– Vezana sam za ovo naselje jer tu živim od rođenja. Kad mi neko kaže da je odrastao na Tesli, pomislim kako mora da je imao srećno detinjstvo jer je ovo naselje koje ima mnogo zelenih površina i drvored platana star pola veka. Kada sam od komšija saznala da taj drvored žele da iseku i podignu nove zgrade, nešto se u meni pobunilo i shvatila sam da moram da se pridružim Inicijativi Odbranimo Teslu. Mislim da mi, građani, možemo da napravimo promene u svojoj lokalnoj zajednici i svojim delovanjem damo primer budućim generacijama koje će ovde odrastati – kaže Ksenija Milićević, članica neformalne grupe građana Odbranimo Teslu.
Ovaj pokret nezadovoljnih sugrađana nastao je u julu prošle godine i za kratko vreme okupio veliki broj Teslaša.
– Na sajtu jednog lokalnog udruženja videla sam Plan detaljne regulacije za Teslu. Na tom isečku koji su stavili, prepoznala sam svoju zgradu i shvatila da se Izmenom plana za naselje Tesla predviđa uzurpiranje javnih zelenih površina u korist privatnih investitora, kao i seča drvoreda u Ulici Miloša Obrenovića. Odmah sam taj plan predstavila skupu stanara svoje zgrade, a onda sam, na gradskom protestu protiv rušenja parka, upoznala Marka Batura i tako je vest počela da se širi – kaže Biljana Kerić o nastanku ove neformalne grupe.
Teslaši su se veoma brzo organizovali, napravili zajedničku vajber grupu, lepili plakate sa porukom Ruše nam Teslu i za kratak rok sakupili dve hiljade pojedinačnih primedbi za Plan detaljne regulacije Tesle, kao i grupne peticije u ime kućnih saveta. Sve to su predali Gradskoj upravi i 7. avgusta prošle godine prisustvovali javnoj raspravi na kojoj je bilo reči o izmenama plana ovog naselja i namerama gradskih urbanista.
– Na toj raspravi smo rekli da bi sve te promene, koje su obuhvaćene izmenom plana ovog naselja, bile ekološki i urbanistički loše po Teslu – kaže Marko Batur i dodaje: Letos smo organizovali čišćenje Tesle, a na livadama gde treba da izniknu nove zgrade, napravili smo dva piknika i koncert. U međuvremenu smo se povezali i sa sličnim ekološkim i građanskim organizacijama. Ipak, ono što smatram najvećom dobiti ove inicijative je solidarnost i komšijska kohezija u kojoj smo uspeli da lične ciljeve podredimo zajedničkom dobru. Mi smo nadpolitička organizacija jer ovde ima i levičara i desničara, i simpatizera vlasti i podržavaoca opozicije, ali nas je spojila ista ideja i ljubav prema naselju u kojem živimo.
Na Markove reči, nadovezala se njegova komšinica, Ljiljana Stojnov.
– Čini mi se da je Inicijativa Odbranimo Teslu zaživela i ostavila veliki odjek u javnosti zato što smo rešili da se ne mirimo sa onim „kako nam je, tako nam je”, već smo odlučili da uzmemo stvari u svoje ruke. U ovoj grupi ima ljudi različitih profila, od nezaposlenih, do prezaposlenih i penzionera, ali svako daje svoj mali doprinos i pomaže koliko može. Nama su se obraćali ljudi sa Koteža i Strelišta, tražili da dođemo kod njih u naselja i pokrenemo akcije za ono što im smeta, ali smo svi svesni da prvo moraju da se pokrenu lokalci, pa tek onda da očekuju pomoć i ostalih Pančevaca.
Da je pojam „aktivni građanin” nešto što nije blisko ovdašnjem stanovništvu, saglasan je i Danilo Jovanov.
– Ljudi ne znaju koja su njihova prava i kako ih mogu ostvariti. Kada smo bili na toj javnoj raspravi, u avgustu prošle godine, pitao sam direktora Javnog preduzeća „Urbanizam” Bojadžievskog šta konkretno građani Pančeva dobijaju sa te nove četiri zgrade. On mi je rekao da ćemo dobiti novo obdanište, što je potpuni nonsens jer mi ni sada nemamo dovoljno mesta u vrtiću i zabavištu, a broj neraspoređene dece bi se povećao u slučaju da se ovde doseli još, kako se procenjuje, dvesto novih porodica. Tako da su te zgrade čist profit investitora i nekolicine koji su oko njih.
