Kakvu medijsku scenu imamo, a kakva nam je zapravo potrebna; zašto danas retko ima svetih činjenica a slobodnih komentara i da li će SLAPP tužbe ućutkati medije – bile su neke od tema tribine pod nazivom „SLAPP tužbe u južnom Banatu”, održane 30. maja na Trgu Svetog Teodora Vršačkog u Vršcu.
O izazovima s kojima se mediji susreću zbog kritičkog izveštavanja govorili su novinarke Jelena Zorić (BIRN, Vreme), Dunja Marić (Nova ekonomija) i novinar Nenad Živković (Pančevo si ti), dok je razgovor moderirala novinarka Ivana Predić (PANpress).
Pomalo neobično za naše uslove, ovaj javni razgovor realizovan je u Muzičkom paviljonu gradskog trga u Vršcu, takoreći nasred ulice. Organizator, redakcija sajta PANpress, nije uspeo da pronađe odgovarajući zatvoreni javni prostor za održavanje tribine jer ti prostori odavno nisu dostupni za ovakve događaje. Čak ni vlasnici privatnih lokala često nisu raspoloženi da budu domaćini tribina i sličnih skupova, zato što se plaše problema koje bi im mogla napraviti lokalna vlast.
Pravi mediji u Vršcu više ne postoje
Razmatrajući kakvo je stanje na medijskoj sceni u Vršcu, Pančevu i uopšteno u južnom Banatu, Vrščani i Vrščanke čuli su na koje sve načine se moćnici trude da ih ućutkaju, zastraše i odvrate od pisanja o temama od javnog značaja.
Jelena Zorić konstatovala je da joj je ovo prvi put da nastupa u rodnom gradu otkako je otišla iz Vršca u Beograd. Podsetila je prisutne na delatnost Vršačke kule, kao i na to da je nekada bilo brojnih mesta za susrete i tribine i dodala da trenutno ne postoji prostor u kome bi građanstvo moglo da čuje program opozicije ili da prisustvuje javnoj debati po kojoj je Vršac poznat vekovima.
Aktuelni vršački mediji sada služe za propagandu vlasti, kao i za javno vređanje i targetiranje suprotne strane, te su novinari, aktivisti i političari isključivo izdajnici, strani plaćenici, teroristi… Razmena mišljenja postoji na društvenim mrežama, a svetla tačka jesu Vrščanke, grupa na Fejsbuku namenjena informisanju građana i građanki.
Iako rođena Vrščanka, Dunja Marić se nikada nije bavila novinarstvom u svom gradu. Ona je rekla kako pravi mediji u Vršcu ne postoje i kako ne želi da radi za medije koji svoje sugrađane i sugrađanke nazivaju ustašama, plaćenicima, rušiteljima i slično.
Činjenica sveta, komentar slobodan
Kako je Nenad Živković istakao, medijska scena u Pančevu i južnom Banatu je podeljena, osiromašena, atomizovana i antagonizovana, te bi se teško moglo reći da postoji.
– Imamo dva vrlo jasno odvojena bloka – blok paramedijskih medija, koji postoje samo da bi promovisali aktivnosti vlasti i služile kao sredstvo targetiranja političkih neistomišljenika, profesionalnih novinara, aktivista nevladinih organizacija… I imamo drugu stranu koja je marginalizovana, ali se i dalje trudi da radi u skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije i Zakonom o javnom informisanju i medijima. Da se profesionalno bavi poslom u smislu da je činjenica sveta, a komentar slobodan – kazao je Živković.
Profesionalni novinari i novinarke postali su takoreći mete za odstrel. Redakcije ne samo što nemaju ravnopravne i regularne uslove za rad već su često suočene i sa SLAPP tužbama – tužbama protiv učestvovanja javnosti. Kao što je poznato, takvi vidovi obračunavanja su višestruko štetni jer ometaju redovne novinarske aktivnosti, odvlače vreme, pažnju, novac i sve druge resurse. Često se dešava i da sami novinari i novinarke zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva budu primorani da zatraže zaštitu na sudu.
SLAPP tužbe – recept za cenzuru
Protiv članova redakcije sajta Pančevo si ti je od oktobra 2018. godine podneto čak šest tužbi, a četiri procesa i dalje čekaju epilog.
Ondašnji koordinator SNS-a za Južnobanatski upravni okrug Branko Malović, čovek koji nije imao javnu funkciju ali jeste predstavljao realnu vlast u južnom Banatu, podneo je protiv Nenada Živkovića dve tužbe. Međutim, povukao ih je iz nepoznatih razloga nakon tri nedelje.
Posle toga je usledila tužba medijskog radnika Aleksandra Čupića. Nezadovoljan izveštavanjem s jednog ročišta u postupku u kome ga je Živković tužio, on je podneo tužbu protiv Živkovića za povredu ugleda i ličnosti. Prvostepeno, Viši sud ga je proglasio krivim, ali Apelacioni sud je ukinuo tu presudu, te će u julu Viši sud ponovo odlučivati po presudi Apelacionog suda.
