Pripreme i organizacija Zanatlijske i poljoprivredne izložbe Pančeva i okoline

Malo je događaja u istoriji Pančeva koji su imali tako veliki značaj, i ideja koje su uspevale da ujedine i pokrenu lokalno stanovništvo, kao što je to učinila Zanatlijska i poljoprivredna izložba, organizovana u leto 1905. godine

Živana Krejić
Objavljeno 11.08.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Značaj ove izložbe, održane između 15. avgusta i 15. septembra 1905. godine, bio je ogroman, kako sa ekonomskog, tako i sa kulturnog i umetničkog aspekta, i to ne samo za stanovnike Pančeva, već i za preko 100.000 posetilaca iz grada i šire okoline koji su je obišli kako bi videli najrazličitije proizvode, rukotvorine i zanatske izrađevine. Za mesto održavanja odabrana je hladovita Narodna bašta koja se protezala na 20 lanaca „između Mihaljevićeve ulice, Poljoprivrednog udruženja i Građanskog strelišta”[1] u Pančevu, živopisnoj varoši na jugu Ugarske.

Ugarska vlast je ovom izložbom želela daprikaže uspon privrede južnog Banata, uprkos izvesnim ekonomskim teškoćama, i to na teritoriji nekadašnje Banatske vojne granice, da na taj način učvrsti svoje pozicije, te da pruži mogućnost zanatlijama i trgovcima da poput izlagača na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti 1896. g. predstave i prodaju svoje proizvode i usluge.

Pored toga, vlasti su isticale da je važno da građani Pančeva ne zaostaju za drugim gradovima u susedstvu iz kojih su često stizali pozivi za učešće na sličnim smotrama, poput Temišvara, ali i iz udaljenijih metropola, Budimpešte, Beča i Berlina.

U oktobru 1902. godine, predsednik Poljoprivrednog udruženja Adolf Ščitinski doneo je odluku da se Zanatlijska i poljoprivredna izložba održi 1904. godine. Međutim, slaba i oskudna godina, izbori u Pančevu, nezavidna materijalna situacija, želja da izložba bude besprekorno organizovana, bili su razlozi zbog kojih je izložba odložena za sledeću godinu. To nije usporilo organizatore u nastojanju da predano i veoma aktivno rade na njenim pripremama.

Markica izložbe

Da bi bila obezbeđena materijalna osnova za organizaciju izložbe, na sednici Glavne skupštine grada koja je održana 1902. godine, a na kojoj je usvajan budžet za 1903. godinu, doneta je odluka da grad pomogne izložbu sa 6.000 kruna. To se ponovilo i tokom 1904. i 1905. godine, tako da je udeo grada bio 18.000 kruna. Trgovačka i zanatska komora Temišvara odobrile su 2.000, Pančevačka Pučka banka poklonila je 4.000, Ministarstvo trgovine 10.000, a Ministarstvo poljoprivrede 7.000 kruna.[2]

Glavna odgovornost za uspešnu organizaciju izložbe bila je na Organizacionom odboru koji su sačinjavali: Milan Zako de Bajša, zaštitnik izložbe i veliki župan Pančeva i Vršca, predsednik izložbe Adolf pl. Matanović, gradonačelnik Adolf Ščitinski, predsednik Poljoprivrednog udruženja Anton Bahman, sreski načelnik Johan Sabo, direktor izložbe Đoka Pavlovića, viši inženjer i državni učitelj Paul Stodol, sekretar izložbe Leopold Vajs, blagajnik Đoka Popović i kontrolor Markus Radojičić.[3]

Novinari Građanina u prvim mesecima 1904. godine izveštavaju i dočaravaju ozbiljnost rada ne samo glavnog Organizacionog odbora izložbe, već i zalaganja stanovnika Pančeva koji su insistirali na uređenju grada, ozelenjavanju ulica i trgova, podizanju pijace, uređenju prostora oko crkava, izgradnji keja pored Tamiša, kaldrmisanju do tada blatnjavih ulica, uvođenju gasnog osvetljenja, asfaltiranju trotoara, širenju mreže telefonskih veza, itd. U okviru stvaranja pratećih infrastrukturnih pogodnosti za održavanje izložbe najvažniji događaj bilo je donošenje odluke o izgradnji parnog kupatila početkom 1905. godine, što je izazvalo nepodeljeno oduševljenje građana i uverenje da neće zaostajati za gradovima u okruženju.

