„Da li je slobodno kolega?”, prekinuo je moje preturanje po skriptama.„Slobodno, izvoli sedi”.„Danas je baš gužva”, pokazao je pokretom ruke popunjen amfiteatar.„Obično je tako kad profesor Vlajić drži predavanja, a današnja tema o asimilaciji manjina

Zimsko veče. Gola sijalica visi sa plafona i povremeno začkilji kako padne napon u mreži. Smederevac dobro nacakan, zažario nam je obraze, a bogami i vino. Igrali smo karte Đuka, Boba, Nikola i ja. Turkeš,

Zvali su me po imenu, zvali su me po prezimenu, kreirali deminutive od njih, ali ponekad se dese takve stvari, da stekneš nadimak na iznenađujuće čudan način. Tako sam jedne večeri dok sam u parku