Sterija i Vrščani

Dragica Stanojlović
Objavljeno 08.02.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

Jovan Sterija Popović (1806‒1856) rođen je i umro je u Vršcu. Višestruko je svojim delom zadužio žitelje ove države. Bio je inicijator i osnivač Srpske akademije nauka i umetnosti, osnivač prvog pozorišta i muzeja u Beogradu, reformator obrazovnog sistema i književnik. Rodonačelnik srpske drame, komediograf, romanopisac i pesnik. Očekivano bi bilo da je rodno mesto velikana posebno usmereno da čuva i obogaćuje uspomenu na svog slavnog pretka i da se njegovo ime i delo ističu kao posebna vrednost, označena kao osobeni znak grada.

Vrščani su deklarativno ponosni na Steriju. Tako se izjašnjavaju turistički vodiči i zvaničnici, kada gostima govore o gradu i velikim ljudima rođenim u njemu. Osim verbalne ekspresije ne mogu da ponude konkretne znake koji bi svedočili o pijetetu vezanom za ovu znamenitu ličnost. Niko se za 166 godina od kako je umro, nije setio da ustanovi bar jedan dan u godini koji bi bio posvećen Jovanu Steriji Popoviću. Nikada nije organizovan simpozijum na kome bi stručnjaci mogli da predstave javnosti relevantnu analizu Sterijine uloge u razvoju naše kulture. Nije se događalo da neki profesor srpskog jezika i književnosti sa svojim đacima poseti grob Jovana Sterije Popovića i na njega položi cveće.

Odnos prema ovom velikanu nije građen niti se gradi. On je samo ime koje se prigodno pominje. Kuća koju je sagradio Sterijin brat Đorđe, na mestu gde se nalazila njihova rodna kuća, danas je kafana. Na velikim panoima ispred kapije nalazi se jelovnik i vinska karta. Na jedva vidljivoj tabli pored kapije naznačeno je da se u zdanju nalazi Sterijin muzej. Ako je posetilac primeti i želi da poseti muzej naići će na zatvorena vrata. Neće imati od koga da dobije bilo kakvu informaciju, jer pomenuto zdanje pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čiji predstavnici ne smatraju da imaju bilo kakvu obavezu prema gradu i njegovim posetiocima. Na kući koja se nalazi na mestu stare u kojoj je Sterija umro ne postoji nikakva oznaka da je tu proveo svoje poslednje zemaljske dane ovaj zaslužni građanin Vršca. U uglu gradskog parka do kojeg ne dolaze posetioci nalazi se Sterijina bista, na postamentu oštećenom zubom vremena i „kreacijama” vandala. Ovu bistu je gradu poklonio poznati srpski i evropski arhitekta Dragiša Brašovan, takođe Vrščanin. Na trgu, ispred pozorišta koje nosi Sterijino ime, srećemo skulpturu, umetnički rad Jovana Soldatovića, koju su gradu poklonili pozorišni stvaraoci Srbije. Ozbiljno delo lokalne „estete” postavile su na uzvišenje obloženo ružnim mermernim pločama kojima je kiša isprala teksturu, pa deluju zapušteno i prljavo. Taj besmisleni postament simbolično predstavlja neodgovornost i nesposobnost da se shvati značaj ljudi koji su postavljali temelje kulture jednog naroda. Zbog toga smo tu gde smo i zbog toga nam je tako kako jeste. Sterija kao veliki poznavalac ljudskih slabosti je to znao, ali nije imao kome da prenese.

Ostavi komentar

  • (not be published)