Svest Pančevaca, kojih je prema popisu iz 1900. godine bilo oko 19.000, bila je na visokom nivou i po pitanju organizacije saobraćaja i korišćenja saobraćajnih sredstava. Insistirali su na uređenju obala oko reka, kao i pristaništa, jer je prevoz lađama bio glavna atrakcija, posebno za goste iz Beograda kojima za ovu priliku nije bio potreban pasoš za ulazak u Ugarsku. Meštani su smatrali i da je javni interes da se fijakeri pregledaju i obnove, pre nego li posetioci budu njima prevoženi na samu izložbu. Pored vanrednih polazaka vozova, uvedeni su i motorni vozovi na pruzi Pančevo-Vršac.

Jedan od načina na koji su organizatori obezbeđivali sredstva za troškove izložbe, opisanje u listu Dnevnik[4], iz juna 1905. godine. „Pored uspešnih akcija u oblasti saobraćaja, mobilisao se sav narod Pančeva. U nedostatku sredstava, upravnici izložbe, gospodin Milan Zako, predsednik izložbe Adolf Matanović, direktor izložbe i glavni inženjer Đorđe Pavlović, predsednik Poljoprivrednog udruženja Adolf Bahman, organizovali su balove na različitim lokacijama u gradu, sa ciljem da sakupe novac za izložbu”.

Veliki župan Pančeva i Vršca, Milan Zako de Bajša, pokrovitelj izložbe

U ovoj fazi, donet je Statut za ocenjivanje kvaliteta izlagača i Vodič izložbe. Sadržaj Statuta bio je veoma detaljan i odnosio se na dodelu ustanovljenih nagrada, tako da nije bilo mesta greškama ili nejasnoćama. Rad Stručne grupe žirija koja je bila dužna da sa tehničke strane oceni izložbeni eksponat, objašnjen je do najsitnih detalja. Ocenjivani su savremenost eksponata, materijala, savremeni oblik, kvalitet i potpunost izrade, moderne tačke gledišta, potpunost i poboljšanje sistema izrade, količina proizvodnje, jeftinoća, stepen koji je postignut za industrijsku proizvodnju, pogodnost prodaje siromašnom stanovništvu, i davane su ocene sa umetničke strane gledišta u odnosu na oblik, boju i ukras.[5]

Pored Statuta, odštampan je i Kalauz Zanatlijske i poljoprivredne izložbe Pančeva, koji predstavlja svojevrstan vodič kroz izložbu. Vodič je urađen veoma profesionalno i na zavidnom nivou, a njegova uloga u promociji događaja bila je ogromna.

Izložba je imala Glavni i Izvršni odbor i osam Podobora – za zanatstvo, poljoprivredu, domaću industriju, finansije, aranžiranje i dekoraciju, razonodu, prijem i smeštaj i štampu, koje su činili ugledni Pančevci.

Velike zasluge za pripreme izložbe imale su i pančevačke dame. Kako ističe Bela Gečer, autor Vodiča izložbe, „…ova skica mi ne bila potpuna ni verna, kada ne bih spomenuo odeljenje produkta vilinskih prstiju, gospođu Mariju Hofman i nastavnicu više devojačke škole, gospođu Lambrehtovicu. Neka je hvala kako članovima ženskog odbora, tako i učenicama zavoda.”

