Dokle ćemo gledati neuređene atare?

Da li smo sposobni da se otarasimo rešivih problema, poput divljih deponija koje bujaju u pančevačkom ataru i na obodima susednih naselja, i tako bar malo ublažimo ekološki haos u kome živimo decenijama?

Dalibor Mergel
Objavljeno 31.07.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Letnji period je vreme u kome naša neodgovornost i nebriga o životnoj sredini dolaze na naplatu. To se i ove godine, nažalost, očitovalo kroz požare koji su zahvatili naš grad i njegovu okolinu. Šumski požari koji su takođe nedavno besneli u Dalmaciji i Crnoj Gori imali su jednako užasavajući i destruktivni karakter koliko i vatrene stihije kod nas. Pančevcima šume nisu toliki problem jer ih u okolini našeg grada gotovo i nema, ali zato nam muke zadaju mnogobrojne divlje deponije u pančevačkom ataru i susednim naseljenim mestima. Baš kada su medijski prostor zaposeli ekološka katastrofa na deponiji u Vinči i njen rezultat u vidu dimnog smrada koji se širio po obodima Beograda, i Pančevo je imalo tu nesreću da kačarevačka deponija počne da gori i time ugrozi već umnogome degradirani ekološki status naše varoši.

Požar na kačarevačkoj deponiji (izvor: Facebook)

Kačarevačko javno komunalno preduzeće nekoliko dana se krajem juna borilo s vatrom na lokalnoj deponiji. Plamen se širio u dužini od 400 metara, pa im je bila potrebna i dodatna pomoć. Na sreću, požar je skroz ugašen, a i severni smer u kome je duvao vetar odnosio je dim u atar umesto u samo naselje. Gradonačelnik Saša Pavlov je tom prilikom medijima izjavio „da je grad problem divljih deponija shvatio ozbiljno i da se radi na njihovom raščišćavanju”. Ipak, pretprošle nedelje buknuo je požar i na jabučkoj deponiji koji je zahvaljujući brzoj i udruženoj reakciji lokalnih vlasti, komunalnih preduzeća i vatrograsnog društva, za relativno kratko vreme suzbijen.

Divlje deponije nisu nastale juče, niti se mogu ukloniti za jedan dan. One su samo jedan deo ogromnog problema neuređenih atara koji okružuju Pančevo. Često gubimo iz vida činjenicu da se veliki broj naših sugrađana i meštana okolnih sela i naselja aktivno bave poljoprivredom i od toga žive. Njihovo nezadovoljstvo malim izdvajanjima iz gradske kase za upristojenje atarskih puteva je opravdano imajući u vidu koliko novca se na primer sliva u budžet na ime zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Ulaz u pančevački atar iz Kajmakčalanske ulice (Foto: Nebojša Živković)

Dolovački poljoprivrednici su u maju ove godine rešili da se udruže i glasno ukažu na nenamensko trošenje sredstava koje grad ubire od zakupnine poljoprivredne zemlje koja je u državnim rukama. Neophodnost sanacije atarskih puteva, njihovo priključenje na javne saobraćajnice, izgradnja otresišta, samo su neki od prioriteta koje su sami paori, najbolje upoznati sa poteškoćama s kojima se susreću, izneli na svojim skupovima. Procenat od ukupnog prihoda pristiglog na osnovu zakupa poljoprivrednog zemljišta, koji je prethodne godine opredeljen za uređenje puteva kroz atar, iznosio je poražavajućih jedan odsto.

Građani koji žive u naseljima smeštenim u neposrednoj blizini poljskih puteva i njiva susreću se s problemom koji im prave traktori i poljoprivredna mehanizacija u vreme sezonskih radova. Ostaci zemlje i blata koje za sobom po putu ostavljaju ove mašine, otežavaju normalno funkcionisanje saobraćaja i smanjuju prohodnost u ulicama kroz koje prolaze. Grad Pančevo je 28. aprila na osnovu konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, uspeo da dobije bespovratnih 23 miliona dinara za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta, kao i za opremanje poljočuvarske službe koja sa 28 zaposlenih brine o tome da u našem velikom ataru ne vlada javašluk. Na svečanosti uručenja ugovora predstavnicima lokalnih samouprava u Vojvodini koje su ostvarile pravo na ova sredstva, najavljeno je prekrivanje atarskih puteva asfaltom, tucanikom, betonom, struganim asfaltom i sl. Koliko će ova pokrajinska finansijska injekcija zaista popraviti loše stanje u kome se nalaze putevi koji prolaze kroz pančevački i okolne atare videćemo kada se na kraju tekuće godine budu svodili računi. Za sada je jedino izvesna izgradnja atarskog puta od Starčeva do Ivanova za koji je krajem juna raspisana javna nabavka.

