Đurđev danak – lopovski sastanak (Manastir Bavanište drugi put)

Kradljivci novca iz kelija manastrira u Bavaništu očito ne daju ni pet para za isprazna verovanja da Bogorodica, kojoj je manastir posvećen, trećim nebeskim okom čuva bogomolju od lopovluka. Baš kao i u slučaju krađe zlatne ploče, jedinstvenog kulturnoistorijskog spomenika.

Slobodan Dukić
Objavljeno 11.05.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Peva narodni pesnik: Mitrov danak hajdučki rastanak, Đurđev danak hajdučki sastanak. Po predanju i narodnom verovanju, 6. maja, na dan Svetog Đorđa rastajemo se od zime i ulazimo u leto. Ali u slučaju manastira Bavanište, nedaleko od istoimenog sela u opštini Kovin, ovogodišnju narodnu svetkovinu lopovi su iskoristili da iz manastirskog konaka ukradu 250.000 dinara i sto evra. Rekli bismo, „Đurđev danak – lopovski sastanak”.

Nevoljna vest stiže tek što se „osušilo mastilo” na tekstu „Fantom u bavaništanskom manastiru (a Bogorodica ćuti)”. Kradljivci očito ne daju ni pet para za isprazna verovanja da Bogorodica, kojoj je manastir posvećen, trećim nebeskim okom čuva bogomolju od lopovluka. Baš kao i u slučaju krađe zlatne ploče, jedinstvenog kulturnoistorijskog spomenika.

I tako, ovog 6. maja, kad su selo i manastir pobožno slavili uspomenu na Svetog Đorđa, slavu sa najviše svečara posle Nikoljdana među Srbima, ne plašeći se božjeg gneva da će goreti u paklu zbog svog lopovskog nauma, dali su se na posao. Posluživši se manastirskim merdevinama uspeli su se do prvog sprata konaka koji u prizemlju ima pekaru i ručaonicu. Ušavši kroz prozor, put im je bio otvoren do šest soba iliti kelija gde spavaju monasi. Ispreturali su stvari, po svemu sudeći, dobro obavešteni da međ njima ima sakrivenog novca. I našli 250.000 dinara i sto evra. I dok je tog prepodneva držano molepstvije, istim putem koji su došli, tako su se i vratili, izgubivši se u gustoj manastirskoj šumi.

Izvor čudotvorne vodice

A Bavanište ne oskudeva u lopovima. Ulaze noću, kroz prozore, i kradu. Tako su kod jednog domaćina upali u spavaću sobu misleći da u njoj nikog nema. Njihovo bauljanje po mraku probudilo je vlasnicu kuće. Vrisnula je i pozvala sina. U gušanju sa lopovom, u ruci mu je ostala njegova cipela, a ovaj se izmigoljio i nestao u tmini. Bavaništani kažu da je nedavno policija ušla u trag grupi seoskih lopova. Jedan od njih je čak na nekoliko fasada zalepio objavu. Kojom daje na znanje da ima lekarsku potvrdu da je psihijatrijski slučaj. I da ne odgovara za svoje lopovluke.

Da li će to pomoći policiji da uđe u trag pljačkašima manastirskog konaka? Videćemo. Dotle manastirska bratija puni glave lakovernima o čudotvornoj vodici. Pa tako govore da je „žena koja je imala ozbiljne probleme sa nogom, ozdravila. zahvaljući vodi”. U znak potvrde tog navodnog isceljenja, na sam Đurđevdan namesnik manastira priča novinarima kako se posle blažeg potresa mozga umivao tom vodom i da mu je bilo bolje. Savetuju verne da vodu piju, umivaju se i masiraju obolele glavu, ruke, noge… A graditelji kapele iznad izvora onako šeretski kažu: „Ha, ha… kakva sveta vodica. Ugradili smo filter. Zato ta voda ima drugačiji ukus od one sa drugih izvora”. Da čuvari mita o svetoj vodici ne bi tvrdili da je to optužba „rekla-kazala”, imena i prezimena majstora koji su nam to ispričali znamo. Pred svedocima.

Pa šta se uopšte dešava unutar manastirske ograde, osim raznih „čuda”, krađa zlatne ploče i sitnog i krupnog novca? Dešava se da pijani gosti posle konačenja šaraju po zidnim slikama. Da, navodno, ima orgijanja svakakve vrste. Pa tako komentarišući tekst „Fantom u bavaništanskom manastiru (a Bogorodica ćuti)” na fejsbuk stranici Pančevo Si Ti, Bane Princip piše: „Bilo je tu svašta… Da jesenas vladika nije zaveo red snimali bi ih i za parove”.

Ostavi komentar

  • (not be published)