Fašizam – naklon zlu

Dragana Petrov
Objavljeno 04.04.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 20 mins

U fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem. Građani se pozivaju samo kada treba odigrati ulogu naroda. – Umberto Eko

Stogodišnjica od formalnog osnivanja fašizma protutnjala je 23. marta (ovog datuma je 1919. godine Benito Musolini, „ljuti novinar i razočarani vojnik iz Prvog svetskog rata”, osnovao političku organizaciju „Italijanski savez borbe” (Fasci Italiani di Combattimento) i pozvao aktuelne političke aktore i faktore svetske, a pre svega evropske zajednice da se pozabave ovom totalitarnom ideologijom koja je od početka 20. veka, i zvaničnog ustanovljenja igrala jednu od presudnih uloga u formiranju i današnjeg „lica sveta”, a čiji je pokušaj restauracije, nasuprot trudu da se ona potpuno zatomi, do naših dana evidentan.

Savremena politička teorija u pokušaju da osvetli sve aspekte ovog vida represivnog totalitarnog uređenja i njegovog utcaja na mnogobrojna potonja državna uređenja, ukazuje pored uzroka, istorijskih uslova i ideoloških premisa iz kojih je formiran, i na refleksije (etatizam, militarizam, ksenofobija, etnocentrizam, radikalni nacionalizam, rasizam (nacizam) Nemačka (1920-1945), ekstremna antidemokratija, nakon ustanovljenja i vladavine u brojnim zemljama – Japan (1931-1945), Brazil (1937-1945), Čile (1932-1938), Kina (1932-1938), Finska (1929-1932), Grčka (1936-1941), te Portugal (1932-1974) i Španija (1936-1975). Postojali su ozbiljni fašistički pokreti i u jednoj Švedskoj (1926-1929), Belgiji (1930-1945), Holandiji (1923-1945), Norveškoj (1943-1945), Velikoj Britaniji (1932-1940), Sjedinjenim Američkim Državama (1933-1941) i Jugoslaviji (1935-1939).

Šta je sve ideološka konotacija koja je presudna, u kom vidu se javlja (nacizam, klerofašizam, suprematizam), presudna mu je odlika kolektivizam, država (ili nacija – nacizam), iznad pojedinca.

Fašizam je jedna hibridna, populistička i nacionalistička ideologija koja se komotno prilagođava datom istorijskom i sociopolitičkom okruženju. Fašizam jednostavno nisu samo nacisti koji marširaju i salutiraju po Nirnbergu u filmovima Leni Rifenštal. Niti su to samo neonaci-skinhedi koji na koncertima salutiraju „Zig hajl” kada ne maltretiraju Rome nakon jednog piva previše. Velika država i moćna nacija, sa više ili manje religije u tom bućkurišu, a sve nasuprot svim drugim i drugačijim, bila je i ostala glavna strukturna i organizaciona odlika fašizma. – Aleksej Kišjuhas, „Vek fašizma”– Danas

Jedan je od neupitnih uzroka političkog delovanja koje od Prvog i Drugog svetskog rata do našeg doba, svojom zaraženom ideologijom i ultranasilnim otelotvorenjem ostavlja bezbrojne žrtve iza svojih krvavih tragova. U „osvitu” fašizma primarno Jevreji, Romi ili Sloveni, danas svi koji su „drugačiji”: migranti, manjine, LGTB populacija, pripadnici druge vere, nacije ili partije. Mada je u sociološkom diskursu nalazio oslonce i u srednjoj klasi (nacizam), ili aristokratske elite kao u Francuskoj, do radničke klase koja je podržala fašizam u Mađarskoj i Rumuniji, pretežno je uporište imao u oligarhijskim, aristokratskim krugovima, koje su u njemu videle jedini način odbrane sopstvenih klasnih pozicija. I pored različitih doktrinarnih nijansi, gotovo sve njegove diskurse boji antiliberalizam, antikomunizam i svojevrsni konzervativizam koji u demokratiji i njenim dostignućima vidi svoj antipod.

Zlo u 10 tačaka

U eseju „Večni fašizam” iz 1995. godine, italijanski pisac i akademik Umberto Eko definiše u deset tačaka presudne ideološke odlike fašizma:

„Uprkos nekim nejasnoćama po pitanju razlika između različitih formi fašizma tokom ljudske istorije, mislim da je moguće napraviti jednu skicu, listu karakteristika tipičnih za nešto što bismo mogli nazvati ur-fašizam, tj. večni fašizam. Ne može se baš reći kako te karakteristike čine jedan organizovani sistem; mnoge od njih su međusobno kontradiktorne, ili su podjednako tipične za druge vidove despotizma i fanatizma. Međutim, dovoljno je prisustvo samo jedne karakteristike sa liste, i fašizam će krenuti da koagulira oko nje aktivirajući i ostale.