Predsednici pododbora izložbe

Pozivi za učešće upućeni su zanatlijama i poljoprivrednicima, sa željom da ih bude što više, i oni su stizali do Beča, Budimpešte, Temišvara… Postavljen je uslov da se potencijalni izlagači ne bave zanimanjima koja već postoje u Pančevu, čime su organizatori želeli da zaštite domaće proizvode i iskažu poštovanje prema naporima pančevačkih privrednika i zanatlija. Budimpeštanska štampa je u pozivu za prijavu isticala da Pančevci žele da upoznaju Balkansko poluostrvo sa svojim proizvodima i da u okviru trgovine ostvare tešnje veze, a da je napredak mađarske trgovine evidentan.

Tokom aprila 1905. godine održane su usmene licitacije izložbenih paviljona koji su na taj način i pre nego li su izrađeni, izdati u zakup. Uz posebne dozvole, svaki od paviljona su gradili iskusni majstori i šegrti. Posebno je planiran izgled muzičkog paviljona, poslastičarnice i restorana.

O tome koliko je stepen organizacije bio visok, govori i molba izvesne gospođe Mersilc, koja se 15. februara 1905. godine obraća Izvršnom odboru izložbe sa željom da za vreme njenog trajanja otvori Riblju čardu, u kojoj će posetiocima nuditi specijalitete od ribe i domaće vino. Po dobijanju pozitivnog odgovora, gospođa Mersilc se obraća ponovo 4. aprila 1905. godine, kako bi dostavila cenovnik hrane i pića, ali i sa željom da u čardi prodaje i pivo, kao i ostala jela, koja podrazumevaju meso. Ubrzo stiže odgovor Izvršnog odbora izložbe, da se molba odbija i upućuje upozorenje da će, ukoliko se usudi da ponudi druge vrste hrane i mesa, paviljon Riblje čarde odmah biti zatvoren.[6]

„Mnogo je žrtve, odanosti i truda, savlađujuće čvrste volje trebalo da izložba bude po spoljašnosti prijatna, dopadljiva, po unutrašnjosti tako bogate sadržine…”[7]

 

Fusnote;

[1] Gečer, B., Kalauz Zanatlijske i poljoprivredne izložbe Pančeva i okoline od 15. avgusta do 15. septembra, Pančevo, štamparija K. Vitigšlagera, 1905. g., str. 18.

[2] Heš, E., Industrijsko-poljoprivredna izložba u Pančevu 1905. godine, Pančevo, 1976. Informator Istorijskog arhiva Pančevo br. 13, str. 37-47.

[3] Isto.

[4] Preuzeto od Đorđević, Č., Pančevo-sajamski grad, Zajednica književnika Pančeva, 2000. Pančevo, str. 36.

[5] Heš, E., Industrijsko-poljoprivredna izložba u Pančevu 1905. godine, Pančevo, 1976. Informator Istorijskog arhiva Pančevo br. 13, str. 37-47

[6] Istorijski arhiv u Pančevu, Fond Narodna bašta, svežanj neobrađen, 1905

[7] Gečer, B., Kalauz zanatlijske i poljoprivredne izložbe Pančeva i okoline od 15. avgusta do 15. septembra, Pančevo, 1905. g., str.18.

 

Literatura:

1. Đorđević, Č. (2000), Pančevo-sajamski grad. Zajednica književnika Pančeva, Pančevo.
2. Gečer, B. (1905), Kalauz zanatlijske i poljoprivredne izložbe Pančeva i okoline od 15. avgusta do 15. septembra, Pančevo.
3. List Građanin, januar-jun, 1904. godine.
4. Heš, E.(1976), Industrijsko-poljoprivredna izložba u Pančevu 1905. godine, Informator Istorijskog arhiva Pančevo br. 13, str. 37-47.
5. Istorijski arhiv u Pančevu, Fond Narodna bašta, 1905. g. svežanj neobrađen.
6. Novine Gazdák Lapja, 10. 1905., str. 36.
7. Martinović, I. (1905). Odlaganje izložbe za 1905. godinu, Spomenak, 17. februar 1905., str. 8.

 

Sledeće subote: Otvaranje i trajanje Zanatlijske i poljoprivredne izložbe

 

Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja „Emblema” iz Dimitrovgrada, „Šumadinka” iz Kragujevca i „Omnibus” iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Ostavi komentar

  • (not be published)