Da med postane ozbiljan biznis, doprinos daje i Gradska uprava, ne samo kroz organizovanja Festivala meda, koji je okupio najveće proizvođače, već i nizom mera kojima stimuliše mlade ljude da im to postane osnovna delatnost.
Posredstvom Direkcije za poljoprivredu svojevremeno je 40 mladih proizvođača dobilo po 15 košnica sa rojevima da se bave pčelarstvom, a obaveza im je da deo uloženih sredstava vrate kroz med.
– U saradnji sa Direkcijom za poljoprivredu organizovali smo prvu pčelarsku školu koju su pored starih proizvođača meda, pohađali i oni koji su rešili da se bave ovim poslom. To je bio jedan od uslova da dobiju košnice pod povoljnim uslovima. To je prva ovakva škola u Srbiji, koju je do sada pohađalo 180 polaznika. Njih 168 su pokazali dovoljno znanje i dobili sertifikat o završenoj školi, a time i mogućnost da se bave ovim poslom – izjavio jeBranko Ilić, predsednik Društva pčelara Šapca.
Pčelari su organizovali zadrugu, što im je omogućilo da se na tržištu pojave kao veliki proizvođači.
– Pokušavamo da zajedno sa regijom iz Semberije postignemo dogovor i jedinstveno nastupimo kako bismo konkurisali i kod evropskih IPA fondova – smatra Branko Ilić.
Jedan od ciljeva festivala je da podstakne da se što više ljudi bavi ovom čistom i zdravom tehnologijom, koja nas čini odgovornim i za eko-sistem. Tako porodice Popović, Veselinović, Đuričić već sada imaju od 300 do 500 košnica.
Jedan od uspešnih pčelara je i Dara Momčilović, koja sa suprugom Videnom proizvodi med već 35 godina. Ovi visokoobrazovani ljudi koji su nekada radili u „Zorki”, počeli su sa tri košnice.
– Sada imamo 60 košnica i i te kako nam se isplati. Košnice selimo u Trnču kod Ljubovije, potom na Frušku goru, i na kraju u Vojvodinu, na suncokret – ispričala je Dara Momčilović dopisniku Danasa Draganu Erakoviću.
Milojko Mitrović ima 75 godina, 120 košnica i predstavlja četvrtu generaciju pčelara u porodici. Pčelarskim poslom bavi se preko 40 godina.
Pčelari ističu da je to posao kojim može da se bavi samo neko ko voli pčele: zimi je potrebno obezbediti hranu, boriti se protiv bolesti… Svake druge godine se menja matica. Pčele se tokom godine sele na razna mesta gde imaju dobru pašu.
Gradonačelnik Nebojša Zelenović ponudio je proizvođačima meda halu od 1.000 kvadrata u Zapadnoj zoni.
– Mi ćemo učiniti sve da Šabac dobije centar za preradu i pakovanje meda, kako bi mogli svoje proizvode da plasirate i u inostranstvo, kazao je Zelenović pčelarima na Festivalu meda.
Hvale jedni druge, niko sebe. Tako su došli na ideju da se druže na Šljunkari, ali i da organizuju Sajam meda.
Pčelari su divni ljudi. Spremni su da mnogo toga izdrže, poput uboda pčela, ali i da se opuste. Tako je proteklog meseca, u organizaciji Društva pčelara Cer – Šabac, upriličeno je tradicionalno druženje vrednih majstora pravljenja meda kako iz Šapca, tako i iz Loznice, Valjeva, Mladenovca, Lazarevca… Svi oni su došli na šabačku Šljunkaru sa dobrim raspoloženjem. A, kako beleži reporter Glasa Podrinja – naletela je i po neka pčela.
Neki od njih, ali i predsednik ovog Društva Davor Šašić imali su i specijalno zaduženje više u odnosu na sve ostale pčelare. Vodili su računa o tome da pčelari ne ostanu gladni, pa su u tu svrhu morali dva praseta sa ražnja da serviraju svojim kolegama. Pokazali su da su majstori i ovog zanata, a ne samo za proizvodnju meda.
– Med je najbolji kada je čist. Treba ga konzumirati svakodnevno, a ne kao lek. Pravimo mi i medovaču, ali još je bolje jesti med i piti rakiju – ističu pčelari.
Na tržištu se najviše traže bagremov i livadski med. Pčelari ovog kraja smatraju da je nepravedno zapostavljen suncokretov med.
Ako ste pokušali da „uđete” u prošlogodišnji kupaći kostim i shvatili da vam ne stoji kao pre jer ste se malo „popravili”, ne očajavajte. Napitak od cimeta i meda će vam pomoći da za čas skinete višak kilograma i to na zdrav način.
I na kraju – recept
Cimet (najbolje cejlonski ili kineski) smanjuje nivo šećera u krvi, koji dovodi do povećanja nivoa insulina, a on je odgovoran za taloženje masnih ćelija. Med je odličan antioksidans i pravi melem za organizam. Recept za pripremu napitka je jednostavan. Prokuvajte dva decilitra vode i sipajte pola kašičice cimeta, poklopite posudu i ostavite da odstoji pola sata. Potom dodajte kašičicu meda i promešajte. Podelite napitak na dva jednaka dela, prvi popijte uveče pred spavanje, a drugi ostavite u frižideru preko noći i pijte ujutro, na prazan stomak. Ovu kombinaciju možete da koristite neograničeno dugo, jer ne ostavlja nikakve štetne posledice.
Tekst je objavljen u okviru projekta „Sa ukusima zavičaja pred Evropu”, koji partnerski realizuju udruženja „Šumadinka” iz Kragujevca, „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac iz Šapca, na sajtovima www.glassumadije.rs, www.pancevo.city i www.sabac.tv.
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
