Nedelja, 7. avgust 2022. godine
Ustajanje u 7h, jer je to poslednji „radni dan” pre odlaska na odmor, a toliko toga još treba uraditi do popodnevnih sati, kada se konačno leti na tu egzotičnu, mnogima daleku zemlju, zvana Kuba. Saputnik, i naravno organizator ove avanture je moja prijateljica i koleginica Radmila, koja uvek zna da odabere pravu destinaciju. A, ja – kao ja, pakujem se pred sam polazak, i to me iskreno što sam starija sve više nervira. U 15h sam konačno spakovana. Odlazim da se pozdravim sa svojim roditeljima, i moram priznati u tom trenutku osećam da mi se ne ide, pitam se šta mi je trebalo da letim tako daleko, šta ako me uhvati panika u avionu, šta ako svojim roditeljima budem bila potrebna a nisam tu, i mogu se vratiti tek za koji dan… Stižemo na aerodrom, tamo nas dočekuje vodič i još dvadeset pozitivnih ljudi, spremnih za tu istu avanturu.
Ponedeljak, 8. avgust 2022. godine
Stižemo u ranim jutarnjim satima u Havanu, posle više od deset sati provedenih u avionu, ali neumorni i spremni da istražujemo. Tada, sva briga, sve negativne misli nestaju jer znam da će to ipak biti jedno nezaboravno iskustvo, koje nažalost mnogi nikada nisu iskusili, jer znate mi živimo u zemlji Srbiji, gde nam je javno rečeno da ove godine ne idemo na more. Izlazimo sa aerodroma, osećaj izuzetno visoke vlažnosti vazduha. Na izlasku nas čeka lokalni autobus koji će nas prevesti do centra Havane gde nam je smeštaj. Smeštene smo u privatnim kućama u centru, u ulici sa lokalnim stanovništvom. Po izlasku iz autobusa, doživljavamo mali „šok”, jer nismo očekivale toliko siromaštvo, koje je vidljivo na prvi pogled. Prelepe građevine, ali zapuštene, smeće, neprijatan miris ulica, i ljude koji su naizgled siromašni, ali srećni, jer za bolje ne znaju.
Utorak, 9. avgust 2022. godine
Budi nas miris doručka koji nam je spremila lokalna Kubanka, koja na taj način zarađuje koji pesos sa strane. Tanjir pun egzotičnog voća poput manga, papaje, ananasa. Pored toga, na drugom tanjiru nalazi se jedno isprženo jaje, parče dvopeka sa kačkavaljem, šolja kafe i čaša soka od tog istog spomenutog manga. Deluje dovoljno za prvi dan. Ovaj dan je rezervisan za obilazak Havane i uzbudljivu vožnju kabrioletima iz 60 tih. Silazimo iz stana na zvuk truba i motora, jurimo da uhvatimo pink auto jer je, naravno, najupadljiviji. U našoj ulici je čitava kolona kabrioleta raznih, veselih boja i glasne muzike. Hvatamo roze kabriolet, i vetar u kosi je zagarantovan. Vožnja ulicama stare Havane, obilazak Trga revolucije, skulpture Če Gevare i Fidela Kastra, značajnih ličnosti u istoriji Kube. Sve je ovekovečeno fenomenalnim fotografijama i video snimcima. Veče je rervisano za salsu, uživo svira i peva lokalni bend. Naravno, i kokteli su tu, da bi učenje salse išlo što lakše.
