Feminizam se bori za potpunu ravnopravnost i emancipaciju i žena i muškaraca. Feminizam veruje u socijalnu, političku i ekonomsku jednakost polova. Feminizam se zalaže za jednaki tretman i ravnopravnu raspodelu moći. Feminizam je kolektivni pokret i feminizam je borba. Nažalost, postoje brojne predrasude kada je u pitanju shvatanje feminizma i one pod feminizmom podrazumevaju takmičenje između muškaraca i žena. Institucije patrijarhata teže ka plasiranju negativne slike feminizma jer ravnopravna podela i distribucija moći patrijarhatu ne ide u prilog. Tako je sama reč – feminizam mnogima asocijacija na nešto negativno (brkato, dlakavo, seksualno isfrustrirano, agresivno i besno).
Feminizam se bori protiv seksizma, seksualne eksploatacije i potčinjavanja. Feminizam ne toleriše rasizam i staje na stranu marginalizovanih grupa. Pogrešno razumevanje i sagledavanje feminizma posledica je vekovne patrijarhalne indoktrinacije. A pošto se feminizam suprotstavlja tradicionalnim patrijarhalnim rodnim ulogama, za patrijarhat on je psovka. A koje su to tradicionalne patrijarhalne rodne uloge? Pa na primer, kada se žene „prirodno” smeštaju u privatnu sferu i kućnu „atmosferu” kao „negovateljice doma”, peračice, spremačice, robinje kuhinje i kućnih poslova. Zato se devojčicama kupuju igračke: pegle, veš mašine, kuhinjice, usisivači i druge radosti, da lepo još odmalena vežbaju na vreme. Žene u privatnoj sferi često su eksploatisane jer se ovakav rad ne plaća i nekako se „podrazumeva” jer: „ženi je mesto u kuhinji”.
Feminizam je kolektivni pokret što podrazumeva da nijedna žena nije slobodna dok sve ostale takođe nisu slobodne. Ako neke žene imaju određena prava (za koja su se takođe neke druge žene izborile), one su privilegovane u odnosu na druge koje ta ista prava nemaju i feminizam upravo teži ka jednakosti svih. Čak će i mnoge žene bežati od „etikete” da su feministkinje jer pored ne tako sjajne reputacije koja ciljano prati feminizam, one strahuju da će nekako taj feminizam „oduzeti” njihovu ženstvenost, koja je opet nametnuti obrazac ponašanja žene u službi patrijarhata.
Feminizam u svojoj srži treba da podrazumeva žensku solidarnost iako se ona često dovodi u pitanje jer se odmalena žene uče da umesto savezništva jedna drugoj budu konkurencija.
Devojčice odrastaju opterećene spoljašnošću koju društvo glorifikuje kao glavni adut ženske dece. Insistiranje na nežnosti, osetljivosti, dopadljivosti, skromnosti kao „tipičnih ženskih osobina” ide u prilog poželjnog ponašanja žene koja ćutke pristaje na potčinjenu ulogu jer je njen glas na ovaj način utišan.
Feminizam osnažuje ženu i pojačava ton njenog glasa.
