Večita reforma policije

Nakon 2000. godine vlast je zaključila da MUP vapi za promenama te da ga je potrebno reformisati. Ali kako to učiniti, očigledno je da nije znala. Zadatak je poverila onome koji to niti je mogao niti je hteo da učini – MUP-u

Objavljeno 06.09.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 15 mins

Prethodni deo teksta možete pročitati ovde

Kompleksni elementi reforme policije „mogu se (zajedno) ostvariti tek u okvirima demokratske vladavine koja podrazumeva legitimnost, vladavinu prava, transparentnost i participativnost u sektoru bezbednosti. Upravo nam kriterijum demokratske vladavine ukazuje da koncept RSB-a (reforma službi bezbednosti) ne predstavlja jednostavan tehnički proces reorganizacije sektora bezbednosti, te da on nije vrednosno neutralan. (…) RSB najpre podrazumeva niz zakonodavnih i organizacionih promena u cilju demokratizacije sektora bezbednosti i sprečavanja zloupotrebe bezbednosnih aktera u uskopartijske svrhe”.[1] Ti preduslovi još dugo će ostati samo san. I dobro je da bar u snovima znamo da su jednako moguće i reforma policije i vladavina prava.

Od završetka Drugog svetskog rata reforma policije se u Srbiji obavljala nekoliko puta. Uvek na isti način i sa istim ciljem: da se ništa ne promeni. Tako su se ciklično menjali nazivi zvanja policijskih službenika. Prvo su bili činovi kao u vojsci, onda su ih zamenila policijska zvanja, zatim inspektorska, pa opet činovi, i tako u krug. Bitan i vidljiv segment reformi predstavljale su uniforme. Nove su građani sa odobravanjem dočekivali misleći da su u njima novi ljudi. Otprilike, to je bio maksimalan domet reformi. Menjane su uniforme, a policija je ostajala ista.

Nakon 2000. godine vlast je zaključila da MUP vapi za promenama te da ga je potrebno reformisati. Ali kako to učiniti, očigledno je da nije znala. Zadatak je poverila onome koji to niti je mogao niti je hteo da učini – MUP-u. Reformišite sami sebe, značilo je uhapsite sami sebe. Ko to očekuje, komotno neka vuku poveri čuvanje ovce jer je vuk svakako najbolje upoznat sa materijom.

Vlast je 2012. godine nastavila veliku priču o tzv. borbi protiv „kriminala i korupcije” i o reformi MUP-a. Ona se odvijala po principu „tri de” što je značilo: decentralizacija, dekriminalizacija i depolitizacija. Nijedno od tri „de” nije moguće ako se prethodno ne ostvari jedno drugo „de” – demistifikacija. Ali, pre svega, policiji je očajnički potrebno da se oslobodi. Ona to neće sama uraditi jer niti želi niti može niti ima smisla da se sama oslobodi u neslobodnom društvu. Slika stanja u MUP-u je slika stanja celog društva.

* * *

Napredovanje u službi kao vid podizanja profesionalnog kapaciteta MUP-a odvijalo se po dvostrukom sistemu. Jedan je karijerni razvoj zasnovan na dokazanim radnim sposobnostima i ostvarenim rezultatima. Drugi je zasnovan na zavičajnim i kumovskim vezama ili ličnim poznanstvima. Najgore je bilo napredovanje onih koji to ničim pozitivnim nisu zaslužili. Njih je podobnim učinila poslušnost i nezainteresovanost za posao. Poslednjih godina u MUP-u je vidno postavljanje neadekvatnih kadrova po čitavoj dubini organizacionih jedinica. Dovedeni su ljudi najrazličitijih profila obrazovanja, uglavnom srednjoškolci. Njihova odlika je da „blage veze sa policijom nemaju”, ali sa vladajućom strankom imaju. Kao deo nekog projekta, za par godina pribavljali su fakultetske diplome i zaposeli odgovorna radna mesta čijim zahtevima ni izbliza ne mogu da odgovore.

