Kao što se vidi iz naslova, ja nisam od onih koji će studentima reći da je sve bilo super i da idu pravom smeru. Jedina dobra stvar ovog protesta je što je demantovao Vučićeve tvrdnje da je gotovo sa obojenom revolucijom.
Međutim, postoji i jedan veliki problem.
Ne, ovaj protest nije fijasko zbog nasilja koje je usledilo nakon njega, ljudi koji su dobili batine i bili privedeni.
Takođe, nije najgore to što će većina građanista da se mršti na govore koje su održali momak sa šajkačom i Lompar i da preti da će zbog toga da prekine svoju podršku studentima.
Ovaj protest je Vučićeva pobeda zato što je nakon osam meseci borbe pokazao da studenti, iako su u stanju da okupe ogroman broj ljudi, ipak nisu u stanju da iznude ispunjavanje ijednog svog zahteva, niti su blizu tome. Pokažu velike mišiće, ali ne mogu da zadaju udarac protivniku, kamoli da ga nokautiraju.
Dakle, zahtevi nisu ispunjeni i logično je pretpostaviti da neće biti ni u narednom periodu.
Zaključak nakon osam meseci borbe.
Svaki projekat, bio on studiranje, rušenje vlasti ili krečenje stana, ima svoj vremenski okvir u kojem treba da bude završen. Recimo, ako moler hoće da pogodi krečenje stana, on ne može da kaže potencijalnoj mušteriji „Uradiću ja to, ima da bude cakum pakum, ali ne znam kad će da bude gotovo. Možda za dva dana, možda za mesec dana, a možda i za dve godine”. Dakle, vreme je resurs, kao i radna snaga, sredstva za rad, materijal itd. i od efikasnosti njegovog iskorišćenja zavisiće i uspešnost projekta. Ukoliko se ne zna kada će projekat da bude završen, onda će klijent (u ovom slučaju, narod) u nekom trenutku da odustane od posla sa izvođačem. Ja lično ću biti među poslednjima koji će to da učini, ići ću i na narednih 50 ovakvih protesta, ali ogroman broj drugih ljudi će u nekom trenutku ranije da digne ruke.
Sem naroda, ni sami studenti neće biti spremni da izgube i naredne dve godine studiranja zarad blokada fakulteta i organizovanja protesta koji ne donose rezultat. Ko nije studirao možda misli da sve ovo može da traje u nedogled i da ćemo svako malo da idemo na veličanstvene proteste i na žurke ispred RTS-a, ali ko jeste studirao, zna šta znači „ispasti iz forme” učenja. Pre ili kasnije, neki od njih, a onda i sve više njih, će početi da odustaje od borbe.
Kako izbeći slom protesta?
Jučerašnje „zeleno svetlo” je bio predaja odgovornosti za dešavanja okupljenom narodu. Ili, drugačije rečeno, izraz nesposobnosti i nespremnosti studenata da preuzmu odgovornost za to. Oni mogu da okupe ljude ali ne mogu i ne žele da ih vode, niti da odgovaraju za njihove postupke. S druge strane, opozicione stranke se nude da preuzmu proteste, ali ih narod ne želi. Narod želi da ga vode studenti, oni koji to ne mogu i ne žele.
Šta je rešenje?
Rešenje je u reorganizovanju tj. formiranju nove organizacije, sastavljene od studenata i građana spremnih da im pomognu. Ali ne građana članova opozicionih stranaka, već onih koji nisu kompromitovani ni na koji način, čak ni samim članstvom u istima, ili barem nekom funkcijom. Zadatak te nove organizacije bi bio čuvanje baklje do raspisivanja izbora za godinu i po dana. Plamen bi nastavio da gori čak i ako se blokade fakulteta prekinu usled povratka većine studenata na nastavu. U toj organizaciji politika bi se formirala direktnim sučeljavanjem različitih mišljenja, a ne nametanjem ideja o srpskom svetu, što je Lompar uradio juče. A vodeći članovi te organizacije trebaju da budu istaknuti pojedinci poput Bodiroge, Gagija Jovanovića, Vidića… pa što ne i onog kome se i sam Neandrej plaši da pomene ime.
U toj novoj organizaciji će možda biti nekih mudrih glava koje će im savetovati da je bilo kakav sukob sa policijom, uključujući i stajanje pred kordonom, vikanje na kordon ili odbijanje da se raziđemo siguran način da dobijemo batine i budemo uhapšeni. I ne samo to, nego ćemo mu time dati municiju da nas etiketira kao nasilnike i da sebe uzdiže kao nekoga ko je sve vreme znao i govorio da jesmo nasilnici i da se samo lažno predstavljamo kao mirni građani.
A tek smo na godinu i po dana od raspisivanja redovnih izbora. Ako se nešto ne promeni u taktici, razbucaće nas tako da nam neće ostati ni 10.000 pristalica.