1. Prvu karakteristiku ur-fašizma predstavlja kult tradicije
Tradicionalizam je, naravno, mnogo stariji od fašizma. On nije bio samo tipičan za kontrarevolucionarnu katoličku misao posle Francuske revolucije, jer potiče iz poznog Helenskog doba kao reakcija na klasičan grčki racionalizam.

2. Tradicionalizam implicira odbacivanje modernizma
Nacisti i fašisti su obožavali tehnologiju, dok je tradicionalistički mislioci obično odbacuju kao negaciju tradicionalnih duhovnih vrednosti. Međutim, iako su se nacisti ponosili dostignućima svoje industrije, njihova hvala modernizma je bila samo ljuštura ideologije zasnovane na krvi i tlu. Poricanje modernog sveta je bilo sakriveno u negiranju kapitalističkog stila života. Prosvetiteljstvo, tzv. Doba Razuma, smatrano je za početak doba izopačenosti. U tom smislu, ur-fašizam možemo definisati i kao iracionalizam.

3. Iracionalizam se takođe oslanja na kult akcije zarad nje same
Akcija koja je predivna sama po sebi, mora biti preduzeta pre, ili čak bez ikakve refleksije. Razmišljanje predstavlja samo formu kastracije, oduzimanja muškosti. Stoga, kultura postaje sumnjiva jer se poistovećuje sa kritičkim stavovima. Nepoverenje prema intelektualnom svetu oduvek je predstavljalo jedan simptom ur-fašizma – od Geringovog običaja da parafrazira rečenicu iz Jostove predstave („Svaki put kada čujem reč kultura, hvatam se za pištolj”), do konstantne upotrebe fraza poput „degenerisani intelektualci”, „jajoglavci”, „dekadentni snobovi” ili „univerziteti su legla komunjara”. Oficijelni fašistički intelektualci su uglavnom bili angažovani da napadaju modernu kulturu i liberalnu inteligenciju, pritom ih optužujući da su izdali tradicionalne vrednosti.

4. Kritički duh ističe različitost, a razlikovati se predstavlja simptom bolesti modernizma
U modernoj kulturi naučna zajednica smatra da je neslaganje način za poboljšanje znanja. U ur-fašizmu, neslaganje je izdaja. Osim toga, neslaganje je znak različitosti. Ur-fašizam raste i traži konsenzus masa tako što eksploatiše i potpiruje prirodni strah od različitosti. Prvo obraćanje jednog fašiste ili ranog fašističkog pokreta biće poklič protiv „uljeza”. Ur-fašizam je po definiciji rasistički.

5. Ur-fašizam potiče od individualne ili društvene frustracije
Ovo je razlog što jednu od najtipičnijih karakteristika istorijskog fašizma čini obraćanje frustriranoj srednjoj klasi, koja pati usled ekonomske krize ili političkog poniženja, zaplašena pritiskom nižih društvenih grupa. U naše doba, kada su „stari proleteri” prerasli u „sitne buržuje”, i kada su lumpenproleteri uglavnom eliminisani sa političke scene, fašizam sutrašnjice će već naći sebi publiku u toj novoj većini. Za ljude koji se osećaju uskraćeni jasnog društvenog identiteta, ur-fašizam tvrdi kako je njihova jedina zajednička privilegija to što su rođeni u istoj zemlji.

Ovo su koreni nacionalizma. Pored toga, jedini koji mogu jednoj naciji obezbediti njen identitet – to su njeni neprijatelji. Zbog toga u dubini ur-fašističke psihologije obitava opsesija zaverama, ako je moguće – međunarodnim. Sledbenici moraju da se sve vreme osećaju kao da su pod opsadom. Najlakši način borbe protiv takvih zavera je pozivanje na ksenofobiju. Međutim, sama zavera mora da potekne iznutra: Jevreji najčešće predstavljaju najbolju metu jer imaju tu „prednost” u odnosu na ostale neprijatelje, da budu i unutra i spolja. U SAD, ističe se primer opsednutosti zaverom koja se može naći u Robertsonovom „Novom svetskom poretku”; međutim, kao što smo to videli, ima toga još…

6. Sledbenici moraju da osećaju poniženost pred sjajem bogatstva i moći njihovih neprijatelja
Kao malog, učili su me da Engleze smatram za ljude koji jedu pet puta dnevno. Oni jedu češće od siromašnih, ali bistrih Italijana. Jevreji su bogati i međusobno su povezani tajnom mrežom uzajamne pomoći. Međutim, sledbenici ur-fašizma moraju biti ubeđeni da mogu da nadjačaju takve neprijatelje. Stoga, kontinuiranom promenom retoričkog fokusa, neprijatelji biva prikazan čas kao prejak pa potom kao preslab. Fašističke vlade su uvek imale tu sudbinu da gube ratove zbog suštinske nesposobnosti da procene objektivnu snagu neprijatelja.

