Da će naprednjak – kao generički pojam, mentalno stanje i moralni format – čim otvori usta nešto slagati, nekoga prevariti, izmanipulisati, obmanuti… to je nelakovernom, kritički mislećem i časnom delu domaće javnosti (a i inostrane, ko ozbiljno prati ovdašnja zbivanja) jasno već 13 godina – od kad je arhilažov Oskar onomad najavio, čekajte, stvarno, Oskare, gde ti nestade onaj srpski mercedes iz Ikarbusa, šta bi s tim grandioznim obećanjem? I da, dokle je stigla izgradnja mreže stajališta letećih taksija za Expo? A dokle istraga o tome ko je udario policajca u civilu i naneo mu povrede lica tokom studentske blokade RTS-a? Evo samo tri od tri miliona i tri primera esenesovskog jajarenja, pilićarenja i šibicarenja…
Nakon toliko vremena raspolaganja izvršnom komandom – i grubog zloupotrebljavanja tog mehanizma upravljanja državom – u sveopštoj havariji Srbije koju su prouzokovali sa zlom namerom prema prirodi i društvu ove nesrećne zemlje, a sve busajući se u grudi patriotske, sasvim je nemoguće sačiniti kompletan katalog naprednjačkih „kratkih nogu”. I ovdašnji progresivci, u lokalnim okvirima, daju značajan doprinos sveopštoj srpskoj entropiji istine: nema pančevačkog ćacija i ćacike kome će iko sa trunkom soli između ušiju ostaviti stan na čuvanje kad krene na letovanje, a kamoli da mu/joj bilo šta (po)veruje na „majke mi”.
Sa sve dubljim zalaskom u terminalnu fazu, dakle fazu konačnog silaska s vlasti, i izjave lokalnih zvaničnika postaju sve ciničnije, sarkastičnije, licemernije i sa sve većom dozom demagogije. U tim olako prosutim rečima, koje se bez srama podsmevaju zdravom razumu, koje svedoče o prisustvu deluzija u ozbiljnim razmerama, i obiluju logičkim greškama, prednjači gradska menadžerka Maja Vitman. Osoba u čijoj biografiji piše da je „prva radna iskustva iz oblasti građevinarstva i menadžmenta sticala u Kanadi gde je boravila osam godina”, a koja trenutno, sticajem žalosnih okolnosti, u kombinaciji sa svojstvom poslušnosti prema stranačkim koordinatorima, obavlja funkciju glavnog gradskog operativca, morala bi da jako vodi računa o tome šta priča pred novinarima, makar i pred kamerama nekada ugledne, a sada lojalističke TV Pančevo; jer je onom gomilom bedastih besmislica koje je izgovorila u utorak, 27. maja na košarkaškom terenu iza Preobraženske crkve uvećala ionako nemerljivu količinu dezinformacija, lažnih vesti, nečinjenica, opisa obrnute stvarnosti i optuživanja drugih da rade upravo ono što rade oni, šrafići kartela braće Vučić, koji se u javnosti predstavlja kao politička stranka. Taj smehotresni splet sklepanih polurečenica o srednjoročnom planu i projektima, javnim uvidima, u Kanadi ne bi prošao ni kao usputni monolog u epizodi drugorazredne humorističke TV serije, a kamoli pažnje vredna izjava gradske zvaničnice… Ali ovo je Zemlja Srbina, pa mnogi i veće verbalno smeće, i mimo Majinih veleumnih sentenci, doživljavaju kao mudrost tibetanskih filozofa…
Uvek u urednoj frizuri, uvek odglumatani pokreti, uvek ravan glas i hladna mimika, kao da je učila fore i fazone u Akademiji mladih lidera, Maja je toga dana došla čistog obraza da se obrati Margićanima koji su pokušali da odbrane teren od nenajavljene rehabilitacije. Slobodni građani su, naime, na inicijativu tamošnjeg Zbora, pretprošle sedmice dobrovoljnim radom i svojim sredstvima uredili igralište, i u nedelju organizovali donatorski košarkaški turnir i takmičenje u ubacivanju trojki, koji su privukli veliki broj učesnika i gledalaca, pogotovo omladine, iz celog grada.
