Zamisli silu koja pokrene
podzemne vode u blizini rašlji.
Između obrva oseti magnetnu iglu.
Jezik više nije od pomoći.
Neophodno je pratiti sintaksu zenice.
Kroz tačku ući u samog sebe.
Videćeš obrise tuđih života,
noć kada su presekli telefonske linije.
U brdima neće biti bleska baterijske lampe.

Ne plaši se ako budeš ličio
na avet pored druma,
ničiji suvozač.
Čekaj svitanja i oseti
isparavanje glagola
sa usana, oslušni,
čućeš glas koji ponavlja:
Frost je pisao stihove
o mrazovima i šumama,
drveća su roditelji šibica,
uslediće požar na rubu
Manastirske šume,
konji koji nestaju u dubini smetova.

Dole, dole je jedini smer,
gde pašnjaci tužno ćute zimi
i panjevi liče na kutnjake.
Tu će te položiti na kolena.
Saznaćeš ko te je voleo
kada ti prislone
cev pištolja na slepoočnicu.
Izgovori moje ime
i gledaj strah na njihovim licima.
Gledaj dobro,
jer to su tvoja lica.

Tiho im reci Ramirez.

(Iz knjige „Pariz, Teksas”, PPM Enklava, 2020)

PRETHODNI ČLANAK

Plovidba

NAREDNI ČLANAK

sunčana strana ulice

Ostavi komentar

  • (not be published)