Retke su organizacije koje svestrano i predano brinu o osobama sa teškoćama u razvoju, a Pančevo je privilegovano da ima nekoliko takvih udruženja. Jedno od njih je Udruženje „Na pola puta”, koje broji oko 50 članova i pruža podršku korisnicima svih generacija i to na različite načine i u skladu sa njihovim potrebama.
Koordinatori i stručni saradnici ove organizacije veliku pažnju posvećuju najpre mališanima sa intelektualnim teškoćama, deci koja u najranijem uzrastu pokazuju određene probleme u razvoju, kao i njihovim roditeljima, jer im nedostaje kontinuirana podrška. Roditelji najčešće lutaju od jedne do druge institucije i ne dobijaju konkretne informacije, a ako ih i dobiju, nije im lako da prihvate sve činjenice, da se sa njima suoče, te se u tom praznom hodu gube veoma važne godine.
Bez lutanja
– Rana intervencija može da dâ pozitivne efekte upravo na najranijem uzrastu. Čim se primeti da postoji neki problem, da je dete u nekom segmentu drugačije, da razvoj ide u drugom smeru ili da se kreće sporije u odnosu na svoje vršnjake, roditelji bi trebalo da reaguju. Mi smo 2015. formirali senzornu sobu i sobu za psihomotornu edukaciju, odnosno naš Servis za ranu intervenciju. Sada imamo prostor u kome stručnjaci rade sa decom, onako kako je toj deci potrebno. Senzorna soba može ostvariti dobar učinak i kod odraslih, ukoliko postoji problem sa agresijom ili je neophodno dodatno stimulisati osobu. Ta soba je samo instrument pomoću kog terapeut (defektolog) postiže ono što je osobi sa kojom radi potrebno – da se smiri, relaksira ili pak da se stimuliše čulo vida, čulo dodira – rekla je Marina Kurilj, glavna koordinatorka Udruženja „Na pola puta”.
Soba za reedukaciju psihomotorike – vežbe prilagođene individualnim sposobnostima dece
Mališani su odnedavno uključeni u projekat „Aktivni početak”, koji je podržala Australijska ambasada, a pored individualnog rada sa defektologom, za njih su organizovane i muzičke radionice, sportske aktivnosti, o čemu će biti reči posle letnjeg odmora, kada će nastaviti sa realizacijom projekta. Pored terapijskih usluga za najmlađu populaciju, ova organizacija pruža i roditeljima dece sa poteškoćama u razvoju adekvatne informacije, razgovore, ali i savetovanje u okviru Kluba roditelja. Glavna koordinatorka organizacije „Na pola puta” pozvala je sve roditelje dece sa određenim smetnjama u razvoju da dođu do njihovih prostorija u Ulici Žarka Zrenjanina 52/11 (telefon 013/341-960), da se upoznaju sa saradnicima i da se raspitaju na koji način mogu svojoj deci da pomognu.
Borba za kvalitetan život
Udruženje „Na pola puta” postalo je prva organizacija u Srbiji koja je pružila svojim korisnicima uslugu stanovanja uz podršku i tu uslugu obezbeđuje u kontinuitetu od 2007. godine, s tim što je godina koja je prethodila ovom programu bila posvećena pripremama osoba koje će živeti u toj kući. Danas se stanovanje uz podršku odvija u dve stambene jedinice, a ovu mogućnost koriste lica sa intelektualnim teškoćama u razvoju. Nadležno Ministarstvo je dalo licencu za rad Udruženju „Na pola puta” za pružanje te usluge 2014. godine, a druga kućna zajednicu formirala se prošle godine i, kako je istakla Marina Kurilj, blizu je popunjavanja kapaciteta. Od 2009. godine projekat je podržan novcem iz gradskog budžeta, a od 2015, kada je promenjena Odluka o socijalnoj zaštiti, usluga stanovanja uz podršku finansira se preko javih nabavki koje Grad raspisuje.
– Ono što je bitno za uslugu stanovanja uz podršku jeste da je mi pružamo sa namerom da osobama sa intelektualnim teškoćama koje potiču iz lokalne zajednice omogućimo da žive što bolje, što primerenije njihovim godinama i potrebama. Da ne žive živote svojih roditelja, nego da imaju jedan kvalitetan život dostojan njihovih godina, što približniji opštoj populaciji. Dugoročni cilj usluge jeste da te osobe, u trenutku kad roditelji ne mogu više da brine o njima na adekvatan način, ne moraju da budu smeštene u domove. Srbija je u procesu deinstitualizacije – u narednom periodu domovi će se zatvarati, tačnije smanjivaće se njihovi smeštajni kapaciteti. Ova usluga predstavlja alternativu jednom normalnom životu – mogućnost da naši korisnici budu i dalje u svojoj sredini gde su im roditelji, prijatelji, braća, sestre, da nisu izopšteni iz zajednice u kojoj su odrasli – objasnila je Marina Kurilj.
Sudeći po brojnim aktivnostima, cimeri u kućnim zajednicama, ali i korisnici drugih usluga, vode mnogo zanimljiv, kvalitetno ispunjen život. Imaju brojne sportske aktivnosti (orijentiring, karate, plivanje, fitnes), pohađaju muzičku radionicu, obilaze izložbene prostore u gradu, odlaze na izlete van grada, izlaze u kafee. Najsažetije rečeno – vode jedan mladalački život.
Pretprošle nedelje upriličena je, veoma uspešno, prva Škola pecanja za osobe sa intelektualnim teškoćama. To je pokazatelj da je bitno da se naši sugrađani iznova okušavaju u nekim novim veštinama, da probaju sve što požele. U nekim aktivnostima im je potrebna podrška jačeg intenziteta, u nekima slabijeg, a nekada im podrška uopšte ne treba, iako mi to možda očekujemo. Koordinatori i saradnici Udruženja „Na pola puta” svesrdno se trude da osnaže svoje korisnike, da im pomognu da budu što samostalniji, organizovaniji i disciplinovaniji, kako bi im olakšali svakodnevicu i obezbedili im potpunu socijalnu integraciju.
(O brojnim drugim aktivnostima i uslugama Udruženja „Na pola puta” u nastavku naredne nedelje.)
Aleksandra
😙