Romani dar (romski strah)

Većina ljudi zna za milione Jevreja ubijenih u Hitlerovim logorima smrti, ali u holokaustu tokom Drugog svetskog rata stradali su i Romi na isti način

Objavljeno 02.12.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 14 mins

Prethodni deo teksta možete pročitati ovde

Odmah posle Jevreja, upravo Romi su bili na meti nacista za sistematsko istrebljenje. Krajem tridesetih godina prošlog veka, nacistička rasna ideologija je proširena kako bi obuhvatila ideju da su, poput Jevreja, Romi takođe bili „vanzemaljske krvi” (außerirdisches Blut –alien blood) i pretnja rasnoj snazi „arijevske rase gospodara” (arische Herrenrasse – Aryan master race). Kao deo razvoja ovih ideja, Romi su bili predmet masovnog programa pseudonaučnih istraživanja. Takođe su bili meta prisilne sterilizacije i prisilnih medicinskih eksperimenata.

Procena je da ih je u holokaustu stradalo 1.200.000, mada se tačan broj ne zna. Ono što posebno pogađa je činjenica da je do zvaničnog priznanja Nemačke da su Romi uopšte bili žrtva holokausta došlo tek 17. marta 1982. godine, kada je kancelar Nemačke bio Helmut Šmit. Tada su priznali i holokaust Sinta, romskog naroda srednje Evrope, koji su usko povezani sa grupom poznatom kao Manuš u Francuskoj. Oni su bili tradicionalno putujući narod i interesantno je da su oni u to vreme bili katolici. Tek 67 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, 2012. godine, u Berlinu je otkriven spomenik Romima koji su bili žrtve nacističkog režima. No, poslednje vesti iz Nemačke bude strepnju da će spomenik „morati” da se pomeri. I sama vest i pokušaj pomeranja tog spomenika jeste dovoljan razlog za zabrinutost.

Spomenik Romima žrtvama nacističkog režima u Berlinu

Romi su, nažalost, bili diskriminisani i u holokaustu, jer to više nego zakasnelo priznanje posle 37 godina je dovelo do toga da se brojem njihovih žrtava manipuliše i da njihovo stradanje ostane u senci svih drugih stradanja. Takođe, po rečima Biljane Tasić, izvršne direktorke Udruženja „Romag”, „mnoge romske žrtve nisu dobile kompenzaciju za razliku od drugih u Drugom svetskom ratu, ali i mnogi Romi nisu ni dočekali 1982. godinu da bi čuli da je holokaust nad njima priznat”.

Zvanični dokumenti za područje bivše Jugoslavije kažu da je na toj teritoriji pre rata bilo oko 200.000 Roma, a po popisu iz 1948. godine bilo 72.755. Da li je taj broj tačan? Verovatno nije, jer su se oni Romi koji su bili manje tamni (pigmenti, pigmeniti) za vreme rata predstavljali, neki put uspešno, a neki put ne, kao predstavnici drugih nacija, na primer Srbi, Makedonci, Bošnjaci, sve u cilju da spasu živu glavu, a posle rata ti „beli Romi” nisu se ponovo izjašnjavali kao Romi.

To ne bi trebalo da nas čudi, s obzirom na golgotu koju su prošli kroz rat.

Kao vojni komandant u Srbiji, general Luftvafea Ludvig fon Šreder (nem. General der Flakartillerie Ludwig von Schröder) 31. maja 1941. godine naredio je registraciju Jevreja i Roma i oni su morali da budu registrovani i da nose žutu traku na ruci na kojoj je pisalo Zigeuner (Ciganin na nemačkom) kao identifikaciju.

Naredba vojnog zapovednika okupirane Srbije Ludviga fon Šredera, 31.maja 1941. godine, glasila je:

Treba poći od načelne postavke da su Jevreji i Cigani uopšte nepouzdan elemenat i da samim tim predstavljaju opasnost za javni poredak i sigurnost. Jevrejski intelekt je taj koji je začeo ovaj rat; on se mora uništiti. Cigani ne mogu biti korisni članovi zajednice naroda s obzirom na njihovu duhovnu i fizičku gradnju. Utvrđeno je da je jevrejski elemenat uzeo znatnog učešća u vođstvu bandi i da su baš Cigani odgovorni za naročita zverstva i za obavljanje obaveštajne službe.

Ovo je bila zakonska osnova za postupanje prema Romima u celoj Srbiji, koju su sprovodili kako vojnici Vermahta, tako i kolaboracionističke vojne snage u Srbiji. Zajedno sa Jevejima oni su na području okupirane Srbije bili satanizovani, obavezni da idu na prinudan rad, zabranjeno im je bilo da rade i posećuju državne ustanove, koriste javni prevoz, bili su obavezni da se prijavljuju policiji, hapšeni, deportovani u logore, mučeni i ubijani.

Šreder je preminuo u bolnici Hohenlychen SS, gdje je prevezen 23. jula 1941. godine nakon avionske nesreće u Beogradu.

Evropski parlament je 15. aprila 2015. godine usvojio rezoluciju kojom se zvanično proglašava Evropski Dan sećanja na romske žrtve genocida u Drugom svetskom ratu i obeležava se 2. avgusta, kao podsećanje na noć između 2. i 3. avgusta 1944. godine kada su nemački nacisti u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau likvidirali takozvani „porodični kamp za Cigane” koji se nalazio u okviru logora. Te noći je 4.300 žena, dece, starih i bolesnih Roma i Sinta, prvo ugušeno u gasnim komorama, a potom spaljeno u krematorijumu. Romske žrtve su ostale kao žrtve bez imena. Taj dan se obeležava i u našoj dršavi. Samudaripen ili Porajmos je romska reč za holokaust.

