – ljudi pobeđuju”, mladi pravnik Pavle Grbović je odgovorio:
– Mi živimo u zemlji u kojoj neko dođe u jednoj noći posle izbora, sruši deo grada, zatoči neke ljude, neko drugi kaže da su to uradili kompletni idioti i to je to, time se slučaj okonča. Onda se desi da sedam ljudi pogine i da premijer ili šta je tada bio, kaže da će ih zaštititi od odgovornosti. Takvih primera ima bezbroj, ja sam se pridružio Pokretu slobodnih građana jer sam shvatio da je moja moralna dužnost da se suprotstavim daljoj kretenizaciji društva.
Grbović smatra da je kampanja ima dve zanimljive osobine – gledano u medijima, skoro da se postavlja pitanje ima li uopšte izbora u Bogradu, a s druge strane, neverovatno je da u 21. veku i dalje moguće da četvoro aktivista PSG-a deli promotivni materijal, a da ih 40 drugih ljudi maltretira, da ih okruže tako da ne mogu da komuniciraju sa građanima, što pokazuje da je politička borba izmeštena iz okvira elementarne logike. „Mi moramo da pokažemo da nismo opozicija samo zato što pripadamo drugoj političkoj organizaciji, nego zato što funkcionišemo na suštinski drugačiji način. Ako ljudi u drugim sredinama vide da Beograd ima upravu dostojnu glavnog grada i ako vide da je moguće drugačije postupati i raditi, biće to signal da su promene u celoj zemlji moguće”, smatra Grbović.
Predsednik PSG-a Saša Janković je počeo svoje izlaganje podsećanjem na tribinu koja je na istom mestu održana pre nešto više od godinu dana, kada su se naprednjaci ponašali krajnje destruktivno, ometajući održavanje događaja na razne načine, a što je u međuvremenu postalo uobičajno, čak nasilno. Janković je govorio o tome u kakvu smo situaciju dospeli:
– Navikli smo se da nemamo državu, da zakoni ne važe, da zapravo važi zakon jačeg, da inspekcije terorišu, da privrednicima uzimaju reket, da izlazimo na svetskim listama među devet zemalja sveta koja ima problema sa organizovanim kriminalom i finansiranjem terorizma, da je u Srbiji jaz između bogatih i siromašnih najveći u Evropi, da čovek koji je prisvojio funkciju predsednika Republike svakog dana besomučno laže, da u Beogradu na vodi imamo dim na vodi, a ne investicije, to je sve postalo normalno… – rekao je Janković i dodao:
– Nije vlast u Beogradu loša samo zato što je Mali loš, Vesić nesposoban, a gradski arhiteksta nije dovoljno stručan, nego zato što je ona neraskidiv, ključni deo kompaktne piramide vlasti u Srbiji, što je ona deo piramide zla, u kojoj pravila nisu zasnovana ni na pravnim ili etičkim normama. Čak ne mogu da kažem ni da je to mafijaška piramida, jer i Koza nostra ima neki kodeks, čak ni mafija nema običaj da otima od siromašnih i daje bogatima. Zato je naprednjacima stalo da po svaku cenu vlast ostane kompaktna i totalitarna, i zato sa pravom govorimo o nastanku fašizma, jer ako se pojavi jedna pukotina, a to bi mogla biti promena u Beogradu, ta će vlast pasti kao kula od karata – konstatovao je on.
Janković očekuje odlične rezultate opozicionih lista jer u Beogradu postoji najveći protok informacija, i najveći broj ljudi koji je oslobođen stega, što u manjim mestima nije slučaj. Osim toga, glavni grad, smatra Janković, ima obavezu prema ostatku Srbije, jer je Beograd, uz Beč i Budimpeštu, veći od onoga što je prirodno, jer su to bili glavni gradovi mnogo većih država nego što su one danas. „Beograd i danas nadrasta Srbiju, ali je Beograd, nažalost, postao ruglo ne samo u estetskom, nego i u moralnom, političkom, ljudskom smislu, a to nije bilo tako u ne tako davnoj istoriji i zato tu moramo da se izborimo za promene”, rekao je predsednik Pokreta slobodnih građana.
Na pitanje iz publike, zašto PSG nije bojkotovao beogradske izbore zbog nepostojanja elementarnih i ravnopravnih uslova za sve učesnike, Janković je odgovorio:
– Da bi bojkot te vrste bio uspešan, bilo bi potrebno da još najmanje dve opcije koje važe za opozicione postupe isto, a to se ne bi desilo. Možda bi tim bojkotom učvrstili stavove građani koji bi rekli „bravo, vi ste principijelni i dosledni”, ali krajnji politički rezultat bi bio lošiji nego učešće na izborima. To smo uradili u Pećincima, bojkotovali izbore i trpeli žestoke kritike od ljudi nesporno demokratske orijentacije. Ima smisla ući u nefer borbu ukoliko ima šanse za pobedu, što je situacijsa sada u Beogradu. Pobeda je ovde neophodna da bi se i oni opozicionari koji nisu baš sasvim u to ubeđeni, prelomili na demokratsku stranu.
Govornici na tribini su odgovarali na pitanja iz publike o „tradicionalnim srpskim prijateljima i neprijateljima” (ne postoje, postoje samo interesi), o trenutnoj ulozi međunarodne zajednice i Evropske unije (kojoj je jasno šta se u Srbiji dešava, ali ima svoje interese) i složili se da dok „ovo ne rešimo”, ništa ne možemo drugo da radimo, jer je normalna komunikacija u društvu potpuno blokirana.
Na lepom plavom Dunavu - Johan Štraus II
The Beautiful Blue Danube – An der schönen blauen Donau by composer Johann Strauss II – André Rieu at Schönbrunn, Vienna