Svaku priliku za javnu nastup u medijima, pre nego što je prihvati, zaposleni u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Kovin”, dužan je da obavesti direktora i pribavi njegovu saglasnost, ili nekoga koga on, kao prvopotpisani, ovlasti. Ovo piše u nedavno ozvaničenom Pravilniku o javnom govoru radnika ove značajne medicinske ustanove. Poslednji među četrdesetak pravilnika doneo je Upravni odbor. Milan Zdravković, njegov predsednik, obavestio nas je da je pomenuti dokument objavljen na zvaničnoj internet stranici bolnice i tako dostupan javnosti.
U članu 1 ovog pravnog akta ističe se da je njegov cilj da se zaštiti ugled bolnice. U članu 2 javnim nastupom se smatra svako obraćanje po pozivu ili ličnoj inicijativi, kao i učešće na konferencijama za štampu i političkim aktivnostima, gde se zaposleni predstavlja kao radnik bolnice ili tokom nastupa pominje bolnicu. Javni govor se odnosi i na obraćanje izvan radnog mesta. U članu 6 piše da će svako postupanje suprotno slovu pravilnika biti kažnjivo kao povreda radne dužnosti i radne discipline. Slučajno ili namerno, ovaj dokument pojavio se neposredno pošto je na sajtu Pančevo Si Ti pisano u nekoliko nastavaka o sporu izmedju kovinske bolnice i Jelene Dragaš, više medicinske sestre zaposlene na odeljenju Gerontopsihijatrije. Rukovodstvo je teretilo Dragaševu da je povredila radnu disciplinu, a njen odgovor je bio da je žrtva mobinga, zato što je pružila podršku i medicinsku pomoć pobunjenim studentima. Slučaj je odjeknuo u javnosti koja ima potrebu za saznanjem šta je istina u ovoj stvari. U poslednjem pismu dr Jovanki Petrović, v.d. direktorki SBPB „Kovin”, od pre mesec i više dana, pozvali smo se na ovu potrebu i zamolili za informaciju kakav je radni status pomenute radnice. Odgovoreno nam je da je zahtev evidentiran, ali odgovor na pitanje do danas nismo dobili.
Čim je Pravilnik o javnom nastupu zaposlenih osvanuo na oglasnoj tabli, javila nam se nekolicina radnika. Ne žele da im pominjemo imena, ali ovo su doživeli kao novi primer zastrašivanja, u bolnici u kojoj, navodno, važi, nepisano pravilo da je najbolje držati jezik za zubima. „Užas! Ovo ima samo u Severnoj Koreji…” bio je jedan od komentara. Nemi su i predstavnici sindikata. Po prirodi svog delovanja trebalo bi da daju sud o novom pravilniku. Sindikalnog aktivistu pitali smo telefonom da kaže šta misli o svemu. „Ne pominjite mi ime. Ja ne dižem za njima tri prsta. Ali svašta im kažem…” Bivši direktor bolnice, upoznat sa njenom stogodišnjom tradicijom, rekao nam je da ne zna za da je ovakav pravilnik ikad postojao. Visoko rangirana službenica u SO Kovin kaže da je materija iz kontraverznog pravilnika regulisana, po njenom saznaju, u etičkim kodeksima zdravstvenih ustanova.
Kako gleda na ovaj pravni akt kovinske bolnice, za Kovin Si Ti tumači Zoran Ilić, predsednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”: „Ovaj ’Pravilnik’ je vid zastrašivanja zaposlenih. U suprotnosti je sa slobodom izražavanja i javnim delovanjem. Naime, zaposleni se mogu obratiti u svoje ime ili preko sindikata medijima i javnim glasilima. Tako mogu da iznesu svoja mišljenja i bez ovakvih pravilnika. i bez odobrenja direktora javne službe. Naravno, da se ne može iznositi sve. Pod sve se podrazumeva zaštita podataka o zaposlenom, koji se nalaze u njegovom personalnom dosijeu u ustanovi. Sve ostalo, poput pretnji, naredbi i ostalih činjenja koja nisu u skladu sa zakonima i kolektivnim ugovorom, zaposleni i te kako mogu iznositi. U državnim službama nema velikih državnih tajni, sem, recimo, vodosnabdevanja. Ipak, zbog eventualne represije, zaposleni bi trebalo da se obrate sindikalnom predstavniku ili zaštitniku građana, i naravno da iznose proverene podatke”, rekao nam je Zoran Ilić, uz napomenu da sindikat „Nezavinost” nema svog predstavnika u SBPB „Kovin”.
JELENA DRAGAŠ TUŽILA KOVINSKU BOLNICU ZBOG ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Pred Višim sudom u Smederevu u ponedeljak, 7. jula, održano je pripremno ročište povodom tužbe Jelene Dragaš, više medicinske sestre u SBPB „Kovin” protiv ustanova u kojoj radi. Ona tuži poslodavca zbog navodnog zlostavljanja na radu. Prema nezvaničnim saznanjima u tužbi je navela deset svedoka koji treba da potvrde njene navode.
Svojevrsnu cenzuru slobode govora predstavlja i slučaj Jozefine Dečov, bivše predsednice Saveta roditelja u predškolskoj ustanovi „Naša radost” u Kovinu. I posle nekoliko godina ova ustanova odbija da javnosti pruži informaciju o odluci Poverenika za javne informacije, o tome da li je ona zloupotrebila položaj i prekršila zakon. I osnivač ove predškolske ustanove, Opština Kovin ne nalazi za potrebno da obaveže direktorku Aleksandru Alavanju da saopšti te podatke javnosti. U osnovi reč je, doslovce, o linču ove majke dvoje autistične dece i njenom zastrašivanju. O tome ćemo pisati u narednom tekstu posvećom temi o cenzuri javne reči i slobodi govora.