7. U ur-fašizmu nema borbe za život, već bi se pre moglo reći kako se živi zarad borbe

8. Elitizam predstavlja tipičan aspekt svake reakcionarne ideologije, u meri u kojoj je on fundamentalno aristokratski; aristokratski i militaristički elitizam podrazumevaju surovi prezir prema slabima.

Ur-fašizam može da zagovara jedino populistički elitizam. Svaki (običan) građanin pripadnik je najboljeg naroda na svetu, članovi Partije su najbolji među građanima, svaki građanin može (ili bi trebalo) da bude član Partije. Međutim, patriciji ne mogu da postoje bez plebejaca. Vođa, koji dobro zna da mu moć nije delegirana na demokratski način već osvojena silom, takođe zna da se njegova moć zapravo zasniva na slabosti masa, koje su toliko slabe da zaslužuju da njima neko vlada.U takvoj perspektivi, svi bivaju obrazovani tako da postanu heroji.

Pošto je zaista teško igrati tu igru permanentnog rata i heroizma, ur-fašista sopstvenu volju za moć prenosi na teren seksualne problematike.

To predstavlja poreklo mačizma, koji podjednako podrazumeva kako prezir prema ženama, tako i netoleranciju i osudu nestandardnih seksualnih navika (od čednosti do homoseksualnosti). Pošto je čak i seks nimalo laka igra, ur-fašista se laća igre oružjem (koja predstavlja surogat za falusne „igrarije”).

9. Ur-fašizam je zasnovan na selektivnom populizmu; po nekima je to kvalitativni populizam.
Građani u demokratiji imaju individualna prava, ali u celini gledano njihov politički uticaj postoji samo sa kvantitativne tačke gledišta: pojedinac sledi odluke većine. Međutim, u ur-fašizmu pojedinac kao jedinka nema nikakva prava, a „Narod” biva posmatran kao jedan kvalitativan, monolitan entitet kojim se označava „Zajednička Volja”. Pošto nijedan veći skup ljudi ne može imati zajedničku volju, Vođa se stara da bude njihov zastupnik. Nakon što izgube demokratska sredstva delegiranja sopstvene moći i volje, građani prestaju da delaju; oni samo povremeno bivaju pozvani da odglume ulogu Naroda. Na taj način Narod postaje samo teatralna fikcija. U budućnosti ćemo imati TV ili internet populizam, u kome emotivna reakcija jedne odabrane grupe građana može biti predstavljena i prihvaćena kao Glas Naroda. Zbog svog kvalitativnog populizma, ur-fašizam mora da bude protiv „trulih” parlamentarnih vlasti. Svaki put kada neki političar potegne sumnju u legitimitet parlamenta jer on „više ne predstavlja glas naroda“, moguće je nanjušiti ur-fašizam.

10. Ur-fašizam koristi Novogovor
Novogovor je osmislio Orvel u „1984”, kao zvaničan jezik nečega što je nazvao Engsoc – engleski socijalizam. Međutim, elementi ur-fašizma su zajednički za različite forme diktature. U svim nacističkim i fašističkim udžbenicima korišćeni su osiromašen vokabular i elementarna sintaksa, zarad ograničenja instrumenata složenog i kritičkog rasuđivanja. Zbog toga moramo biti spremni da identifikujemo različite tipove Novogovora, čak i kada uzimaju očigledno nevinu formu zabavnih emisija.

Ur-fašizam je i dalje svuda oko nas, ponekad u civilnom odelu. Bilo bi daleko lakše prepoznati ga kada bi se pojavio neko i svetu objavio „Želim da ponovo radi Aušvic, želim da crnokošuljaši ponovo paradiraju italijanskim trgovima”. Samo, život nije toliko jednostavan – ur-fašizam se može vratiti pod nadasve nevinom maskom. Naša dužnost je da ga razotkrijemo i prstom upremo u svaku od njegovih pojava – svakoga dana, u baš svakom kutku sveta.