Iako smo svedoci da grad svakodnevno poprima nove obrise, da niču nove zgrade bez ikakvog plana, živimo u vremenu kada ljudi ne žele da se ikome zamere pod izgovorom da moraju da hrane decu i plaćaju kredit. Na pitanje zašto su baš Teslaši odlučili da izađu iz zone komfora, odgovara stanovnik ovog naselja Goran Ratković.
– Po mom mišljenju, zona komfora je linija do koje možeš da trpiš neku vrstu nepravde, pravdajući se time kako moraš da othraniš i iškoluješ decu ili kako bi voleo da se aktivno uključiš u neku građansku akciju, ali baš sada nemaš vremena za to. Mi, koji smo se okupili oko ove inicijative, nismo više hteli da trpimo da nam naselje bude prljavo, a klackalice i ljuljaške na igralištima polomljene dok slušamo priču kako ćemo dobiti novo obdanište. U ovo naselje nije ulagano godinama, a onda je Inicijativa Odbranimo Teslu javno prozivkom izložila pritisku službe koje ne rade svoj posao, a postoje zbog nas, građana.
Da je bilo konkretnih pomaka otkad su Teslaši krenuli u gerilsku akciju, saglasan je i Marko Batur.
– Odluka nadležnih je da Plan o izmeni Tesle stave ponovo na razmatranje, a moram da priznam da su nam se i komunalne usluge u naselju popravile. „Zelenilo” je zasadilo nove sadnice, a i popravljen je deo uličnog osvetljenja.
Energiju i borbenost Teslaša prepoznala je i Beogradska otvorena škola koja je ovoj grupi bez definisane strukture i hijerarhije u novembru prošle godine dodelila nagradu „Pokretači promena”. Ova nagrada slavi motivisane građane koji istrajavaju u svojim naporima da poboljšaju svoj i živote svojih sugrađana.
– Nagrada je došla baš u pravom trenutku, da nas malo podigne i ohrabri da istrajemo na svom putu i stanemo na rep bahatim investitorima i korumpiranim gradskim zvaničnicima. Još jedna dobra stvar je što smo se, kroz rad inicijative, povezali sa sličnim udruženjima u Novom Sadu i Zrenjaninu – kaže Dobrivoje Milosavljević.
Iako se Teslašima u poslednje vreme, zbog nastojanja da svoju zajednicu učine boljom, sve više odaje priznanje u medijima, stanovnica ovog naselja, Aleksandra Jovanov, misli da ono što izdvaja Teslaše od ostalih jeste hrabrost.
– Ljudi nisu odvažni i možda nikada u životu nisu radili ništa slično što mi radimo u ovom delu grada. Možda nisu ni odgajani tako da treba da se bune kada nešto u lokalnoj sredini ne valja, pa im naš primer deluje kao neki ekskluzivitet. Moja poruka svim našim sugrađanima jeste da smo na primeru Inicijative Odbranimo Teslu pokazali da su, pre svega, svi ljudi slobodni čak i u ovom kavezu od društva i države – kaže Aleksandra za kraj razgovora.
Ovaj tekst je nastao u okviru lokalne akcije „Medijska pismenost i mladi”, koju realizuje medij Pančevo Si Ti. Projekat je proistekao iz edukacije „Medijska pismenost online”, a realizuje ga UG „Zašto ne” iz Bosne i Hercegovine na inicijativu „Techsoup Europe”. Izneseni stavovi ne odražavaju nužno stavove partnera i donatora.
THE BOX, 2019
DUŠAN KASTELIĆ, slovenački ilustrator, animator, ekolog, tvorac nekoliko nagrađivanih kratkih filmova – rođen je 1964. godine u Trbovlju (SFRJ)
http://www.bugbrain.com/thebox/
The box is full of miserable creatures – but one of them doesn’t belong there | The Box
(Kutija je puna jadnih stvorenja – ali jedno od njih ne pripada tamo)
https://www.youtube.com/watch?v=gNVqRC4mcSI
Ovi ljudi u naselju Tesla očito ne pripadaju kutiji.
Grupa Lajbah, pak, kutiju vidi na svoj način
Laibach : Brat moj (My Brother) / Laibach Revisited