Iako se Drugi svetski rat odavno završio, zli duhovi prošlosti i dalje ne miruju.

Najnoviji primer je emisija „Posle ručka”, s naslovom „C-19 pravi haos u svetu, vakcina jedino rešenje”, voditeljka Jovana Grgurević, TV Happy sa nacionalnom frekvencijom, koja je emitovana 26. oktobra 2021. godine:

Rasistički komentari su izneti od 120. do 124. minuta emisije, odnosno do kraja emisije. Sve traje tri minuta i 42 sekunde.

U ta tri minuta i 42 sekunde, voditeljka Jovana Grgururević je uspela da u isti kontekst smesti i Hitlera i Rome i genetska istraživanja!

Ona kaže da kada je bio lokdaun (eng. lockdown, zatvaranje), Romi su bili na ulici, kada smo mi (verovatno svi koji nismo Romi) prskali ruke flašom asepsola, Romi su pipali kvake i jeli, a o pranju ruku i maskama neće ni da priča.

Jovana ima i neke svoje procene i po njima Romi su u najmanjem procentu oboleli od virusa kovid-19, tj. od korone. Ja stvarno ne znam da su se podaci o obolelima i umrlima od ovog virusa vodili po nacionalnosti. U stvari, sigurna sam da nisu.

Zatim Jovana i njena gošća, Gordana Mišev iz Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbednost, idu još dalje i opušteno ćaskaju o tome kako treba ispitati DNK Roma i ostalih građana, naučno neutemeljeno zaključuju da Romi imaju posebno „otporan” genetski materijal kao i posebnu „genetsku modifikaciju” koju treba ispitati. Ko to i na osnovu kog Ustava i zakona, draga Jovana?

Tu im se pridružuje u razgovoru i Dragan Vujičić iz Večernjih novosti i stigoše i do Hitlera i stvaranja superiorne rase. Voditeljka zaključuje da ćemo mi (koji nismo Romi) ostati na pranju ruku. Da podsetim, u naslovu emisije stoji da je vakcina jedino rešenje.

Zaista ne znam da li su ovi ljudi svesni da su ovakvim istupanjem u javnosti pogazili sve moralne i društvene norme, a i da su se ogrešili i o zakone ove naše države. Ne samo o Zakon o elektronskim medijima, Zakon o zabrani diskriminacije već i Krivični zakonik Republike Srbije i to član 174 koji reguliše povredu ugleda zbog rasne, verske nacionalne ili druge pripadnosti (Ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana.) kao i član 387 koji reguliše rasnu i drugu diskriminaciju i to u stavu 1 i 3 ((1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina; (3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.).

Građanski pokret „Opre Roma Srbija” podneo je krivičnu prijavu Regulatornom telu za elektronske medije(REM) zbog ovih rasističkih uvreda protiv Roma. Njihovo saopštenje za medije je u celosti prenela Nova.rs.

Iz svega proizlazi da su Romi i u ovoj pandemiji građani drugog reda. Ne zaboravimo da su u ovoj emisiji prozivani i zbog pranja ruku, maski i ostalog. Da li su voditeljka Jovana i novinar Dragan, kojima je profesija praćenje informacija, zaboravili da je ne tako davno, govoreći povodom 8. aprila, Međunarodnog dana Roma, zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao da se u Srbiji previđa činjenica da stanovnici neformalnih romskih naselja, kojih u Srbiji ima skoro šest stotina, nemaju pristup vodi, struji, a kamoli internetu i da nisu u prilici da održavaju osnovnu higijenu, a još manje da deci omoguće praćenje školske nastave preko televizije online. Napomenuo je da im je neophodno obezbediti dodatnu podršku i apelovao na lokalne organe vlasti da preduzmu potrebne mere kako bi ovim naseljima obezbedili pristup vodi i struji jer je to osnovno u situaciji primene mera zaštite usled epidemije korona virusa.

Potom je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević razgovarao sa zamenikom direktora Kancelarije za manjinska i ljudska prava Dragoljubom Atanackovićem o unapređenju zaštite romske populacije od virusa kovid-19. Tada je dogovoreno da će se ministarstvo ozbiljno pobrinuti oko zdravstvene zaštite ovih naselja usled pandemije. To su i uradili, ali radi se o tome da ih je prvo bilo potrebno podsetiti da tamo negde žive i Romi koji nemaju elementarne uslove života i da nisu u stanju da preduzmu još i dodatne mere zaštite koje smo mi ostali imali od početka pandemije.

To je takođe ono što se zaboravlja, da se diskriminacija sprovodi činjenjem, ali i nečinjenjem.

Dok čekamo da se REM oglasi, ostaje pitanje kako smo to stigli dotle da se u jednoj popodnevnoj TV pričaonici o svemu i svačemu, neobavezno i potpuno opušteno priča o proveravanju nečije DNK, Hitleru, genetskim modifikacijama, superiornoj rasi i to sve iz najboljih namera da bi nam bilo bolje.

Da li je ova pandemija toliko pomutila razum ljudima i da se ljudi zbog straha od ove bolesti traže rešenje i u kvazimodernoj eugenici? Ali, to je već druga priča…

Ostavi komentar

  • (not be published)