Sreda, 10. avgust 2022. godine
U 7h zvoni alarm, teško se ustaje, kasno se zaspalo, a dan je rezervisan za nove avanture, zato nema razvlačenja. Doručak opet isti, pripremljen sa osmehom, pa je i ovog jutra dovoljan. Ono što nas jedino brine je kako ćemo doći do pijaće vode, jer se do flaširane vode teško dolazi, a sa česme se ne sme konzumirati. Rečeno našim jezikom, do vode možeš doći samo preko „veze”. Ali tu su ljudi dobre volje koji su nam je obezbedili, a oni je konzumiraju u minimalnim količinama, jer je skupa – u proseku od dva do tri evra flaša, a plate su im samo deset puta toliko. Naučili su da je sami prerađuju, cene je, za razliku od nas, gde se i o ovom trenutku pijaćom vodom zalivaju ulice Pančeva. Danas obilazimo mesto zvano Las Terasas. Mesto bogato zelenilom, palmama i neobičnim biljnim vrstama. Drugi deo dana rezrvisan je za kupanje u reci San Huan, gde meštani dolaze sa porodicama. Voda je kristalno čista a vodopadi su toliko jaki da predstavljaju prirodne masažere. To je ono što nam treba posle salsa večeri. 🙂 Povratak u večernjim satima u našu veselu ulicu, jer je muzika ono što ih pokreće. Ove večeri je svako rešio da sam istražuje ulice Havane, a mi, sa još dvoje novostečenih prijatelja odlučujemo se za obilazak hotela „Nacional”, iz 1930. godine. To je bilo mesto boravišta raznih političara, poznatih ličnosti iz celog sveta. Odlučujemo se za taksi a u povratku ćemo prošetati obalom mora. Neočekivano, u centru hvatamo kabriolet jarko crvene boje iz 1959. godine, kojim odlazimo do hotela „Nacional”. Dočekuje nas obezbeđenje hotela, a crveni tepih vodi do samog ulaza. Pa našoj sreći nema kraja.
Četvrtak, 11. avgust 2022. godine
Varadero, mesto gde se stapaju nebo i more. Toplo more tirkizne boje, sitno beli pesak, duge plaže, restorani, jastog koji je serviran pola sata nakon što je upecan, i košta celih 500 pesosa, što je pet evra… Ovo mesto je san svakog klasičnog turiste, ali ne i moj, jer ne predstavlja pravi duh Kube. U svakom slučaju, dan je iskorišćen maksimalno uz odlične koktele, sunčanje, kupanje i uživanje u kvalitetnoj hrani uz živu muziku koja ti svira na plaži – za bakšiš. Po povratku u smeštaj, veče je rezervisano za izlazak u „Fabriku”, noćni klub, gde svaka prostorija predstavlja poseban stage, mi smo to nazvali mini Exit. Odličan provod upotpunili su još bolji kokteli.
Petak, 12. avgust 2022. godine
Vinales, selo gde se nalaze plantaže duvana. Dočekali su nas domaćini sa kafom obogaćenom rumom. Oni su nas sproveli kroz prostorije gde se suši duvan i pokazali kako se motaju tompusi. Naravno, nakon toga smo i zapalili te iste cigare i uživali u razgovoru sa proizvođačima. Tada smo saznali da 90 posto njihove proizvodnje uzima država, a samo 10 posto ostaje njima, i onaj deo koji uspeju da sklone sa strane, a da ga ne prijave. Po povratku sa plantaže obišli smo pećinu u kojoj se možeš provozati čamcem uz raniju najavu grupe. Ručak organizuju meštani, tako što svako spremi nešto. Uglavnom su to morski plodovi, crni i beli pirinač, kao i sladak krompir. I ako žive skromno, sva ta hrana poslužena je sa ljubavlju. Uveče smo se dogovorili da ćemo prošetati centrom Havane, kako bismo videli kako izgleda noćni život onih koji nemaju novca da izlaze u klubove. Ljudi sede na ulicama, pevaju, pričaju, igraju salsu… Lično smatram da je prednost to što nemaju internet, jer ih to zbližava.
Subota, 13. avgust 2022. godine
Ovog jutra alarm zvoni u 5h, jer je dan povratka kući. Užurbano se pakujemo i krećemo put aerodroma, opraštajući se od divnih ljudi koji su nam ovaj odmor učinili nezaboravnim. Ženica koja nam je pripremala doručak bila nam je beskrajno zahvalna na novcu koji smo joj ostavili, celih 30 eura, što je jedna njihova mesečna plata. Žureći ka aerodromu, shvatila sam da se vraćam u svoju svakodnevnu rutinu, jer se kod njih nigde ne žuri, i vreme nije ograničavajući faktor. Verujem da sam od njih mnogo naučila, da novac ne znači sreću, da vreme uludo trošim udovoljavajući svima, da i sa malo hrane može da se preživi, kao i da voda mora da se ceni.
Autorka je inženjer zaštite bilja, obožavalac suncokreta,ljubitelj plesa,kvalitetne muzike i pozitivnih ljudi