Novinara i urednika sajta Pančevo si ti tužio je i bivši načelnik Policijske uprave Pančevo pukovnik Igor Arsić na osnovu povrede ugleda i časti zbog jednog izmišljenog intervjua, komičnog teksta koji je Živković napisao.
– Dve tužbe dobio je naš saradnik i dopisnik iz Kovina Slobodan Dukić. Tužio ga je jedan od činovnika Opštinske uprave u Kovinu zato što je Dukić naišao na vrlo sumnjive i dokumentovane činjenice i dokaze da je dotični Petar Čolaković na osnovu sporne diplome ostvaruje viši koeficijent, te prima i veću platu. Potom je protiv Dukića podnela tužbu i bivša direktorka Predškolske ustanove Naša radost Aleksandra Alavanja jer je kolega pisao o nekim malverzacijama u toj instituciji – objasnio je Živković.
Dok se članovi redakcije sajta Pančevo si ti susreću s tužbama SNS funkcionera i osoba na visokim položajima u državnim institucijama, Jelena Zorić ima posla s kriminalnim miljeom.
– Imam otprilike tužbi koliko i redakcija Pančevo si ti – šest-sedam, sad će to i moji roditelji saznati. Među osobama koji su me tužile jeste jedan višestruki kriminalac i nasilnik, a ostali su svi vezani za organizovani kriminal. Recimo, Belovuk i Miljković su me tužili zato što sam napisala da su pripadnici organizovane kriminalne grupe. Smatraju da će sud strože da im sudi posle mog teksta – rekla je Jelena Zorić.
Kao model ućutkivanja, SLAPP tužbe nisu nepoznate ni Dunji Marić, koju je tužio Nemanja Aleksić, advokat Gorana Vesića, zato što mu je navodno povredila čast i ugled.
– Bila sam spremna na tu tužbu jer su me kolege upozorile: Šta god da napišeš, on će te tužiti. Ne postoji tekst o njemu a da nije usledila tužba. Pisala sam o advokatskim kancelarijama i cenama po kojima zastupaju jednu državnu instituciju, i samo je on bio povređen tim tekstom. U startu mi je bilo jasno da je to njegova standardna praksa – rekla je novinarka Nove ekonomije.
Iako je činjenica da SLAPP tužbe pojačavaju stres i mogu da poljuljaju samopouzdanje, Dunja Marić tvrdi da svoj posao obavlja profesionalno i da svaki tekst može da odbrani na sudu.
Pritisci na slobodnu reč
Po svoj prilici, na SLAPP tužbe niko nije ravnodušan, a rad malih lokalnih redakcija često je poprilično ugrožen. Međutim, ovakve tužbe postale su deo novinarske prakse. One remete fokus bavljenja žurnalistikom, ali predstavljaju i svojevrsno priznanje rada za javno, opšte dobro.
Jelena Zorić, posebno nakon snimanja dokumentarnog filma Šamaranje u ime naroda, kaže da je SLAPP specifičan u Srbiji i da ga prati posebna vrsta iživljavanja. Aktivisti i aktivistkinji koji se bore za čiste reke, očuvanje planina ili protiv seče šuma i aerozagađenja doživljavaju policijsku torturu – napada ih država.
Prema oceni učesnika i učesnica tribine u Vršcu, brojni izazovi i problemi pogađaju medije, međutim, svesrdno su se složili da mnoge informacije stižu u javnost od njih, a ne od državnih organa i institucija, kako bi trebalo. Uloga novinara i novinarki u društvu velika, te nije nimalo slučajno što se novinarstvo naziva sedmom silom.
Kakva budućnost čeka novinarstvo u Srbiji, ostaje nam da vidimo. Kako tvrdi Jelena Zorić, kad mislimo da ne može gore, a onda ipak bude gore, onda se desi i bolje novinarstvo. Tako se desilo da trenutno imamo ubedljivo najbolje istraživačko novinarstvo na Balkanu.
Prema rečima publike, tribina o SLAPP tužbama u južnom Banatu bila im je važna i korisna. Narodna poslanica i odbornica u vršačkoj Skupštini Dragana Rakić nadovezala se na razgovor učesnika i učesnica događaja, te je govorila o medijskom stanju na lokalu i sopstvenim iskustvima sa SLAPP tužbama. U slučaju tuženih novinara i novinarki, naglasila je kako oni mogu da računaju na solidarnost zajednice i kako treba da imaju na umu da je javnost uz njih.
Noseća fotografija, sleva: Živković, Zorić, Marić, Predić
Tribina u Vršcu održana je u okviru projekta „Jačanje otpornosti medijskih radnika u južnom Banatu na SLAPP tužbe”, koji Centar za informisanje i obrazovanje Pero, izdavač sajta Panpres, realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za stavove izrečene tokom tribine odgovoran je Centar za informisanje i obrazovanje Pero i oni nužno ne odražavaju stavove Evropske unije.