Primer nad svim primerima je javnosti opšte poznata gospođa Dijana Hrkalović koja je sa samo šest meseci prethodnog radnog staža u BIA-i postala sekretar UKP-a. Kakvo je to radno mesto i koji je njen zadatak u MUP-u? Što se tiče samog radnog mesta, sve je potpuno jasno. Ono nije rukovodeće već izvršilačko. Znači, ne može nikome osim kafe kuvaricama i sekretaricama da izdaje naloge. Uz to, nema nikakva operativna, policijska ni bilo koja druga izvršna ovlašćenja. Jednostavno, samo administrativna zaduženja.

Međutim, ona je raspolagala neviđenom moći koju je očigledno odnekud crpela. Primena takve moći je pogazila sve policijske vrednosti, standarde i običajedo te mere da su se policajci zgražavali, neverujući da se tako nešto dešava. Njen zadatak u MUP-u, imajući u vidu navedene činjenice, nikako nije mogao biti zakonit. Šta joj je tačno bio zadatak, možemo da pretpostavljamo sa velikim stepenom izvesnosti, ali je od toga mnogo važnije znatičija je to bila zamisao i po čijem nalogu je postupala.

* * *

Nauka nije poklonila posebnu pažnju reformama.[2] Ipak, posvećen joj je naučni rad Svetlane Ristović Reforma policije zasnovana na strateškim osnovama – osvrt na Predlog Strategije razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova 2018-2023.[3] U uvodu autor kaže: „Srpska policija sprovodi veoma složen i dugotrajan reformski proces koji ima za cilj stvaranje depolitizovane, decentralizovane, demokratske i profesionalne službe. MUP teži uspostavljanju i zaštiti društva u kome su pojedinac i njegova imovina sigurni, na osnovu vladavine prava. Cilj je stvaranje profesionalne, depolitizovane i efikasne institucije, podvrgnute demokratskoj spoljnoj kontroli i nadzoru, koja građanima pruža visokokvalitetne usluge i koja odgovara potrebama i zahtevima demokratskog preobražaja i razvoja Republike Srbije”.

Bez da ulazimo u dublju raspravu, na sva tri navedena stava moramo reći: Ne! Pojedinačno to glasi ovako: Ne, srpska policija ne sprovodi „reformski proces koji ima za cilj stvaranje depolitizovane, decentralizovane, demokratske i profesionalne službe”. Ne, MUP ne teži „uspostavljanju i zaštiti društva u kome su pojedinac i njegova imovina sigurni, na osnovu vladavine prava”. Ne, cilj nije „stvaranje profesionalne, depolitizovane i efikasne institucije, podvrgnute demokratskoj spoljnoj kontroli i nadzoru, koja građanima pruža visokokvalitetne usluge i koja odgovara potrebama i zahtevima demokratskog preobražaja i razvoja Republike Srbije”.

Lista reformatora nije iscrpljena. Videvši da se decenijama mučimo sa reformom policije, ponudila se „Vedeta” da pomogne. I dok smo se mi, po običaju, snebivali, ona je stvari uzela u svoje ruke.

Sad izvinite, neće baš sve biti u skladu sa vladavinom prava, ali reformisaću MUP sto odsto. Dajte mi samo malo vremena, nigde ne žurimo. Trudiću se da to i ne osetite, sve dok ne bude kasno. Onda, od stramote to sebi nećete moći da priznate. Videćete, bićete mi još i zahvalni jer sam vam okončala tu reformu policije. Bar na to više da ne mislite… A, da, rešiću vam i još jedan gorući problem. Pogađate? Vladavinu prava. I nju ću da okončam, šta će nam? Vidite i sami da vam je više smetala nego pomagala. Sada ćete bar biti načisto, glava da vas ne boli. Samo me slušajte, a ja ću svakog bombonama nagraditi.

