Novinarki nedeljnika „Vreme” Tamari Skrozza večeras je u Kulturnom centru „Rex” u Beogradu uručena nagrada „Osvajane slobode” koju dodeljuje Fond „Maja Maršićević Tasić”.
Po dobijanju nagrade Skrozza je rekla da se sloboda danas u Srbiji mora osvajati na svakom planu i svakoga dana iznova.
Ona je rekla da je poražavajuće što danas nestaju slobodni mediji, što novinari moraju da štrajkuju glađu radi odbrane svojih osnovnih prava, što svako ko vredi završava oblaćen na naslovnim stranama tabloida, i što su lopovluk, bezobrazluk i primitivizam postali deo društvene klime.
„Svaki lični izbor koji iole odskače od tradicionalnog, osuđen je na osude, na muku i na borbu. Svaki politički i javni, podrazumeva razapinjanje na krst, blaćenje, moćne ili manje moćne neprijatelje. Uskraćeno nam je pravo na normalno lečenje, na normalno obrazovanje, pa i na normalno kretanje gradom raskopanim samo i isključivo iz političkih razloga bez ikakve empatije prema ‘običnom’ čoveku”, rekla je Skrozza.
Ona je dodala da možda ništa od toga ne bi bilo toliko strašno da „mi nismo toliko umorni i potrošeni, zadihani od višedecenijskog maratona i borbe koja često izgleda besmislena”.
Ipak, kako je navela, misli da dobitnice te nagrade koja je večeras dodeljena 17. put, nisu totalno poražene, i da „raspad, jad i trulež koji vide oko sebe nije znak da su bile neuspešne”.
„Protiv nekih okolnosti jednostavno nije moglo, iako su mnoge žene a listom sve dobitnice ove nagrade učinile najviše što je bilo moguće. A to, samo po sebi, nije poraz. Jer i borba se računa. Nismo poražene i zato što se još uvek borimo, što mrdamo, što se ne damo, i što je delo onih koje nažalost više nisu medju nama i dalje živo i značajno. Uostalom, i ova nagrada se diči tim trajnim glagolom osvajanjem, nečim što traje i što ne može tek tako da se završi”, istakla je Skrozza.
Nagrada „Osvajanje slobode” dodeljuje se svake godine 24. septembra na dan izborne pobede nad Miloševićem 2000. godine. Fond „Maja Maršićević Tasić” osnovan je 2001. godine sa idejom da očuva uspomenu na ženu koja je osvajala slobodu i da promoviše napore svih žena koje to čine i danas.
Nagradu koju čine skulptura vajara Mrđana Bajića i plaketa, Skrozzi je u ime žirija uručila prošlogodišnja dobitnica nagrade i predsednica žirija Ljiljana Spasić.
Ljilja Spasić uručuje Tamari Skrozza nagradu (Foto: Beta)
Ovogodišnji žiri činile su sve dosadašnje dobitnice nagrade: Ljiljana Spasić, Danica Vučenić, Danica Popović, Brankica Stanković, Dubravka Stojanović, Aida Ćorović, Srbijanka Turajlić, Mirjana Karanović, Lila Radonjić, Hedvig Morvai-Horváth, Borka Pavićević, Ružica Đinđić, Biljana Srbljanović, Goranka Matić i Olja Bećković.
Nagrada se inače dodeljuje ženi koja se svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu, a simbolično se uručuje 24. septembra, na dan izbora 2000. godine, nakon kojih je pao režim Slobodana Miloševića.
Tamara Skrozza bavi se novinarstvom i medijima dvadeset godina, a uglavnom je fokusirana na teme u vezi s medijima, politikom i društvenim fenomenima.
Ona je i dobitnica nagrade „Jug Grizelj” za 2015. godinu i nagrade „Ličnost godine 2016” za doprinos u medijima, Misije OEBS u Srbiji.
Nagradu „Osvajanje slobode” dodeljuje fond „Maja Maršićević Tasić” koji je osnovan 2001. godine u spomen na Maju Maršićević-Tasić koja je, kao novinar, objavila više od 300 članaka, a, kao članica Građanskog saveza Srbije, bila direktor kampanje „Srbija je naša zemlja”.
Maja Maršićević Tasić je bila i poslanik u Skupštini Srbije posle petooktobarskih promena i šefica kabineta ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića. Poginula je u saobraćajnoj nesreći marta 2001. godine.