Zlo u našem sokaku

Moje predstave postavljaju vrlo neugodna pitanja, pitanja normalizacije jednog fašistoidnog diskursa tj. kolektivnog zaborava – kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa jedan od najznačajnijih evropskih pozorišnih reditelja, Oliver Frljić. Moje predstave govore o dehumanizaciji sveta i društava u kojima živimo i na koji način su se ta društva pokazala nespremnim da brane neke temeljne vrednosti na kojima su barem trebala nastati. Govore ponajviše o savremenom fašizmu i nemogućnosti demokratije da zaustavi fašizam. Bilo je za očekivati da nakon iskustva Drugog svetskog rata, demokratija, kao oblik političke preprezentacije, razvije neke mehanizme koji će zaustavljati one političke tendencije koje su esencijalno antidemokratske. Vidimo danas u celoj Evropi, pa i globalno, da to nije slučaj. Naravno da taj savremeni fašizam ne voli da ga zovu tim imenom. Mene je dosta kolega u Zagrebu optuživalo da previše koristim taj pojam, da proizvodim inflaciju. Sada su malo promenili svoje mišljenje jer je došla voda do grla. Građanska klasa je postala meta i žrtva svog vlastitog ignorisanja tog fenomena u hrvatskom društvu. U kontekstu nekakvog građanskog bontona, moje predstave sigurno jesu malo nepristojne, ali ja nikada nisam radio predstave za tu publiku. One postavljaju vrlo neugodna pitanja, pitanja normalizacije jednog fašistoidnog diskursa tj. kolektivnog zaborava. Mislim da od Hrvatske i Srbije nema boljeg primera za to. Ovde su ljudi tako brzo zaboravili ko je i što je bio Aleksandar Vučić, šta je radio i šta je govorio, kome je bio leva ili desna ruka, meni svejedno. U Hrvatskoj je to bio konstitutivni moment 1991. godine, da se zaboravi sve do tada, ili da se, sve što je do tada bilo, proglasi groznim i tako dalje.

Postoji takođe jedna vrsta straha od ulaska u polemiku sa centrima političke moći. To je taj klasični.

Smrt fašizmu

Na kući pripadnika romske nacionalne manjine Mirka Jovanovića u Zaječaru ispisani su grafiti sa fašističkim simbolima kao i grafiti sa pozivom na smrt, preneo je portal „Glas Zaječara”. Slučaj je prijavljen policiji, a Mirko Jovanović je kako je rekao za portal, otišao iz Zaječara jer se plaši za svoju bezbednost.

„Glas Zaječara” prenosi da je u prepodnevnim časovima Mirko Jovanović, na kući svog oca u Zaječaru ugledao grafite sledeće sadržine:

„Smrt ciganima ove kuće, dobro došli u vrata pakla”. Pored ovakvih natpisa nacrtan je i kukasti krst.

Mirko Jovanović je u izjavi za ovaj lokalni portal rekao, da se boji za svoj život i da je zbog toga danas otišao iz Zaječara.

U Policijskoj upravi Zaječar kažu da je slučaj prijavljen policiji i da se intezivno radi na njemu.

„Policija je odmah po prijavi oštećenog izašla na lice mesta, odradila uviđaj, i po sačinjavanju izveštaja, isti će biti prosleđen nadležnom tužilaštvu na mišljenje. Policija intezivno radi na rasvetljavanju događaja”, izjavila je portparolka PU Zaječar za portal „Glas Zaječara”.

Član Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i predstavnik Društva Roma Zaječar Miljan Rašić osudio je ovakav čin vandalizma.

„Na žalost ovo je čin ljudi koji gram mozga nemaju. Najstrožije osuđujem ovakav čin vandalizma i čvrsto verujem da će policija uraditi svoje i počinioce ovakvog sramnog čina najstrožije kazniti”, rekao je Rašić za portal „Glas Zaječara”.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

One Comment to: Fašizam – naklon zlu

  1. Avatar

    O zemlji, slobodi, ljubavi, prijateljstvu

    april 12th, 2019

    „Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti”
    Branko Miljković
    Ja sjećam se – KUD IDIJOTI
    https://www.youtube.com/watch?v=D9GBlRK_aYc
    „Ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju, ali, hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj”
    Branko Miljković
    Si me quieres escribir (Ako mi budeš poželela pisati), odlomak iz filma Zemlja i sloboda (Land and Freedom) Kena Louča (by Ken Loach) iz 1995. godine
    https://www.youtube.com/watch?v=EblaQoG23uk
    Ay Carmela – Darko Rundek
    https://www.youtube.com/watch?v=akUVSQQZmBY

    „Nema čoveka koji će postati lider, ako sve želi da uradi sam ili dobije sve zasluge za to što radi”
    Dejl Karnegi
    Bella Ciao – Música da Série La Casa De Papel (Kuća od papira) – Netflix
    Autor nepoznat; Muzička obrada: Manu Pilas

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)