Da je „neophodna reforma policije” nije propustio da kaže ni Vladimir Božović u svojstvu državnog sekretara u MUP-u. To je učinio 9. aprila 2014. godine.[4] Rekli bismo u vreme kada je morala biti okončana. Tom prilikom pridružila mu se i šefica odeljenja za Srbiju u Generalnom direktoratu za proširenje EK Miriam Feram, sa kojom je razgovarao o važnosti reforme policije. „Na sastanku je istaknuto i da su prioriteti rada MUP-a borba protiv narkomanije i korupcije, sa jasno izgrađenim elementima jačanja mehanizama unutrašnje kontrole policije”. Odlično je procenjeno gde su mogućnosti za vršenje krivičnih dela. Međutim, to je bilo poznato i potencijalnim izvršiocima krivičnih dela, oni nisu propustili priliku koja im se ukazala. Ostaje gorak ukus da MUP nije odgovorio ni na jedan od tri navedena prioriteta.

Da vidimo kako je sprovedena borba protiv korupcije na primeru javnih nabavki, pomoći će nam Toplički centar za demokratiju i ljudska prava. Na osnovu istraživanja sto najvećih javnih nabavki u 2019. godini, čija je ukupna vrednost 3,8 milijardi evra, utvrdili su da je u 72 predmeta bio samo jedan ponuđač. „Koristeći netransparentost kao neprobojni štit za aranžmane koji su u njenom, a ne u interesu građana Srbije, politička oligarhija kreira sistem koji generiše poslovne i političke monopole, opstruira slobodno tržište i etablira model koruptivnog fatalizma koji se nameće kao neminovnost i jedina moguća realnost. Najveći poslovi u Srbiji rezervisani su isključivo za najveće biznis partnere samog vrha vlasti”.[5]

Dodajem još nekoliko aktuelnih primera. Vlast je nabavku medicinske opreme u vreme početka pandemije kovid-19 proglasila za tajnu. Koliko god to bilo u suprotnosti sa osnovnim načelima vladavine prava, mogli bismo i da prihvatimo takvu odluku. Međutim, vlast je za tajnu proglasila i javnu nabavku spomenika Stefanu Nemanji, što je neverovatno. Tako da smo se našli na samo jedan korak od odluke kojom vlast proglašava vladavinu prava tajnom! Javnost je ostala uskraćena za podatke o mnogim javnim nabavkama.

MUP ni u jednom slučaju spornih i značajnih javnih nabavki nije obavestio javnost o rezultatima. Možda jer nije ni bilo kontrola, pa su rezultati izostali?

Nije ni ministar 2017. godine propustio priliku da objasni kako stoje stvari sa reformom policije. Za to je iskoristio predstavljanje priručnika „Policijsko-obaveštajni model” i dokumenta „Strateška procena javne bezbednosti”. Tom prilikom rekao je „da je MUP pokrenuo sveobuhvatne reforme koje će povećati efikasnost policije”.[6] Verovatno ni sam nije bio svestan koliko je u pravu. Efikasnost policije vidimo i u navedenim predmetima iz 2020. godine, te joj posvećujem pažnju.

U sledećem nastavku, 9. septembra: Bakljade, rušenje u Savamali i krizni štabovi


[1] Predrag Petrović, Reforma službi bezbednosti u Srbiji 2000-2017, doktorska disertacija, FPN, Beograd, 2020, str. 200

[2] Redak pozitivni primer je BCBP koji je posvetio pažnju reformi MUP-a; npr. Saša Đorđević, MUP da izvrši depolitizaciju policije, BCBP, Beograd, 2016.

[3]http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/b0dbb27a-9864-4b4a-bee0-8411c9955f41/Bezbednost+brosura+01+2018.pdf?MOD=AJPERES&CVID=mj6-eiF Bezbednost 1/2018 str. 81

[4]https://www.ceas-serbia.org/index.php/sr/prenosimo/2350-neophodna-reforma-policije

[5] Detaljnije u: Indeks transparentnosti javne potrošnje, Milorad Bjeletić, ur, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, Prokuplje, 2020, str. 7, 8 i 18

[6]https://www.blic.rs/vesti/hronika/stefanovic-sveobuhvatne-reforme-za-vecu-efikasnost-policije/2fh2l05 14. septembra 2017. g.


Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.

Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.

Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.

Ostavi komentar

  • (not be published)