Izvor: Beta
Obrazloženje nagrade koje je pročitala Ljilja Spasić, izvršna direktorka Građanske akcije Pančevo
Drage prijateljice i prijatelji, podržavaoci „Osvajanja slobode” ovogodišnju nagradu dodeljujemo i slavimo u atmosferi koja se može nazvati na svaki način, osim slobode. U trenutku kada se gase nezavisni mediji, kada novinarke i novinari ostaju bez posla, kada su progonjeni, i primorani da se bore za elementarnu egzistenciju, u trenutku kada je civilno društvo utihnulo, čast retkim izuzecima, u trenutku najdubljeg moralnog, materijalnog i svakog drugog potonuća, ova nagrada i žena koja je dobija, predstavlaju kolosalnu vertikalu borbe za demokratske vrednosti današnje Srbije. I kako to život čudesno ume da složi kockice, u času našeg totalnog zajedničkog posrnuća, jedna žena se izdvojila svojom hrabrošću, borbenošću, upornošću, doslednošću i čašću i zato sve ono što je radila prethodnih, a posebno ove godine, zaslužuje da ona bude dobitnica nagrade „Osvajanje slobode” – novinarka, aktivistkinja, feminstkinja – Tamara Skrozza.
Moram da priznam da nije bilo lako da odaberem neke od najvažnijih informacija iz Tamarine bogate karijere, a red nalaže da uvek, u ovoj prilici ukratko predstavimo našu dobitnicu. Dakle, pokušaću da kažem samo ono najvažnije, a Tamari se izvinjavam ako sam nešto važno propustila.
Tamara Skrozza je svoju novinarsku karijeru započela 1997. na radiju Index, 2000. nastavila u nedeljniku „Vreme” gde i danas radi – uglavnom fokusirana na teme u vezi s medijima, politikom i društvenim fenomenima.
Televizijsko iskustvo stekla je kao saradnica autora dokumentarnih filmova „Slom vojske Jugoslavije”, „Vukovar, pogled preko nišana – 12 godine posle” i kao izvršna producentkinja trodelnog dokumentarnog filma o bombardovanju Jugoslavije i filma posvećenog desetogodišnjici Petog oktobra.
U periodu od 2004. do 2006. bila je potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, a od 2005. do 2008. koordinatorka Ženske mreže NUNS-a.
Jedna je od autorki Uputstava i smernica Etičkog kodeksa novinara Srbije.
Autorka je zbirke novinarskih kolumni „Sve po spisku” koje su objavljivane u magazinu „Link” od 2003. do 2007. godine.
Kao ekspertkinja za medijsku etiku i ženska ljudska prava, od 2003. predaje na seminarima namenjenim novinarima i aktivistima nevladinih organizacija. Angažovana je kao predavačica na seminarima OEBS-a, Saveta Evrope, Beogradskog centra za ljudska prava, Centra za istraživačko novinarstvo, Fondacije „Slavko Ćuruvija”, ženskog dokumentacionog centra INDOK, Konrad Adenauer fondacije, Fakulteta političkih nauka, Ženskih studija i drugih.
Aktivna saradnica Ženske platforme.
Incijatorka Fejsbuk kampanje kojom je u decembru 2016. sprečeno osnivanje Odbora za borbu protiv abortusa.
Članica Radne grupe za pisanje Medijske strategije do 2023.
Pokretačica incijative „Naše dete – naša odluka” za izmenu Porodičnog zakona.
Dobitnica nagrade „Jug Grizelj“ za 2015. godinu (dodeljuje se za dostignuća u istraživačkom novinarstvu u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima).
Dobitnica nagrade „Ličnost godine 2016” za doprinos u medijima, Misije OEBS u Srbiji (dodeljuje se za doslednost u angažovanju i promovisanju medijskih sloboda, etike u medijima i tolerancije u novinarstvu).
Dosadašnje dobitnice nagrade „Osvajanje slobode” (Foto: Beta)
U opštoj tabloidizaciji medija, pojave koja potkopala osnove profesije, ugrožavajući time demokratski napredak Srbije, Tamara je izabrala da zajedno sa svojim kolegama i koleginicama bude bedem i čuva ugled novinarske profesije, boreći se tako protiv onih koji u medijima privode, sude, hapse, presuđuju, zaboravaljajući na etički kodeks. Zato veliko zadovoljstvo da ovu nagradu dodeljujemo ženi koja se istakla svojim profesionalizmom i hrabrošću i to u zemlji u kojoj baviti se novinarstvom često znači moralnu i svaku drugu diskreditaciju, pa i uzimanje života u svoje ruke. U vremenu ispražnjenom od istine i smisla, Tamara je dosledno i istrajno branila ljudska i manjinska prava, pravnu državu, toleranciju i razumevanje različitosti. Posvećenost i smelost, vlastita odogovornost i saosećanje, pobuna kao gest gradjanske hrabrosti, saosećanje sa patnjama drugih – jesu ono što nam u ovim vremenima najviše nedostaje, i upravo to ono za šta se Tamara svih ovih godina zalagala. Pobeđujući tako i sama kulturu banalnosti, prostor u kome je nacionalistički ekstremizam našao svoje utočište, pokazala je da samo odlučno i dostojanstveno možemo odbraniti ono malo osvojene, a danas nam oduzete slobode. Patnje savremenog čoveka su danas ogromne, svakog dana gazimo po živom pesku, ljudi oko nas kao da se plaše viška slobode. Na sreću, uvek će postojati oni koji su spremni da dosledno, hrabro i istrajno slede svoj put, put osvajanja slobode.