Majina pojava na licu mesta, nakon bagera koji je drugi dan zaredom došao da razvaljuje asfaltnu podlogu, još jedanput je belodano pokazao da u zgradi Gradske uprave u radno vreme borave, zapravo, neka strašno zaplašena, vrlo ranjiva, u snazi ideja nejaka, i, najgore, ekstremno sujetna ljudska bića; ona jednostavno nisu sposobna da mirnih živaca istrpe saznanje da je neka sila koju ne kontrolišu učinila nešto korisno za građane, zbog čega mora da im otme šou, da pokuša da umanji štetu direktne građanske akcije po tu gomilu uhljeba u Ustanovama i Insitucijama, da izreklamira tu neuspešnu i srebroljubivu bratiju s Trga kralja Petra. Umesto da položi račune za katastrofalno vođenje grada, i to građanima koji su joj poslodavci, dotična je, zapravo, došla da se sa prisutnim Gornjanima nadgornjava. Pokušavajući da im objasni kako to da je rehabilitacija terena počela baš sad, nakon izuzetno uspešnih vaninstitucionalnih akcija margićanskih zboraša, Maja je, a da nije trepnula, izjavila da je njoj svaki građanin podjednako važan, šta god da misli, jer na to ima pravo, i njena su vrata uvek otvorena, i mi smo super, i mi smo sjajni i mi smo bajni i bla-bla-bla, da bi već u sledećoj rečenici optužila građane da su nasilni (!) i da nasiljem žele da zaustave razvoj i prosperitet Pančeva (!!!).
Ipak, apsolutni hajlajt predmetne izjave bio je Majina tvrdnja da sve mora da bude u SKLADU SA ZAKONOM; to nije obično spinovanje, to nije obično sluđivanje: to je perverzija po sebi.
Pa kad joj je poštovanje zakona (rešenja, uredbi, odluka…) toliko srcu blisko, čime bi Maja (a i prateća ekipa, Aca Frizurica, Ivan Averel Tešić, Marko Autotjun Mladenović…) mogla da objasni neverovatne stvari koje su se desile tokom njenog i njihovih mandata kao što su, na primer izgradnja Mortadele, u tom gabaritu ili rušenje kuće u Žarka Zrenjanina 21, u zoni zaštićene ambijentalne celine centra Pančeva? Ili rušenje Slavine, kompleksa u režimu prethodne zaštite? I kakvo se relativizovanje propisa, poznajući igrače u Gradskoj upravi i inspekcijama, Zavodu za zaštitu spomenika kulture i povezana lica, može očekivati u upravo aktiviranom poslu priprema za rušenje objekata Štamparije „6. oktobar”, skoro pet godina nakon drugog požara?
Da li je po-poštovanju-zakona-poznata Maja ikada poslala građevinsku inspekciju da prekontroliše poštovanje zakona na gradilištima stambeno-poslovnih objekata? I šta bi, štiteći interese grada i građana, preduzela ako bi stvarno profesionalna inspekcija utvrdila da se stanje na terenu, u realnom vremenu u 99 odsto situacija ne podudara sa stanjem u papirima? A kad smo već kod inspekcija, šta bi rekla o selektivnoj upotrebi ove službe, koja je prošle nedelje tražila rešenja o postavljanju letnjih bašti (a grad te ugovore ne potpisuje sa zakupcima javnih površina, dakle ne ostvaruje prihode, godinama unazad), samo od vlasnika ugostiteljskih radnji i kafića u Njegoševoj, u Parku i u Sokačetu, koji su bili zatvoreni 24. januara ove godine, u znak podrše generalnom štrajku na koji je pozvao studentski pokret?
Ne bi ni rekla, ni preduzela ništa, kao što uporno izbegava da ukloni nelegalne splavove pobacane po obalama Tamiša, kao što ne insistira na utvrđivanju i objavljivanju činjenica o ekološkom incidentu od 13. januara 2023. godine, kada je u Topoli curela amonijačna voda, na primer; ili, po kom zakonu je dozvoljen uticaj na birače i kupovina glasova, što se redovno dešavalo pred svake lokalne, pokrajinske i republičke izbore? I na kraju, kad se već poziva na zakone, zašto nije onemogućila izvesnog građanina Branislava Gligorića, uredno stranački sistematizovanog, da se u istom tzv. TV prilogu lažno predstavi kao predsednik Skupštine MZ Gornji grad, kada mu je, kao i svim ostalim, mandat istekao još prošle godine? Primera je bezbroj i apsolutno svaki Pančevac i svaka Pančevka znaju za poneki.
Sve u svemu, za Maju bi bilo dobro da shvati da je poznavanje i poštovanje prava, i praktikovanje i primenjivanje zakona ipak nešto komplikovaniji posao od pravljanja trajne ili izvlačenja pramenova. Bolje je da Pančevo ima jednu dobru frizerku više, koja se razume u „menadžerisanje” friziranja, nego što ima jednu lošu gradsku menadžerku, koja se ne razume u upravljanje gradom…