Za situaciju u koju smo dospeli nisu krivi samo neodgovorni pojedinci iz vlasti koji uporno odbijaju da razumeju potrebe građana, već i nesavesni Pančevci i žitelji okolnih mesta. Za nastanak divljih deponija i smetlišta pored zemljanih puteva zaslužan je ljudski faktor. Bacanje građevinskog šuta, plastičnog otpada, pa i po ljudsko zdravlje opasnih hemikalija, čest je manir onih kojima manjka bilo kakva ekološka svest.

Jedna od brojnih deponija u pančevačkom ataru koja se nalazi na potezu pored Novoseljanskog puta (Foto: Nebojša Živković)

U Jabuci je tako lokalna deponija od strane samih meštana proširena i pretvorena u divlju. Jabučko leto zbog toga umesto najlepšeg godišnjeg doba postaje smrdljiva noćna mora, pogotovo za stanovnike dela naselja koji je u blizini smetlišta. Na ovoj deponiji se između ostalog bacaju i ostaci uginulih životinja zbog toga što se stočno groblje ne uređuje, pa je pokriveno visokom travom i šibljem, te samim tim nedostupno građanima. Sakupljanje, odlaganje i tretman smeća animalnog porekla je još jedan u nizu problema koji nas podsećaju na kom smo civilizacijskom nivou u odnosu na neke razvijene zemlje koje su regulisale i taj segment upravljanja komunalnim otpadom. Prizori leševa zgaženih mačaka i pasa koje danima, pa i nedeljama leže na našim putevima, dovoljno govore kako o komunalnom neredu u kome živimo tako i o odnosu našeg društva prema životinjama.

Koraci koje Pančevo pravi u pogledu popravljanja svog imidža ekološke crne tačke veoma su mali, traljavi i spori. Setimo se samo tragikomičnog obeležavanja Dana planete Zemlje kada su gradski oci i matere u pratnji svojih uhlebljenih partijskih drugara i drugarica s osmesima na licima svečano pustili u rad pametnu klupu ispred Gradske uprave, i tako još jednom pokazali da iskrena i aktivna borba za zdravu životnu sredinu nije deo njihove agende. Kao da smo se pomirili sa enormnim zagađenjem kome smo izloženi svakodnevno, pa nam kojekakve deponije oko nas više i ne smetaju. Gomila se smeće i po gradu, u naseljima, oko kontejnera koji takođe ponekad planu i sagore dok se ne pretvore u zgužvani komad plastike. Ni to nikome ne privlači pažnju.

U to da naši gradoupravitelji ipak ne sede skrštenih ruku već se spremaju za veliko letnje ekološko spremanje, pokušali su da nas ubede vešću o sednici gradske vlade 30. maja ove godine na kojoj je formirana sedmočlana radna grupa za rešavanje pitanja pančevačkih deponija. Tom prilikom su javnosti obelodanjeni i njeni zadaci koji obuhvataju sagledavanje stanja stare nesanitarne deponije u Pančevu, seoskih divljih deponija, kao i izrada projekata za njihovu sanaciju i rekultivaciju. Koliko često se ova grupica sastaje, koji su njeni članovi i šta je do sada urađeno još uvek je tajna. Pregalački rad na pisanju projekata i ostvarenju postavljenih ciljeva verovatno su sprečili godišnji odmori, s obzirom na to da deponije ovog leta šljakaju punom parom.

Deponija iza Novog groblja (Foto: Nebojša Živković)

Došli smo do tačke u kojoj smo svojom bahatošću i bezobzirnošću počeli da ugrožavamo i sopstveno zdravlje. Pritom smo, sledeći globalni trend biranja populista, demagoga, političkih šibicara, dakle, najgorih među nama na vodeća mesta u državi, skočili sebi u stomak s obzirom na to da takav izbor sa sobom nosi postavljanje nekompetentnih partijskih poslušnika na odgovorne pozicije. U takvoj postavci široke narodne mase mogu biti ubeđene da je crno belo, a belo crno, da nam ide sve bolje, da je država socijalne pravde neostvariva i utopistička ideja, da je globalno zagrevanje obično trabunjanje i izmišljotina, a da pančevačka gradska vlast čini sve da od jednog od najzagađenijih gradova u Srbiji postanemo prava zelena oaza.

Ostavi komentar

  • (not be published)