Doktor Strejndž – pobeda i patnja

Marvelova magija u domaćem izdanju

Bojan Petrović
Objavljeno 20.10.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Želim još moći. Želim da svet iščupam iz temelja i želim toliko moći u svojim rukama da iščupam planete sa ovog neba i postavim ih na novo“ – reči su čuvenog Stivena Strejndža, koji je u šaroliki svet mašte Marvela uveo magiju!

Nekoliko meseci nakon što je svetom bljesnuo novi superherojski blokbaster iz kuhinje Dizni-Marvel, „Doktor Strejndž“, ljubitelji devete umetnosti na ovim prostorima su imali čast da se po prvi put druže sa velikim stripskim magom, u grafičkoj noveli koja spaja dve velike Doktorove priče. Izdavačka kuća Darkwood se ponovo potrudila da isprati trenutnu megalomansku histeriju koja vlada u svetu filma već skoro deceniju, i prenese nam čaroliju na koju smo dugo čekali (barem mi, gladni proždrljivci Marvelovih saga).Dakle, pred nama je grafička novela sa dve potpuno različite DS priče. Prva, pod nazivom „Pobeda i patnja“ uparuje Doktora sa čuvenim neprijateljem Fantistične Četvorke, Doktorom Dumom, dok druga „Ka Šambali“ predstavlja metafizičko putovanje glavnog junaka kroz lični svet spoznaje realnosti i onoga što se nalazi iza. Ali, zbog čega bismo se mi uopšte i hvatali u koštac sa ovim naslovom, i ovim junakom, ako nas već filmki megahit nije dovoljno zasitio?

Još davne 1963. godine, čuveni marvelovski dvojac, Stiv Ditko i Sten Li su osetili da u velikom univerzumu raznih heroja, zlikovaca, vanzemaljaca, čudovišta, natprirodnih bića i mnogih drugih, fali magije. Ne magije spisateljsko-crtačke ruke, već prave, iskonske magije stvaranja čini i otvaranja prolaza ka drugim svetovima. U 110. broju naslova „Strange Tales“ odlučili su da u imaginarni svet uvedu oholog, prepotentnog i nadmenog hirurga koji zbog teške saobraćajne nesreće ostaje bez svog najvažnijeg sredstva za rad – ruku. Slomljenih šaka i na životnoj stranputici, Stiven Strejndž poslednjim potezom očajnika odlazi u zavejane vrhove Himalaja i tamo pronalazi Drevnog, koji ga nekoliko godina podučava i od njega stvori Velikog Čarobnjaka, koji se vraća u Njujork i pridružuje ostalim borcima za zaštitu čovečanstva od stalnih invazija. U ove dve priče pred nama, zagrebaćemo malo dublje ispod magičnog vela preporođenog doktora, i videti šta je zapravo ono što mu je našlo posebno mesto u pop kulturi.

U prvoj priči, „Pobeda i patnja“, stari Džingis, pustinjak i guru, šalje poziv svim magovima sveta da se pojave u Hramu trojnog božanstva i nadmeću međusobno pod budnim okom Višantija, velikog trijumvirata mističnih bića, ne bi li odabrali novog Vrhovnog Čarobnjaka. Našeg Doktora sudbina spaja sa Doktorom Dumom, koji zajedno odlaze putem pakla do samog Mefista. Čuveni Rodžer Stern se potrudio da priča odiše faustovskim nabojem, koji uzastopno prati borba dobra i zla, tuge, mračne prošlosti i izdaje. Majk Minjola (poznat po radu Hellboy-a) i Mark Bedžer su oživeli Sternove reči, ali je možda ovaj kruti i više skicirani crtež malo umanjio epski ton celokupne priče.

Druga priča, „Ka Šambali“ je nešto sasvim drugo. Ovaj naslov je jedan onih koji su kasnije popločali put za čuveni termin „grafička novela“. Ona to zapravo i jeste. Ovde nemamo nikakvih borbi Doktora protiv demona, magova, veštica, bića iz drugih svetova, već pratimo njegov put ka dobijanju čina Velikog Čarobnjaka i spoznaje važnosti velike moći koju je dobio. Predivne slike Dena Grina uplivavaju u tekst Dž. M. Demateisa i stvaraju jedan vizuelni kolaž koji ostavlja bez daha. Mistično putovanje, ukvireno umetničko-filozofskom naracijom i „plutajućim“ akvarelima su ono što jedan film o superherojima neće moći nikada da prenese.

Dakle, ukoliko se niste susretali do sada sa Stivenom Strejndžom i njegovom mitologijom, ovo je odlična polazna tačka. Darkwood je spojio ove dve priče u tvrdokoričeno izdanje, a za prevod se opet pobrinuo Draško Roganović. Iako nije možda doživeo veliku popularnost kao neki drugi Marvelovi heroji, Doktor Strejndž je dovoljno zanimljiv, pun mistike, ezoterije i istočnjačkih religija, koji zamešani sa klasičnom superherojštinom predstavljaju nešto što malo izlazi iz okvira dosadne, ponavljajuće i sterilne stripske priče.

Ostavi komentar

  • (not be published)