Unapređenje sigurnosti novinara: vlade treba da štite i promovišu slobodu izražavanja

Novinare u Srbiji organizovano napadaju tabloidi i predstavnici vlasti, povezuju se sa opasnim kriminalnim grupama, nazivaju saradnicima stranih ambasada i neprijateljima Srbije, a preduzete sistemske mere i sporadične osude samo delimično pokazuju spremnost da se incidenti spreče i reše

Objavljeno 05.09.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Gnjida, fekalija, abortus, sluz, smrad, to su epiteti koji se danas upućuju novinarima koji slobodno misle i pišu. Baš ovi termini, i mnogi drugi od kojih se zdravorazumskom čoveku okreće stomak, upućeni su nedavno pančevačkom novinaru Nenadu Živkoviću, nakon njegovog teksta o potpredsednici Narodne skupštine Sandri Božić. Posebna je tema zašto određeni mediji (što se dešavalo ranije), imaju potrebu da „brane” predstavnike vlasti, kada to nije u opisu posla novinara.

Osim ličnih uvreda, Živković je etiketiran i kao izdajnik i strani plaćenik, što, kako su ocenila medijska i civilna udruženja, ugrožava njegovu bezbednost. Te primitivne objave osvanule su nedavno na fantomskom sajtu Banatska istina, koji nije upisan u registar medija, nema autore, urednike, niti adresu. Zbog toga je nepoznate autore nemoguće krivično goniti. To je samo jedan od primera kako se novinar može napasti, a da napadači ne snose nikakve posledice.

Vlast napada, sud neadekvatno reaguje

Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara (Committee to Protect journalists), od početka godina ubijeno je čak 48 novinara i medijskih radnika, najviše u Meksiku i Ukrajini, a toliko njih je izgubilo život tokom cele prethodne godine. Fizički napad je svakako najekstremniji vid napada na novinare, a uz sve ostale vrste napada, iz godinu u godinu se povećava.

Ovi podaci pokazuju da je medijski profesionalci ugroženi širom sveta, i da je bavljenje novinarstvom danas veoma opasan posao.

U Srbiji gotovo svakodnevno čitamo o različitim verbalnim, virtualnim ili direktnim, fizičkim napadima na novinare i medijske radnike. U bazu napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) upisano je 86 napada na novinare tokom ove godine, među kojima su dva fizička napada, 50 pritisaka i 26 verbalnih pretnji.

NUNS je nedavno objavio i istraživanje „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara 2021”, koje, kako su objavili, pokazuje nedostatak tolerancije vlasti prema kritičkom mišljenju, selektivni pristup u zaštiti novinara i težak socioekonomski položaj medijskih radnica i radnika.

Novinare organizovano napadaju tabloidi i predstavnici vlasti, povezuju se sa opasnim kriminalnim grupama, nazivaju saradnicima stranih ambasada i neprijateljima Srbije, a preduzete sistemske mere i sporadične osude samo delimično pokazuju spremnost da se incidenti spreče i reše, konstatuje se u istraživanju.

NUNS ukazuje na smanjenje broja fizičkih napada, ali i rast broja verbalnih pretnji upućenih novinarkama i novinarima. Autori smatraju da se potonja vrsta incidenata normalizuje u okolnostima u kojima predstavnici vlasti upućuju „teške izjave” na račun kritički nastrojenih medijskih radnika, a pravosudni sistem nije efikasan i nezavisan, te u javnosti preovlađuje utisak nekažnjivosti za brojna krivična dela.

Brojna druga istraživanja potvrđuju da je pravosudni sistem trom i da u brojnim slučajevima ne reguje adektavno na napade. Ovogodišnja analiza Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) pod nazivom „Sloboda izražavanja pred sudom”, pokazala je da je veliki broj slučajeva prijavljenih krivičnih dela na štetu novinara od 2017. do 2020. godine, a koji nisu stigli do suda, okončano odbačajem krivične prijave. Zaključeno je i da tužilaštvo odbacuje krivične prijave zato što krajnje restriktivno tumači pojam pretnje upućene novinarima.

Kako se zaštiti?

Razvijen mehanizam pravne zaštite medijskih radnika, mogao bi biti jedan od odgovora. Republičko javno tužilaštvo (RJT) i Ministarstvo unutrašnjih poslova su 2016. godine zaključili Sporazum o saradnji kojim se predviđa obaveza hitnog postupanja u predmetima krivičnih dela izvršenih na štetu bezbednosti medijskih radnika. Formirana je Stalna radna grupa za bezbednost novinara, dok je RJT je uspostavio tužilačku mrežu kontakt tačaka za brzu reakciju od 115 zamenika javnog tužioca. Pre dve godine uspostavljena je i Vladina Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, iz koje je međutim već nakon nekoliko meseci postojanja istupilo više reperezentativnih novinarskih udruženja, poput NUNS-a, NDNV-a, Asocijacija medija, Lokal pres-a.

Među novim mehanizmima za unapređenje bezbednosti novinara, uvedena je i sigurna linija i uspostavljen sajt www.bezbedninovinari.rs, gde su medijskim radnicima dostupna dokumenta, obrasci, i informacije kome i kako mogu da se obrate ukoliko se osete ugroženo.

Ipak, praksa nas uči da sve ovi alati za zaštitu novinara često zakažu u konkretnom slučaju, što vodi apatiji i gubitku poverenja u institucije.

