Poverenje u vlast ključno za uspešnu vakcinaciju

Obaveznoj vakcinaciji protivi se najveći broj zemalja na svetu i do sada je ona uvedena samo na par mesta. Razloga za to ima više – od ideoloških do praktičnih. Neke vlade čvrsto veruju u slobodu građana da sami donesu odluku, neke strahuju od protesta a neke pribegavaju postepenim merama pozitivnog i negativnog podsticaja

Objavljeno 06.11.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Podkast Radio karantin nastavlja da sumira argumente ZA i PROTIV obavezne vakcinacije. Čuli smo da je obavezna vakcinacija najmanje loše rešenje u datoj situaciji i da se može uvoditi postepeno, po strukama, na primer, ali i istovremeno da može biti dodatna municija u arsenalu glasnih antivaksera. Videli smo takođe da se vakcinacija može stimulisati pozitivnim i negativnim merama – pozitivne kao što su vaučeri za šoping (ali ne u Milanu) i tiketi za lutriju daju skromne rezultate, dok negativne – kroz kovid propusnice ili kao u Italiji praktičnu zabranu povratka na posao nevakcinisanih – daju, reklo bi se, bolje rezultate. A čuli smo, takođe, da u Srbiji, koja je trenutno među najteže pogođenim zemljama u svetu, tvrdnja predsednika da Ustav ne dozvoljava obaveznu vakcinaciju jednostavno nije tačna.

I dok većina planete trenutno ne mora da razmišlja o obaveznoj vakcinaciji jer prosto nema čime da vakciniše ljude, Evropa i bogati svet drugde odmakli su daleko u vakcinaciji, ali uz velike lokalne razlike. U Severnoj Americi tako vidimo da se pristalice Demokrata vakcinišu mnogo više nego pristalice Republikanaca. U Evropi postoji upadljiva razlika izmedju zapada i istoka. Zemlje poput Danske ili Portugala skoro da su vakcinisale kompletno stanovništvo, dok Rumunija i Rusija stoje na oko 30 odsto. Razloga za to, naravno, ima više ali jedan od onih koji se često navodi kao ključni jeste poverenje građana u institucije države, pre svega zdravstvene. Što je to poverenje veće, to je vakcinacija uspešnija.

O tome zašto je to tako, Aleksandar Kocić razgovarao je sa Majklom Bengom Petersenom, profesorom političkih nauka na univerzitetu u Arhusu. Razgovor su vodili nekoliko dana nakon što je Danska ukinula sve zakonske mere protiv pandemije.U poređenju sa drugim zemljama, vakcinacija u Danskoj je obavljena veoma uspešno i to je glavni razlog što su pandemijske mere ukinute, kaže Petersen.

„Pratili smo kako ide vakcinacija i raspoloženje građana da se vakcinišu u Danskoj i u drugim zemljama. I videli smo da su u Danskoj ljudi i te kako voljni da se vakcinišu. Najvažnije, videli smo visoku stopu vakcinacije među starijim ljudima. Vakcinisano je oko 96 posto onih preko 50 godina starosti. To znači da su praktično svi u rizičnijim grupama vakcinisani. U kompletnoj populaciji stigli smo do 86, 87 posto”, navodi on.

Majkl Beng Peterson

U svom istraživačkom radu na pandemiji, Petersen kaže da je najprecizniji indikator spremnosti građana da se vakcinišu stepen poverenja koji imaju u vlast i objašnjava zašto je to važno.

„Običnim ljudima je teško da razumeju vakcinaciju, to je tema koja kod mnogih izaziva anksioznost jer im se ubrizgava nešto što kratkoročno može izazvati neželjene efekte, iako će dugoročno biti korisno. Da bi ste savladali tu anksioznost zaista je potrebno da verujete ljudima koji vam to preporučuju i da verujete da znaju šta rade i da to rade u vašem najboljem interesu”, kaže Petersen i objašnjava dalje da su poverenje u vladu i poverenje u zdravstvene vlasti dva različita koncepta.

„I izgleda da je poverenje u zdravstvene vlasti bolji indikator nego poverenje u vladu. Osim toga, ova dva tipa poverenja kreću se različitim putanjama. Poverenje u zdravstvo je uvek bilo visoko, dok je poverenje u vladu opadalo kako je pandemija odmicala pa su intenzivirana politička prepucavanja. Znači da je nezadovoljstvo građana više usmereno na vladu nego na zdravstvo”, kaže Petersen i navodi da je prema njegovom istraživanju, poverenje građana u vlasti i zdravstvo najslabije u Mađarskoj.

Ono što je veoma važno, navodi Petersen jeste da vlast šalje transparentne poruke, čak i kada su one neprijatne.

„Vlast treba da ima poverenje u građane, da im veruje da će znati da prihvate istinu, čak i kada je ta istina neprijatna. Mislim da je vlast u Danskoj na početku pandemije zauzela stav da ne sme biti previše iskrena da ne bi stvarala paniku zbog onoga što će da se desi. Ali onda su promenili strategiju i rekli su – ovo je neprijatna istina o onome šta nas čeka ako ne promenimo ponašanje. A videli smo i sličnu zabrinutost oko toga da li će ljudi moći da se suoče sa istinom u vezi sa vakcinacijom i da ne preuveličavaju strah od potencijalnih neželjenih efekata i da kažu – ma nema veze, ne bojim se, biće sve u redu. A mi smo zastupali stav i videli u istraživanjima da sa jedne strane, ako navedete negativne karakteristike vakcina i kažete da nisu sve vakcine podjednako efikasne, time proizvodite neizvesnost, ali sa druge strane održavate poverenje u institucije. Kada zdravstvene vlasti komuniciraju na transparentan način i ljudima jasno kažu kakvim podacima raspolažu, makar to nije uvek prijatno čuti, onda im ljudi veruju više. A političari i vlast često umesto toga vole da daju neka neodređena uveravanja tipa, ništa vi ne brinite, sve će biti u redu. E, ali ako krenete tim putem, onda stvarate sumnje, ljudi počnu da misle da nešto krijete i gubite njihovo poverenje, kaže Petersen.

Ceo razgovor sa profesorom Petersenom slušajte ovde.

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)