Medijski radnici, pravnici i drugi stručnjaci, međutim, novinare uvek ohrabruju da napade prijave, i da se obrate institucijama sistema koje su dužne da ih zaštite.

U Vodiču za bezbednosti i zaštitu novinara, koji je prošle godine objavila organizacija Građanske inicijative, kaže se sledeće:

„Novinaru se savetuje da nadležnom organu jasno dâ do znanja kojim se poslom bavi, kao i da mu ukaže na vezu koja postoji između dela koje mu je učinjeno na štetu i njegovog posla od značaja za javno informisanje. Takođe, neophodno je da novinar sačuva sve raspoložive dokaze do kojih može doći. U slučaju da je novinar primio pretnju preko i-mejla, potrebno je da pored sadržine pretnje sačuva i i-mejl adresu, kao i IP adresu servera sa kog je preteća poruka poslata. Preporučuje se čuvanje poruke u zasebnom fajlu, koji će sadržati sve informacije koje oštećeni medijski radnik može da pribavi. Ukoliko je medijskom radniku pretnja poslata preko sajta koji je u njegovom vlasništvu ili pod njegovom kontrolom, uz podatke koje je osoba koja je poslala pretnju ostavila (sadržaj pretnje, i-mejl adresu, ime i prezime), poželjno je pribaviti i IP adresu sa koje je pretnja poslata, kao i informacije o tome koji su web browser i operativni sistem korišćeni, odnosno, koji su pri slanju pretnje prijavljeni. Ako je medijskom radniku pretnja upućena preko društvenih mreža i sajtova ili servisa koji nisu pod njegovom kontrolom, potrebno je da sačuva sve podatke o osobi koja je uputila pretnju ili nalogu sa kog je pretnja upućena i koji su mu dostupni (korisničko ime, ime profila, profilna fotografija i slično). Pribavljanje IP adrese i drugih informacija koje bi omogućile identifikovanje lica koje je uputilo pretnju, moguće je samo preko nadležnih državnih organa. Ukoliko se radi o nekom od krivičnih dela kod kojih se kao posledica javlja fizička povreda, novinaru se savetuje da se obrati nadležnom lekaru (sačuva medicinski nalaz, račune troškova lečenja ukoliko ih je bilo, fotografije ili snimak povrede koju je pretrpeo, i sl.). Ukoliko je posledica oštećenje imovine, novinaru se savetuje da pozove policiju, prikupi ili sačuva dokaze iz kojih bi se mogao steći uvid o šteti koju je pretrpeo. Takođe, ukoliko je to moguće, potrudi se da mesto na kom je do nemilog događaja došlo ostane ‘netaknuto dok se uviđaj ne završi. Takođe, bitno je obezbediti svedoke. Načelan savet koji bi se mogao dati medijskom radniku u slučaju bilo kakvog ugrožavanja njegove bezbednosti jeste da bi valjalo da obezbedi, ako je to moguće, kontakte svih svedoka, odnosno, očevidaca dela koje mu je učinjeno na štetu. Svaki dokaz mogao bi biti od koristi”.

Šta je povoljno okruženje za novinarstvo?

Kako je zaključeno u velikoj ovogodišnjoj analizi Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), politika ima veliki uticaj na slobodu govora, medija i sudova, i veliki broj napada dolazi „od gore”. Brine i sve više slučajeva zastrašivanja medija, govora mržnje, finansijskih pritisaka, kao i tzv. SLAPP tužbi i diskriminacije lokalnih medija. Podsticanje povoljnog okruženja za novinarstvo uključuje izbegavanje nekažnjivosti za napade na novinare, kao i promociju slobode govora.

„Vlade moraju štititi i promovisati slobodu izražavanja i osigurati povoljno okruženje za slobodu i pluralizam medija”, navodi se u ovogodišnjoj publikaciji Saveta Evrope „Promovisanje povoljnog okruženja za kvalitetno novinarstvo u digitalnom dobu”.

U dokumentu se podvlači da je potrebno promovisati kvalitetno novinarstvo kao javno dobro, te da je neophodno obezbeđivanje finansijske održivosti kvaliteta novinarstva, što je fundamentalno za obezbeđivanje povoljnog okruženja za slobodu izražavanja, koje su države dužne da garantuju u zakonu i praksi, i da kroz proaktivne mere obezbede finansijsku održivost kvalitetnog novinarstva kao javnog dobra, kao i uslova za njegov razvoj.

Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Udruženja građana „Omnibus” i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Projekat „(Ne)bezbednost novinara u Pančevu i južnom Banatu” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalist.net”.

One Comment to: Unapređenje sigurnosti novinara: vlade treba da štite i promovišu slobodu izražavanja

  1. KAPO

    10 septembra, 2022

    Kapo znači biti doušnik, maltretirati, prebijati, kažnjavati druge logoraše, zarobljenike, kažnjenike… Ponašanje Kapoa prema drugim zatvorenicima je uglavnom patološko, a uprava logora pa bili to nacisti, staljinisti ili slični, bira upravo takve osobe. Za svoje „zasluge“ Kapo ima nešto bolji tretman u odnosu na ostale logoraše.
    Kapo u italijanskoj mafiji predstavlja visok čin. Kapo ređime (Kapo regime) komaduje mafijašima na teritoriji više blokova u jednom gradu. Iznad njega se nalazi samo prvi čovek određene „porodice“ Kum (Padrone)

    https//youtu.be/hTuN9uOlIN8

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)